недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:59

Цртеж са снагом оружја

Аутор: М. Ђорђевићсреда, 08.10.2008. у 22:00
Ђорђе Андрејевић Кун: Женски акт, 1951.

Институт „Сервантес приређује вечерас у 19 часова изложбу слика Ђорђа Андрејевића Куна (1904–1964), као и представљање мапе 12 његових графика под називом „За слободу” (у 18 часова), које су биле предложак за настанак серије истоимених дрвореза. Повод за подсећање на опус нашег уметника јесте обележавање седам деценија од Шпанског грађанског рата у коме је Кун учествовао од лета 1937. до лета 1938. године. У Шпанији су настале скице графика које су по повратку у земљу реализоване.

По сведочењу Ота Бихаљија Мерина, тадашња „профашистичка полиција” је 1938. запленила око 2000 примерака отиснутих са оригиналних плоча, које су касније и уништене. Мотиви на овим графичким листовима директно су инспирисани призорима борбе и страдања шпанског народа.

Директор Института „Сервантес” господин Хуан Фернандез Елориага у предговору каталога ове изложбе пише:

„Пре једне деценије, претходна конзервативна влада одлучила је да бивши саборци Интернационалних бригада могу да добију шпанско држављанство. То, на неки начин, чини Куна нашим земљаком”.

Публика ће имати прилику да на једном месту види репрезентативни избор из опуса насталог између 1927. и 1963. године, тачније 15 уља на платну, из приватних и јавних колекција по избору сликареве ћерке Мире Кун.

Међу сачуваним документима из заоставштине Ђорђа Андрејевића Куна налазе се и одломци његових текстова који говоре о одласку и ратовању у Шпанији.

„И у бази у Албацету и у батаљону на фронту одбили су да ми дају пушку. ’Има бораца, уметник нам треба’, одсечно ми је рекао Георгијевић. Рудар Еуген, пушкомитраљезац ми је темпераментно објашњавао: ’Слушај, твоје перо, то је као пушка. Потез–куршум, цртеж–митраљез. Пуца! Говори! Коси! Разумеш?’. Загрлио сам га... Јер, то је била графика. И касније, после фашистичке офанзиве и евакуације штаба Интербригада, носећи у ноћном маршу преко Пиринеја ранац са својим цртежима, осећао сам према њима неупоредиво већу вредност: као према истини и оружју који морају бити сачувани и поново употребљени...”, записао је Ђорђе Андрејевић Кун у својим шпанским сећањима.

Мира Кун, која је и аутор поставке вечерашње изложбе, сећа се свог оца као изузетно уредне и организоване особе.

–Често је говорио да му је од свих обавеза сликарство заправо одмор. Уз то, био је врло строг и самокритичан. Многа су платна, како је отац говорио, остала „премазана”. Неке слике је дуго радио, остављао их, па им се поново враћао завршавајући их у једном даху. Сећам се да је веома волео своје студенте. Радовао се сваком новом таленту. Једног дана стигао је кући веома расположен и рекао да је цело поподне провео у разговору са једним бриљантним момком. Тога дана имао је састанак са Лазаром Трифуновићем. Такође је хвалио и интелигенцију Милана Вукоса. Сећам се да смо пред Нову годину правили честитке, мале дрворезе за пријатеље. Најпре у једној, а касније у три боје и под будним очевим оком, мама и ја смо штампале на његовој преси и потом слале пријатељима”, прича Мира Кун.

Ђорђе Андрејевић Кун се први пут представио београдској публици 1929. године када је постао члан Удружења ликовних уметника и уметничке групе Облик. Као редован члан Српске академије наука изабран је за првог секретара Одељења ликовне и музичке уметности 1959. године. Био је сарадник Политике и НИН-а у коме је објављивао карикатуре.

О Куновом стваралаштву, историчарка уметности Љубица Миљковић каже: „У целини посматрано, дело Ђорђа Андрејевића Куна најлакше бисмо сврстали у видове експресионизма и поетског реализма, са искорацима ка социјално ангажованим темама”.

Кун (1904–1964) школовао се у Берлину, Београду, Италији и Паризу. Од 1945. године редован је професор на Академији ликовних уметности у Београду. Његови ученици били су Тодор Стевановић, Зоран Петровић, Александар Луковић, Богић Рисимовић, Милош Гвозденовић, Заре Ђорђевић, Радислав Тркуља… Дужност ректора Универзитета обављао је од 1960. до 1963. године, када се безуспешно залагао за изградњу комплекса Универзитета уметности на Новом Београду.

Сликарски опус Ђ.А. Куна чини 350 слика и више од 1000 цртежа који се чувају у музејима, приватним и јавним колекцијама. Аутор је бројних плаката, нацрта за марке, новчаница, као и идејног решења за грб и заставу Југославије.


Коментари0
466ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља