петак, 17.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:44

Више бунара него дућана у Радио фару

Аутор: Д. Буквићуторак, 07.10.2008. у 23:59
Основни начин водоснабдевања – бунар (Фото Д. Ћирков)

До Радио фара, насеља покрај аутопута надомак Сурчина, најбрже се стиже колима, по могућству издржљивијим. Јер, пре него што се уђе у једну од три асфалтиране улице у овом предграђу, пролази се џомбастим, земљаним путељком који води до Улице прве.

Више од три хиљаде становника Радио фара, насеља за које многи житељи престонице никада нису чули, а које је добило ово необично име по уређају за навођење авиона, снабдева се у две продавнице. У њима нема довољно робе за све, зато многи одлазе у град по намирнице, хемију и све остало.

– Нема овде зараде. Држим радњу само да бих помогао комшијама да купе бар нешто што им треба – објашњава Миле Ралић (52), власник једне од две радње, који већ осам година живи покрај аеродрома.

Насеље Радио фар почело је да ниче пре тридесетак година, са првим викендицама које су Београђани подизали на ливадама. Крајем деведесетих година, трајно су се настаниле бројне избеглице, а наредних година придружили су им се и многи Београђани. Легализација у Радио фару почела је 2003. године, али је до данас дозволе добио само мали број кућа. У овом насељу не постоји месна заједница, јер број пријављених домаћинстава не испуњава законски минимум. Тек само повремене посете општинара из Сурчина, општине којој Радио фар припада, према речима мештана, завршиле су се на неиспуњеним обећањима. Локална самоуправа своди се на договарање самих житеља о потезима које ће предузимати, као и на појединачна улагања оних који су вољни и имају финансијских могућности да помогну.

– Лично сам покрио улицу привременим асфалтом пре неколико година, а обезбедио сам и магацине за насеље. После неког времена, општина је довршила асфалтирање – каже Едо Булат (40), председник Удружења грађана „Радио фар”. Пре тога, људи су, због блата, често морали да прелазе улицу у чизмама.

Нема вртића, ни основне школе. Зато деца одлазе у новобеоградска обданишта и тамо похађају наставу од првог до осмог разреда. Паркови и дечја игралишта не постоје, а млади, осим дружења у локалној кафани „Тромеђа”, немају где да изађу.

У Радио фару не постоји улична расвета, као ни пошта, најближи дом здравља са амбулантом и апотеком је у Сурчину, одакле доктори долазе у ово насеље по позиву. Уз гомилу недостатака, проблеме житељима задају и пси луталице. Водом се снабдевају из бројних бунара који постоје готово у сваком дворишту, а ни канализација није комплетна. Сахране се обављају у Сурчину или на Орловачи, локално гробље немају. Не жале се на телефонски саобраћај и кажу да је телефонирање несметано, а снабдевање струјом је релативно стабилно.

Једанаесточлана породица Јапранин избегла је пре десет година из Хрватске. Доселили су се у Радио фар. Под једним кровом, у два стана, живе три генерације. Зарађују за живот као аутопревозници.

– Инфраструктура је веома лоша. Путеви су узани. Сећам се да сам једном возио камион, а из супротног смера наишла су кола. Да би се мимоишао с њима, морао сам да идем у рикверц до прве раскрснице – говори Драган Јапранин (57), глава породице.

Насеље удаљено само десетак километара од центра Београда, нема ни развијену саобраћајну мрежу. Једини превоз, према речима мештана, је линија 611 на којој аутобуси саобраћају у размацима од 25 минута. Последња станица је на Земунском кеју, па до центра града треба променити још аутобуса. Горући проблем насеља је непостојање пешачке пасареле којом би се брзо могло стићи пешке до аутобуског стајалишта. Најближа пасарела налази се на два до три километра далеко од Радио фара.

– Ко пође на аутобус, мора да крене знатно раније, јер мора да препешачи удаљену пасарелу, а потом да се врати назад до станице. Многи често прекраћују пут претрчавањем аутопута, због чега су на овом месту учестале несреће, неретко са фаталним исходом – објашњава Јапранин, који, превозећи своје петоро унучади у вртић и школу, свакодневно неколико пута иде до Новог Београда и назад.

– Без кола, овде си одсечен од света – закључио је Булат, на шта је Ралић додао како „многи у Радио фару ипак немају аутомобиле”.


Коментари4
70863
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljiljana Puric
Nije sve tako crno kako je bilo 2008 sada se naselje malo kultivisalo samo jos da dobijemo tu obecanu pasarelu navodno rok je kraj septembra 2011., a za nekoliko godina bice ovo naselje drugo dedinje samo se jos uvek sporije razvija
Dusan Stamenkovic
Strasno!!! Jadan taj narod koji u 21-om veku zivi u takvim uslovima! Neka je sramota odgovorne ljude u ovoj drzavi.
Кика
Какво име - "Радио фар". Буди Бог с нама, какви смо ми Срби данас народ постали! Скоројевићи и у топонимији!
Jelena Knezevic
Stanje u naselju Radio Far je mnogo gore nego sto je napisano u ovom tekstu. Ja imam kucu u ovom naselju ali sam zbog posla bila prinudjena da iznajmim stan u gradu, iz razloga sto bih do posla i nazad putovala i po cetiri sata. U naselju NE POSTOJI kanalizacija, ulicna rasveta i vodovod.Kontejneri su u naselje stigli pre godinu dana a pre toga smo smece morali da palimo ili da kolima odvozimo do najbizih kontejnera u gradu. Asfalt, kakav takav, smo dobili nedavno i to samo u glavnim ulicama.Do pre godinu i nesto sam do stanice morala da idem u gumenim cizmama, koje bih, posto bih se preobula, ostavljala u zivici pored puta.To je bio jedini nacin da do grada stignem cista, bez pola kile blata na cipelama. Zalosno je to, sto je naselje Radio Far tako blizu ali istovremeno i tako daleko od grada.ZALOSNO!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља