понедељак, 22.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:01

Завера ћутања о дипломатама и холокаусту

Аутор: Мирослав Стојановићнедеља, 05.10.2008. у 22:00
Јошка Фишер

Сва кривица за холокауст и покушај „коначног решења” (потпуно истребљење) јеврејског питања досад је, углавном, сваљивана на есесовце Хајнриха Химлера и Адолфа Ајхмана. Хамбуршки „Шпигл” открива да у остваривању тог злочиначког подухвата нису хтеле да изостану ни – дипломате.

Утицајни политички магазин пише о једној прећутаној конференцији у организацији нацистичког Рибентроповог министарства спољних послова која је, готово пред крај рата, када се увелико назирао крах „хиљадугодишњег рајха” – у априлу 1944. године – покушала да дипломатском офанзивом у иностранству „прода” масовно убијање Јевреја као изнуђену и исправну политику нациста. Пре свега међу ондашњим савезницима и пријатељима Хитлерове Немачке, који су, после стаљинградске катастрофе, покушавали да се, колико су смели и могли, дистанцирају од монструозних злочина.

Што је војна ситуација за нацисте бивала неповољнија, то су немачки савезници и пријатељи, који су у почетку срчано подржавали политику „коначног решења” јеврејског питања, и у томе активно учествовали, све мање бивали спремни да у томе иду до краја, жалио се „референт за Јевреје” у Министарству спољних послова, дипломата Еберхард фон Таден.

Да би се, колико-толико, стишало све снажније међународно огорчење због масовних депортација и убистава Јевреја – вести о томе, иако споро, пробијале су се у јавност – и држали савезници на „линији” и узди, Министарство спољних послова формирало је у лето 1943. најпре посебну „јеврејску комисију”, која је потом прерасла у одсек за „антијеврејску активност у иностранству”. 

Шеф тог одсека, и „официр за везу” између министра спољних послова Јоахима фон Рибентропа и вође есесоваца Хајнриха Химлера, био је дипломата Хорст Вагнер.

Вагнер је у јануару 1944. предложио одржавање конференције на којој је, уз учешће нацистичких дипломатских представника у иностранству и есесовских саветника за аријевско чишћење (од Јевреја) у окупираним земљама, и злогласни Адолф Ајхман.

Химлер и Рибентроп су се промптно сагласили са његовом иницијативом. Скуп је требало да се одржи у Берлину. Савезничке бомбе су, међутим, већ засипале престоницу рајха, па је одржавање конференције „пресељено” – Химлер није хтео да ризикује животе својих „експерата” – у један скијашки центар.

Све драматичније околности спречиле су, у последњем трену, главног госта: иако је већ био потврдио учешће на скупу, Ајхман је имао преча посла – грозничаво је организовао последње масовне транспорте Јевреја из Мађарске у концентрационе логоре!

Конференција је почела 3. априла (трајала је два дана) и на њој су, поред представника Министарства спољних послова из Берлина, и једног броја есесовских официра, учествовали нацистички дипломатски представници из Данске, Француске, Италије, Хрватске, Шведске, Турске, Швајцарске. Румуније, Словачке, Шпаније и Португалије. Скуп је оцењен као „велики успех” и о њему је лично шеф дипломатије Рибентроп реферисао Хитлеру.

Интересантно је, међутим, да нико од учесника конференције, дипломата, није после рата преузео одговорност или изразио макар осећање кривице. Неки од њих су, заштићени ћутањем, несметано наставили дипломатску каријеру и после рата. Тако је, на пример, отправник послова из амбасаде у Паризу Петер Класе био ангажован у дипломатским мисијама у Лондону и Мадриду. Више година водио је политички архив Министарства спољних послова у Бону. Други су обезбедили уносне саветничке послове у великим фирмама.

Бивши шеф дипломатије Јошка Фишер покушао је 2005, шездесет година после рата, да прекине заверу ћутања људи у фраковима. Формирао је посебно комисију с налогом да се позабави улогом дипломата у злим нацистичким временима. Њен извештај се очекује крајем године.

Да тиме џара у „осиње гнездо”, Фишер је одмах схватио: поводом одлуке да се у име и о трошку министарства не објављују више читуље дипломатама са нацистичким биографијама, министра су, углавном пензионисане дипломате, међу којима је било доста звучних имена, засуле јавно дрвљем и камењем.


Коментари2
59f2d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirjana Spasojevic-Dorcolka
Preterana cistoca i pedanterija je odraz /95%/ unutrasnje duhovne necistoce /nedostatka u duhovnom razvitku osobe/. Moje dugogodisnje iskustvo posmatranja i razmisljanja o svemu na ovom svetu, dovelo me je do misljenja. Sto je neko u stanju perfektnosti u vezi materijalnog sveta, sve mu je manja sposobnost za ljudske unutrasnje darove - ne vidi ih. Darovi duhovnog zivota osobe su: ISTINA, LJUBAV, DUSEVNOST, POZRTVOVANJE KROZ DOBROTU. Zato biti odusevljen velikom - bolesnom pedanterijom, je pogresno i povrsno, gledanje na sustinu i razlog istog. Mirjana-Arizona
Нико Бар.
Кадгод се наши млади људи, најчешће студенти, врате из краткотрајних посета Немачкој и другим европским земљама (обично о трошку владиних и невладиних организација), зането причају о чистоћи, уређености, савршеном функционисању живота, гостољубивости домаћина (мада понегде и извесној хладноћи), а новине и електронска гласила ревносно и дидактички преносе њихове утиске. А ја постиђено помислим: "Па зар је могуће да само ја, закерало, знам да су, рецимо, Немци, да не говоримо о другима, у двадесетом веку оставили тако страшне трагове у човечанству да се никаквом вештином и педантношћу не могу очистити? Зар омладина не треба да има макар мало резерве када гледа лице тог света? Зар не треба да зна да постоји и наличје?"

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља