понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 07.10.2008. у 22:00 Бране Карталовић

Раковића се нико није сетио

Првослав Раковић Фото сајт www.zastava.info

Крагујевац – Сећање у Срба не траје дуго. У данима славља важан је само „актуелни тренутак”. Тада се медаљама и лентама ките лидери у напону снаге, представници народа на врхунцу политичке моћи. Заборављају се претече и родоначелници. Они, обично, остану у запећку свести булументе омамљене пријатним шумом шампањца, без шансе да их се неко сети, да им бар име буде споменуто.

„Фијат” је поново на брдовитом Балкану, у Крагујевцу, граду у којем су пре више од пола века постављени темељи српске индустрије аутомобила. Њих је градио само један човек, први и једини прави директор „Заставе” Првослав Раковић. „Луд човек; луда замисао”, говорили су многи, док је он, далеко од очију „великог брата” смештеног у тајним одајама КПЈ, зидао „чудо од фабрике” на ледини званој Абисинија.

Брозу је слао извештаје о градњи скромне фабрике са капацитетом од неколико хиљада возила, а усред крагујевачке варошице ницали су погони за производњу око 30.000 аутомобила годишње. Давне 1954. потписан је уговор са „Фијатом” о куповини лиценце, а годину дана касније у „Застави” се родио „фијат 750”, из милоште назван „фића”, најпопуларнији ауто на простору бивше Југославије.

Раковић је „ударио лоптицу” која се котрљала готово пуних шездесет година, све до 29. септембра 2008, када је држава Србија потписала нови уговор са „Фијатом”. Међутим, тог дана, на свечаној конференцији за штампу, у свечаном салону града нико се није сетио творца прве српске фабрике аутомобила. Говорници су покупили почасти; градитељ је заборављен.

За Раковићев подухват нису знали ни челници тадашње Комунистичке партије. У Торино је 1959. године отишао сам; са челницима „Фијата” и италијанске владе преговарао је пуних 47 дана, а у Крагујевац се вратио са кредитом од 30 милиона долара, за пет милиона долара већим него што је држава тражила од западних земаља. Броз и КПЈ за то су сазнали када је све било готово. Раковића више нико није могао да спута, а у „Застави” су убрзо направљени планови за „стојадин” и друге моделе.

„Био сам строг али правичан. А знате ли зашто? Зато што сам, баш као и моји сарадници, радио послове у које сам истински веровао. И што сам био убеђен да се само радом, редом и дисциплином може постићи планирани резултат. Може успети само онај ко верује. Мало ко од нас је у то време видео аутомобил, а дошло је време да га производимо. Шта би било да сам ја, као генерални директор, почео да сумњам у позитиван исход. Не, ја сам веровао. Гледао сам напред. Предњачио сам у раду и одрицањима”, рекао је Раковић у интервјуу за „Заставин” инфо-сервис.

Иако је подухват изградње фабрике аутомобила „у земљи сељака” био један од многих комунистичких пројеката тог доба, са намером да се земља индустријализује „по кључу”, Раковићева визија развоја била је далеко испред времена. У његово време, српска аутомобилска индустрија била је испред јапанске, у нивоу са развојним пројектима највећих европских произвођача аутомобила.

„И онда смо знали, пратећи кретања у светској ауто-индустрији, да не можемо у даљи развој сами, односно да ће малим и средњим предузећима бити тешко да се одрже на светској пијаци, без ослањања на неку од угледних ауто-компанија, али исто тако и без освежавања производње новим моделима аутомобила. Зато смо деловали у три правца: проширење капацитета, увођење новог модела и повезивање са иностраним партнером. Тај инострани партнер био је наравно „Фијат”, навео је Раковић у поменутом интервјуу.

Ових дана, међутим, за Раковића се није нашло места у изјавама слављеника. Сви су били заслужни и почаствовани, само не онај ко је поставио темеље и први довео „Фијат” у Крагујевац. Он је, тако, по други пут заборављен, пошто је почетком седамдесетих година напустио град без велике помпе. Био је скромни визионар, без потребе да велича свој труд, за разлику од оних који су га отерали у анонимност.

Преминуо је трећег јула 2003. године, а да је мало који медиј објавио вест о смрти највећег српског менаџера. 

Коментари12
e4cd9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maja Petrovic
Svako vreme ima svoje...60 tih godina za mnoge je automobil bio samo san,a fica je bio ostvarenje tog sna.Rakovic je bio podoban jer je bio obrazovan,vredan,vizionar,odlucan i dosledan.I drugi posle njega su bili PODOBNI ali sa mnogo manje uspeha.Ako niste imali privilegiju da ga upoznate ili sa njim saradjujete nikada necete razumeti u cemu je bila njegova velicina.Zastava nije bila samo Kragujevac,od Makedonije do Slovenije su bila preduzeca kooperanti koji su ucestvovali u izradi delova,motora,elektronike,guma i druge opreme.Sto se tice stranih automobila,u tim godinama i nije bilo ''popularno''imati Mercedes ili BMW kao sto je danas. Bez obzira na tisinu medija povodom njegove smrti,radnici i zaposleni iz Zastave su ipak dosli autobusima na poslednji ispracaj coveku kome su verovali i koji je verovao u njih.Tuzno je da ovih dana obrazovanje,rad,entuzijazam,uspeh ,postovanje i autoritet ne znace nista. Prvoslav Rakovic je imao sve to, sa Zastavom ili bez nje.
Neda
Ja bih zelela samo da dodam da koliko znam ,(bila sam porodicni prijatelj)da su vlasnici fabrike oruzja u predratnoj fabrici bili otac i deda ovog naseg najboljeg direktora.O tome se uglavno cutalo jer nije bilo komunisticki govoriti o vlasnistvu Zastave.Njegov deda je konstruisao i napravio prvi top u Srbiji.Gospodin Rakovic je imao cast da bude direktor u fabrici njegovog oca!To je uspeo iskljucivo svojim znanjem niko ga nije gurao a mnogi su pokusali da ga slome.Vlasnici Fijata su sve to znali postovali ga i stitili kad god je trebalo. O proizvodni su razgovarali samo sa Rakovicem sve do njegovog odlaska u penziju.Cerka mu zivi u Italiji i koliko znam pozivaju je kao pocasnog gosta na razne svecanosti u Fijatu.Ital;ijani Rakovice nisu zaboravili.Sramota je da ga se Kragujevcani ne secaju.Rakovici su i osnivaci Kragujevca .
zoran prezime
Puno zahvalnosti piscu teksta Gosp.Brane Kartalovicu.Ipak se neko setio da je Ing Rakovic Prvoslav osnivac automobilske industrije u Srbijii da sve pocinje od njega. Pozdrav Z.S
Србо Марковић
Јошувек није касно одати почаст човеку који је ПОвезао Србију и свет. Трба бити још гласнији у опомињању заборавбих. О плиткоћи нашој не вреди пичати.
Dragan,BGD
Svaka cast svakome,ali u to vreme samo PODOBNI su mogli da budu slavni.Preostali nepodobni ili su tavorili u nekom cesku ili su prvom prilikom napustili onu zemlju. Koliko gos se radnicka klasa odusevljavala "ficama" i "stojadinima",treba reci da je ceo taj projekt jedna velika greska.Nase stanovnistvo je vozilo lose automobile,zbog tih nasih losih automobila nismo mogli da uvozimo mnogo bolje iz Nemacke,Francuske,Italije,Svedske,V.Britanije... jer su carine bile enormne(od 100 do 150%)a sve zbog zastite "zastave".Krajem osamdesetih pokusali smo da ih (iz propagandnih razloga) izvozimo za SAD,gde se "Jugo-Amerika" prodavao sa 3.999 dolara.Bio je znatno bolji od domaceg "jugica" a prodavao se jeftinije nego kod nas jer je morao da bude konkurentan.Uprkos tome vise puta je proglasavan za najgori auto na trzistu SAD.Da nismo imali "zastavu-automobile",miliona gradjani bi se za iste pare vozili mnogo boljim,sigurnijim,udobnijim i manje kvarljivim automobilima,a drzava SFRJ ne bi skrljala ogromne pare u odrzavanje fabrike.Umesto toga bavili bismo se onim sto najbolje znamo da radimo - poljoprivreda i stocarstvo.Siguran sam da bi nam bilo mnogo bolje.Ovaj dolakaz "Fijata" u Kragujevac nije lose resenje,jer bolje nemamo da spasemo sta se spasti moze.Bilo bi dobro da neko g.Rakovica pita,koliko je drzava skrljala novca da bismo imali "ponos nase industrije".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља