субота, 22.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:48

Љубав је изнад вере, а браћа су заувек заједно

петак, 03.10.2008. у 22:00
Свевремена порука: директор музеја Славољуб Пушица поред гипсане скулптуре, рад вајара Горана Чпајка (Фото С. Јовичић)

Пријепоље – У холу крај улаза у музеј у Пријепољу, установу која се недавно светом прочула по сталној поставци посвећеној каријери прослављеног кошаркаша Владе Дивца, једна скулптура од гипса у последње време привлачи пажњу посетилаца. Вајарево дело приказује мајку са двојицом синова, један је православац, са шајкачом, а други муслиман, са турбаном на глави. Прича о прошлости овог краја, у уметничкој форми обликована, почива на једној фотографији из 1919.

Ову необичну причу је пре три године, у сарадњи са директором пријепољског музеја Славољубом Пушицом, почео да оживљава инжењер из Београда Владимир Богдановић, Пријепољац родом, донатор многих акција у свом завичају. Његов стриц Андрија Богдановић један је од 1.300 каплара из славног батаљона састављеног од српских момака који су се школовали у Србији и иностранству, а који су се ставили на располагање отаџбини и 1914. војевали у славној бици на Колубари и Сувобору. Андрија је по завршетку Првог светског рата у Комарану код Бродарева направио фотографију мајке са два сина различите вере. Та слика је чувана у фамилији Богдановића, а једно време била је и део некадашње сталне поставке пријепољског музеја.

Мајка са фотографије је Ружица Пејовић, имала је пет синова, а на слици Андрије Богдановића са њом су синови Лука Пејовић и Алија Потурак. У ствари, Алија се звао Ристо, био је најмлађи Ружичин син, а прешао је на ислам пре 1912. године, уочи припајања овог подручја Србији. Зашто је то учинио, не зна се поуздано. Како претпоставља Владимир Богдановић, можда му хоџа није дао да се ожени муслиманком коју је заволео. Тада тај национални набој, додаје Богдановић, није био као данашњи, променити веру није била превише велика јерес. У сваком случају, ова прича исијава поруку о блискости, заједништву, братској и породичној љубави којој припадност различитим верама није баријера.

– Да сам вајар, а не машинац, вероватно бих сам ову причу преточио у скулптуру. Међутим, имао сам срећу да у вајару светског гласа Горану Чпајку, професору универзитета, упознам сјајног човека и ствараоца, и фотографија из ризнице наше породице преточена је у скулптуру. Пријепоље је идеју и скулптуру сјајно примило, 99 одсто мојих пријатеља, и Срба и муслимана, позитивно је реаговало – каже Владимир Богдановић, који намерава да финансира и велики мермерни споменик који би настао на основу Чпајкове гипсане скулптуре, и који би био постављен на неком од пријепољских тргова. Али, додаје наш саговорник, нико од политичких структура се о тој идеји још није огласио.

Како за наш лист каже директор музеја Славољуб Пушица, порука скулптуре је свевремена: да подсети и садашње и будуће генерације да вера не раздваја него спаја људе, као што није раздвојила ни браћу Пејовиће и њихову мајку.

– Подржани од многих Пријепољаца, недавно смо међу овдашњим основцима и средњошколцима организовали наградни конкурс за име ове скулптуре. Било је чак 132 предлога, деца су предлагала лепе, необичне, оптимистичке називе: „Браћа по крви”, „Живот изнад вере, љубав изнад вере”, „Браћу ни вера не раздваја” и друге сличне. Жири је одлучио да прву награду добије предлог основца Суада Садиковића који је скулптуру назвао „Заувек заједно” – објашњава Пушица.

Директор музеја додаје да надлежни из локалне власти треба да се изјасне о подизању оваквог споменика.

– Надам се да ће они прихватити идеју, те да ће вајар Горан Чпајак правити и велики споменик у мермеру. А уместо фотографије из некадашње сталне музејске поставке, будућа поставка у реконструисаном простору музеја трајно ће садржати овакву скулптуру, чију мању мермерну верзију уметник управо израђује – каже за „Политику” Славољуб Пушица.

Бранко Пејовић


Коментари7
885d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Кика
Предлажем да по један овакав споменик подигнемо на свим рубним подручјима српског народа. На пример, да поклонимо једну овакву скулптуру Милу Ђукановићу и његвоом Монтемнегру у коме ова подела посред мајчиног срца данас иде на најдрастичнији начин и снагом мржње до истребљења, када су у питању Монтенегрини. једна мајка родила је Србина, Драгана Шоћа,бившег председника Народне странке, Србина искрај Цетиња, и његовог брата, љутог Монтенегрина, љутог Монтенегрина који за српство неће да чује. Предлажем да на свим граничним прелазима према ЦРној Гори са српске стране поставимо по једну овакву скулптуру, ради незаборава. Ове синове не би раздвајала капа, јер би на обојици била црногорска, али би на Драгановој било оцило са четири С, док би на капи његовог брата била садашња црногорска застава, умногоме слична арбанашкој. Овакве статуе требало би још да стоје на прелазима Херцеговине према Црној Гори и Хрватској, Босне према Хрватској, војвођанског дела Србије према Мађарској, Србије према Македонији и Румунији и Бугарској,а наравно и према Арбанији.
JM, Boston
Po meni je Vera iznad ljubavi.
Eusvet
NN Shvati vec jednom da je religija stvar izbora i nesto sto se moze promeniti u zavisnosti od ubedjenja.Dok nacionalnost nasledjujes.Pokusacu da ti to objasnim na prostom primeru:Albanaca ima muslimanske,pravoslavne i katolicke veroispovesti,medjutim ako bilo kog od njih pitate za nacionalnost,odgovor ce biti:Albanac.Potpuno ispravno.Drugo mozemo se mi deliti koliko god hocemo,mi smo jedan te isti narod JUZNI SLOVENI.Amin.
Svedok
@NN. Nema zasto da budes vodjen "ovom" pricom, to nije nikakva prica to je istina. A to sto se mi ubijamo izmedju sebe i ako smo braca odavno se zna i nije pocelo sa Srebrenicom. Evo jos malo povoda za razmisljanje. Kojim jezikom govore Srbi, Hrvati, Crnogorci i Bosanci a tu mozes da svrstas i Makedonce? Govore kao sto znas jednim jezikom. Kako se taj jezik zove je sada pitanje? Eto povoda za ubijanje.
Niko Mijak
........ a tu mozes da svrstas i Makedonce ? sto nisi svrstao i Slovence ? Ruse ? Poljake ? Slovake ? Bugare ? Cehe ? more dodaj i Japance i tako je Srbija do Tokija ! pa dodaj i Amerikance jer je Srbija naravno i do Milvokija , jel da ? nebi ti bilo na odmet da projavis malo poshtovanja i da nas ne svojatas i uguravas gde ne treba ! Makedonski jezik je poseban slovenski jezik i nije srpski ! sve su to juznoslovenski jezici i imaju sli4nosti naravno , al Makedonski i slovene4ki nisu isti sa srpsko - hrvatskim - bosanskim - crnogorskim koji su u osnovi jedan jezik .
Препоручујем 0
НН
Вођен овом причо питам се колико ли је Срба исламске вијере побио генерал Младић у Сребреници, као и у борбама око Сребренице? Ако историчари крену овим питем да упостављају везе иземђу Срба православаца и Срба мухамеданске вијере, биће на крају да је Сребреница једно од најевећих гробова братоубилачког рата.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља