четвртак, 13.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Прокоп опет у процепу

Аутор: М. Авакумовићуторак, 30.09.2008. у 22:00
Станица Прокоп: сада је власништво над плочом изнад перона камен спотицања

Завршетак београдске железничке станице Прокоп и изградња пропратног комерцијалног центра опет су, по ко зна који пут у последње три деценије, доведени у питање. Влада Србије није дала сагласност на мартовски уговор између Железница Србије и „Енергопројекта”, нити ће, по свему судећи, то учинити. Јер, власништво над бетонском плочом која прекрива колосеке не може да се пренесе на „Енергопројект”. Као и под којим условима ће градити Прокоп требало би да буде разјашњено наредних дана. Мада није искључена могућност да држава преузме на себе завршетак „Скадра на Бојани”, како многи с правом називају тај пројекат.

Дирекција за имовину није прихватила да се „Енергопројект” укњижи као власник плоче на којој би саградио комерцијални центар од 128.000 квадратних метара, јер за то нема законског основа, каже Миланко Шаранчић, директор Железница Србије. Градско грађевинско земљиште, како се плоча третира, може да буде уступљена само на коришћење.

– Једино решење да „Енергопројект” остане у послу, онако како је предвиђено тендерским условима, јесте да одустане од власништва над плочом. О томе ћемо разговарати крајем недеље – рекао је јуче Шаранчић и додао да је та фирма већ припремила градилиште за наставак радова.

Оваj проблем за „Енергопројект” није неочекиван, али је чињеница да банкама које финансирају пројекат морају да приложе „нешто као хипотеку”.

– У време уговарања посла разговарали смо о неколико модела партнерства. Предлагали смо суинвеститорство „Енергопројекта” и Железница. То је одбијено. Остало је да „Енергопројект” сам финансира пројекат, али да нам се пренесе власништво над плочом, што се испоставило као немогуће – објашњава Миодраг Зечевић, директор Маркетинга „Енергопројекта”. – Преговараћемо све док се ти договори крећу искључиво у оквирима тендера.

Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, гостујући у прошлонедељном „Политикином” Пословном клубу био је јасан: „Радови морају одмах да почну. Уговор са ’Енергопројектом’ овакав какав је треба поништити, јер та грађевинска фирма не може да постане власник плоче. Држава Прокоп мора да финансира сама, било путем комерцијалних кредита или да плочу да под закуп.”

Министар за инфраструктуру нема ништа против да „Енергопројект” гради станицу, па и да, ако му одговара, узме плочу под закуп.

Требало би подсетити да је тендер за уступање права градње у Прокопу 2005. године расписан управо зато што Железнице Србије нису имале новца да саме заврше железничку станицу. Испоставило се да за њу треба обезбедити око 80 милиона евра, док изградња пратећег пословно-комерцијалног центра кошта око 150 милиона евра.

Милутин Мркоњић, међутим, најављује да ће преиспитати анализу ЦИП-а и Железница Србије, према којој за завршетак шест перона и десет колосека, као и опремање станице треба издвојити толики новац. Он тврди да завршетак станице не може да кошта више од 35 милиона евра.

У сваком случају, према уговору који је још на снази, има обавезу да заврши станицу, а заузврат добија право градње 128.000 квадратних метара пословног простора на великој бетонској плочи.

Раније је било речи да је „Енергопројект” обезбедио подршку банака за финансирање, тако да новац не мањка, због чега су протекле три деценије радови неколико пута прекидани. Град и Република су коначно у овом пројекту уочили заједнички интерес, па је градска Дирекција за грађевинско земљиште прихватила да од накнаде за уређење земљишта, која према грубој процени износи око 28 милиона евра, одбије део који су Железнице уложиле у инфраструктуру, као и да изгради прилазне путеве са нишког аутопута и Булевара кнеза Александра.

Иако се „Енергопројект” стриктно држи тендерских оквира, за разлику од првопласираног „Тригранита”, са којим су преговори прекинути управо због захтева који су превазилазили тендерске услове, радови најављени за ову јесен још нису почели.

По свему судећи, и ова грађевинска сезона за београдску железничку станицу је изгубљена.


Коментари4
df350
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

terramare
@ laky, gospodine nazalost Vi ste u pravu, ili kako kazu Arapi, pre ce proci kamila kroz iglu, nego sto se taj poduhvat zavrsi.
milan simeunovic
Ne znam da li shvatate da to cudo mora vec jednom da se zavrsi tj izgradi, po kojim uslovima uopste ne treba da bude vazno (dok god je legalno), trideset godina zvrji prazno i trose se pare na konzervaciju zapocetih radova do sada ko zna koliko je ulozeno novca, a samo kada bi je zavrsili ne samo sto bi se ubrzao zeleznicki saobracaj neo bi se i oslobodilo ono predivno parce zemljista na kome moze da se izgradi takav poslovni centar d bi nam sve one zemlj "mlade" evrope zavidile.
GORAN jovanovic
Nebrinem se ja za Prokop jer sam slušao predizborna obećanja vladajuće koalicije.Averujem da će biti završen pre roka .
laky
Pa dokle ce ta rupetina "PROKOP" da guta pare? Ako ste citali moje komentare unazad 4 godina po pitanju PROKOPA , sada se sve u njima potvrdjuje? Najscelishodnije resenje PROKOPA je da se on prepusti odgajivacima SAMPINJONA i drugih vrsta pecurki i verujte od toga bi i gradjani a i drzava imali vecu korist , nego li sto je sada a i u buduce ako se prokop obistini < ali sumnjam u ostvarenje zamisli graditelja politickih spomenika? laky

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља