понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:26

Наш композитор папи поклонио мису

Аутор: Миленко Пешићуторак, 30.09.2008. у 22:00
Александар Симић и папа Бенедикт XVI (Фото Осерваторе Романо)

На Коларцу ће сутра премијерно бити изведена Missа Solemnior нашег композитора Александра Симића. Ово дело настало је 2004. године као наруџбина Ватикана поводом 950 година раскола источне и западне цркве и 40 година како су папа Павле VI и цариградски патријарх Атенагора I укинули међусобну екскомуникацију две цркве. Као мису толико потребног јединства јудео-хришћанске цивилизације у новом концертном руху извешће хор, солисти и Симфонијски оркестар РТС-а. Овај тридесетпетогодишњи Београђанин, који је због своје духовне музике већ стекао светску репутацију, управо се вратио из посете Ватикану. Симић се у летњој резиденцији сусрео и са папом Бенедиктом XVI и том приликом уручио му нову верзију мисе коју ће имати прилике да чује београдска публика.

Да ли је папа већ имао прилике да чује ваше дело и о чему сте разговарали, будући да поглавар Римокатоличке цркве не прима баш сваког у аудијенцију?

Папа Бенедикт је и сам талентовани музичар. Мису је чуо, али смо више разговарали о другим питањима, будући да сам у Кастел Гандолфу био у функцији члана тима за медијацију између Израела и Ватикана.

Да ли је папа током разговора можда изразио жељу да посети Београд?

Пре више година покушао сам да искористим своју блискост са различитим представницима СПЦ и наше државе како бих изразио своје мишљење да би посета папе Београду била позитиван гест, и да би у крајњој инстанци била корисна за Србију. Папи Јовану Павлу II је то била велика жеља, која се није остварила. Сигуран сам да ће доћи тренутак када ће Србија, заједно са својом Црквом бити сјајан домаћин сваком добронамерном госту, укључујући и римског папу. Искрено се радујем том дану.

Како је дошло до тога да компонујете дело Missа Solemnior?

Иницијални позив стигао је преко београдског надбискупа монс. Станислава Хочевара, а подршка неколицине најважнијих кардинала Римске цркве показала се инструменталном за пут који је ово дело прешло у свом настајању. У питању су председници папских већа за јединство, културу, затим међурелигијски дијалог и коначно праведност и мир. Њихове еминенције, кардинали Каспер, Пупард и Мартино су, осим своје и подршке папских већа која представљају, дали теолошку тежину овој понтификалној миси и омогућили да све новине које је она унела у западну литургију буду прихваћене од стране Ватикана. Захваљујући њиховој подршци али и многих других људи, од портпарола Ватикана, патер Федерика Ломбардија, преко монс. Винценца Паље, председника заједнице Св. Еђидио, па све до мојих старијих колега, као што су монс. Либерто, диригент хора Сикстинске капеле, ова миса носи једну снажну теолошку поруку која, верујем, има импликације и на глобалном секуларном нивоу. Доказ тога јесте и чињеница да се у њој први пут појављује Кадиш за Исуса, јеврејска молитва за мртве, чиме се негира идеја да су „Јевреји разапели нашег Господа” и потврђује чињеница да се Исус родио, живео и да је умро као Јеврејин. На тај начин се осуђује и антисемитизам. А опет, то је само део велике реформе коју су започели људи попут папе Јована XXIII или Јована Павла II.

Ово није ваше једино сакрално музичко дело, али шта је за вас био највећи изазов у компоновању мисе, будући да нисте католик?

Наравно да није. Моја „Кратима – Успаванка за малог Исуса”, обележила је 2000 година хришћанства у много земаља у току прослављања јубилеја, и то од Исакијевског сабора, преко Кантерберијске катедрале, па до Ватикана. А у питању је једна од композиција из мог „Византијског опуса”. Писао сам и мису за 25-годишњицу понтификата папе Јована Павла II, као и музику на његове стихове на пољском. Највећи изазов у компоновању ове мисе, коју ће чути београдска публика, била је чињеница да ми је дозвољено да кроз један од најстаријих канонских списа изразим своје мишљење о неким не само теолошким, већ и суштински цивилизацијским питањима, а да за то имам подршку и благослов најстарије државе и верске институције на свету.

Каква је судбина оваквих сакралних дела, да ли она заживе међу верницима или се само спорадично изводе у специјалним приликама?

Водио сам рачуна о томе да музика буде максимално у функцији текста. Зато сам избегавао претерану полифонију и највише пажње поклонио хору, као својеврсном „музичком наратору”. Мислим да својом изразитом мелодичношћу музика испуњава све услове да, како би се рекло, уђе у народ.

Осим компоновања ангажовани сте и у међуверском дијалогу као саветник фондације „Pave the Way” (Поплочајмо пут)?

Фондација је достигла такву критичну масу искуства, знања, контаката и политичког утицаја да може заиста да чини велике ствари. Подсетићу Вас да смо ми обезбедили чувени Бодмеров папирус, који представља најстарије примерке Јеванђеља по Луки и Јовану и поклонили их папи прошле године, као знак добре воље америчких Јевреја. Пре тога смо обезбедили повратак Мајмонидесових рукописа, који су после 350 година из Ватиканске библиотеке предати Израелу. Излобирали смо код израелских власти признање јерусалимског патријарха Његове светости Теофила III. Управо преговарамо и о томе да Израел дозволи богослужења у храму у коме се догодила последња вечера Христа и његових ученика. То су само неки од великих гестова који помажу заједничку платформу јудео-хришћанске цивилизације, коју видимо као основни прерогатив за будући целисходни мировни дијалог са нашом исламском браћом.


Коментари11
e7b9b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Коле
Срби су своје дарове увек пратили својим духовним пастирима, своме српском патријарху или оном у Москви или у Цариграду или у јерусалиму... Овај српски уметник, који се не хвали да је ишта поклонио својој Српској Цркви, своје дарове преусмерио је на папске адресате, њих више цени, јер ће га већом земном славом даривати. Тако су увек чинилие старе унијате, тако чине и нови унионисти. Слика и прилика дезоријентисаности наше интелигенције.
NIKOLA ZEC
Dobro je vidjeti i cuti da nasi ljudi konponuju pogotovo za Vatikan,ali ipak malo cudno toliko kompozitora a oni bas u Beograd ali ne mari.Muzika je umjetnost i treba je slusati i konponovati i u skolama i na fakultetima to su djelovi naseg drustva.Ipak ja nijesam muzicki obrazovan mada ponekad slisam Baha i Sopena i jos neke muzicare i kompozitor ali se najbolje osijecam na Proskomidiji Svetog Jovana Zlatoustog.
Мирко Контић
Е то је лепа вест, као и то да имамо младе композиторе који имају ентузијазма да стварају овакву музику.
vlayceh
Благо нама што имамо овако прослављеног композитора! А пљувачи би могли да се стиде и да прво прочитају нешто пре него што неког пљују. Господин Симић је радио композиције за двестогодишњицу Српске државности, православние, католичке и протестантске цркве су његовом композицијом обележиле два миленијума Хришћанства, у Русији је радио за педесетогодишњицу победе над фашизмом, тристогодишњицу Санкт Петербурга и стогодишњицу рођења Јесењина. Ако су пљувачи уопште прочитали нешто од Јесењина и имају појма ко је Јесењин.
Мира В.
Каква скромност: "Моја „Кратима – Успаванка за малог Исуса”, обележила је 1000 година хришћанства у много земаља у току прослављања јубилеја, и то од Исакијевског сабора, преко Кантерберијске катедрале, па до Ватикана. А у питању је једна од композиција из мог „Византијског опуса”. Да ли сте приметили да се Симић нигде не спомиње СПЦ? Иначе, о "љубави" Католичке цркве према Србима осведочили смо се много пута! Мени је јасно: Симић је композитор-бизнисмен. А какве су стварне вредности његове музике, чућемо сутра.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља