уторак, 23.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:26

Корени десничарског екстремизма

среда, 08.10.2008. у 22:00
Димитрије Љотић

Зависно од стајне тачке, неко ће рећи да десничарски екстремизам, који се прелива у фашизам или нацизам, у Србији нема богату историју, мада има и аутора који такву тврдњу поричу. У социјалним наукама и у историографији деценијама је доминирало становиште да такво одређење припада Југословенском народном покрету ЗБОР, који је Димитрије Љотић (1891-1945) основао почетком 1935. године у Љубљани, али се уназад петнаестак година овакво становиште све више релативизује.

Иза акронима ЗБОР скрива се пуни назив Љотићеве организације Здружена Борбена Организација Рада, која је од оснивања до почетка окупације Југославије у априлу 1941. године имала изразито маргиналну улогу на политичкој сцени.

На изборима 1935. године, ЗБОР је освојио само 0,84 одсто гласова, а и потоњи резултат показао је да ова организација нема дубље социјалне, политичке и идеолошке корене у изборном телу.

Идеолошка и политичка позиција Димитрија Љотића била је неодвојива од његовог дубоког, може се чак рећи фанатичног религиозног осећања и укорењености у патријархалну традицију. Љотићево политичко сазревање обликовано је кроз приближавање различитим концепцијама и кроз удаљавање од њих, од толстојевског анархизма до радикалног противљења држави, од пацифизма до вегетаријанства, од идеје да се замонаши, до бављења адвокатуром и организовања задружног живота.

Противник начела демократије и њених установа, партијско деловање није сматрао за значајно, али је ипак постао члан Народне радикалне странке 1920. године и председник њене омладине, потом је постао дисидент, напустио је странку 1926, а у време краљевске диктатуре био је министар правде у влади генерала Петра Живковића.

Југословенског опредељења, Љотић је ЗБОР поставио као југословенску организацију, а изостанак успеха на парламентарним изборима, њени чланови су у разним приликама, нарочито на Београдском универзитету, надомештали насилним акцијама против левичарских студентских група, поготово оних које су биле под директним утицајем илегалне Комунистичке партије.

До пред Други светски рат, у организацији ЗБОР је све снажније испољаван антисемитизам, свакако и зато што је сам Љотић био уверен у постојање наводног јеврејског плана за владање светом. Генерални секретар ЗБОР-а Милорад Мојић превео је и злогласни фалсификат, „Протоколе сионских мудраца”, уз залагање да се ,,јеврејство мора брзо и енергично ликвидирати”.

После окупације, Љотић је прихватио сарадњу са нацистичким окупационим властима и формирао Српски добровољачки корпус, паравојне формације ЗБОР-а, намењене борби против партизана и комуниста. Овим корпусом командовало је заповедништво 113. немачке дивизије.

Осим у борбама против партизана, припадници Српског добровољачког корпуса, сарађивали су са нацистичким окупатором у акцијама окупаторске одмазде над невиним цивилним становништвом (Крагујевац).

Остаци ових формација и сам Љотић повукли су се крајем рата у Словенију, где је крајем априла 1945. године идеолог и вођа ЗБОР-а погинуо у саобраћајној несрећи. Над његовим одром посмртну беседу је одржао владика Николај Велимировић.

У потоњем страдању на Кочевском рогу, када су партизани стрељали припаднике одбеглих и колаборационистичких формација, ликвидирано је и око две и по хиљаде љотићеваца.

У годинама пре Другог светског рата, Димитрије Љотић је с разних страна политичког и партијског спектра означаван као фашиста а његова организација ЗБОР као фашистичка.

Својевремено је Десимир Тошић указивао да је Љотићева идеологија ослоњена на француског десничара Шарла Мораса, а да су трајна обележја Љотићеве идеологије залагање за државу сталежа, антикомунизам, борба против плутократије с акцентом на антијеврејску реторику и антимасонство, као и борба против демократије.

Тошић је сматрао да је Љотићев покрет имао узор много више у италијанском фашизму него у немачком нацизму, а „велика разлика између љотићеваца и хитлероваца је што су љотићевци били религиозни и богомољци, а Хитлерови нацисти су у основи били атеисти”.

Сл. Кљакић


Коментари8
cff4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Nikic
Citam komentare, i ne mogu da verujem, svi bi da relativizuju, Dimitrija, neki ga i brane...To je prosto neverovatno, pa ljudi pogledajte u drugim drzavama kako se ophode sa svojim kolaboratorima, pogledajte npr Francusku, da li su oni realtivizovali Petena? Streljali su svakog za koga je bila i najmanja naznaka da je saradjivao sa okupatorom! I komunisti su bili ljudi, pa jos da kazem i Srbi, a Ljotic ih je ubijao, i vi sad kazete to je ok. Nije ljudi to ok. Mi smo u nasem anti-titoizmu otisli predaleko, stidimo se naseg anti-fasizma, pokusavamo da izvucemo neke Navionalne anti-fasiste, a to je jednostavno nemoguce. Nije Nedic bio anti-fasista, niti LJotic, a i Drazina prica nije bas jednostavna, koliko god da se nama ne svidja istina. Ja se slazem da nam je komunizam naneo puno zla, ali nesmemo relativizovati kolaboratore zbog toga!
4C
Tekst mi poprilicno lici na stil pisanja 60-tih godina. Ja se u istoriju mnogo ne razumem jer sve ono sto sam ucio do sada je bilo prilagodjeno dnevno-politickim potrebama. Jedno je sigurno a to je da su i Cetnici i najveci deo Partizana i Ljoticevci bili Srbi koji su se medju sobom ubijali zarad ove ili one ideologije vrlo cesto nametnute izvan Srbije. Kada na kraju nekoliko stotina hiljada Srba pogine najmanje je vazno ko je prvi poceo i zbog cega. Zemlja nam je natopljena krvlju nasih sunarodnika,sugradjana,komsija i prijatelja, rodbine i najdrazih koji su izmedju ostalog poginuli i u medjusobnoj borbi Srba i Srba. Osvestimo se i shvatimo da smo pre svega Srbi pa pripadnici partija i pokreta.
Dejan PG
Masakr u Kragujevcu su izazvali partizani i četnici 16.10.1941. kada su u sukobu sa III bataljonom 749. pešadijskog puka između sela Bare i LJuljaka, koji je krenuo da oslobodi zarobljenu 6. četu 920. puka od strane četnika, ubili 9 a ranili 27 nemaca. Posle toga nisu dozvolili neprijatelju da pokupi mrtve već su ih masakrirali na veoma svirep način. Fotografije pobijenih je video Draža Mihajlović na sastanku sa Nemcima u selu Divci 3. decembra 1941. godine o čemu je svedočio na svom suđenju u Beogradu. Ovaj strašni masakr su po svemu sudeći izvršili četnici jer partizani "nisu ispalili ni metka" Sticajem okolnosti 20. oktobra 1941. godine u Kragujevcu su se zatekle dve jedinice SDO koje su stigle 16. i 17. oktobra i bile su blokirane u dve škole od strane Nemaca koji su pod komandom majora Keniga vršile odmazdu. Kada su saznali šta se dešava starešine SDO (Srpski dobrovoljački odred) Marisav Petrović i Miloš Vojnović su molili nemačkog komandanta da izvrši odmazdu nad komunistima a ne civilnim stanovništvom kada je nemački komandant to odbio M. Petrović je pao na kolena i Kenig je pristao da se napravi spisak ljudi za koje oni svojim životima garantuju da nisu komunisti. Tokom noći su se pripadnici SDO razmileli po Kragujevcu zajedno s građanima i do 21. oktobra napravili spisak kojim je spašeno prvo 1000 zatim 600 i posle toga još 1000 građana. Kasnije su dobrovoljci upadali u kolone koje su odvodili na stratište i iz njih naprosto "oteli" još oko 600 civila. U nemačkoj obznani stoji da je streljano 2300 civila, što potvrđuje i izveštaj Draže Mihajlovića poslat Jugoslovenskoj Vladi u Londonu. Iz nekog nepoznatog razloga se smatra da je u Kragujevcu streljano 7000 civila. Eto, takvi "fašisti" su bili pripadnici SDO Dimitrija Ljotića koji je breme istorijske nepravde podelio sa đeneralom Milanom Nedićem.
Србенда
"...да су трајна обележја Љотићеве идеологије залагање за државу сталежа, антикомунизам, борба против плутократије с акцентом на антијеврејску реторику и антимасонство, као и борба против демократије" Заиста бих волио да неко аргументовано (користећи научну методологију) оспори основе Митине идеологије, а да при томе изађе из идеолошких шанчева не држећи се наметнутих догми "к'о пијан плота". Да ли је идеологија "диктатуре демократије" заиста без алтернативе или то наше псеудоелите немају довољно интелектуалне снаге да одбаце идеолошке узенгије?!
Sabacka Kafana Civija
Potsecame ovaj clanak na 1965 list"BORBA"sve isto kao daje Tito jos ziv i nema druga strana samo jedna strana.Kada nema obe strane i komentarisanje mora biti ograniceno i jednostrano sto znaci slepilo.Obe strane otvaraju objektivnost i realnost.Nekima nije jasno pojava i dolazak komunizma i fasizma u Srbiju 1941.Neznam Koje zvao njih u Srbiju ali znamo zastosu bili u Srbiji jer kadase sve zavrsilo nestalo 1.800.000Srba.Narod sigurno njih nije zvao.Oni stosu vikali"Bolje grob nego rob"Oni preziveli rat.Srpski Narod nije pratio njih,Vec Nemci kadasu upali nisu trazili Srbe da streljaju trazili komuniste,Koje nas ofarbao dasmo Svi komunisti ili Cetnici ili Ljoticevci.Koje izazvao Ustasluk u Hrvatskoj dase povampiri?Ustase jedva cekale da Srbe ofarbaju u crvene vragove-djavole,Nekoje to njima ispunio zelju.Jer daje general Draza ostao sam u Srbiji nebi bilo ustasa jer Nemackoj netreba konkurencija vec dominacija,nebi bilo Jasenovca nebi bilo 1.800.000zrtava Srpski.Srbija i Jugoslavija bilabi u Evropi jos 1948 zajedno sa Kosovom.Nebi bilo 1991 godine i 1999 godine bombardovanja.Onda vama krivi svi oni kojisu bili bez crvene ofarbane boje.Eto sta je nama donela crvena farba uzivamoje danas.Taj Fasizam?Ta ista Amerika je od 1922 do 1943 imala 600 Americki firmi kojesu punom parom brektale u Hitlerovoj Nemackoj i "deda Bus"Preskot Bus imao banke i zelezaru i trafiking-kontrabandu.Opet Mi Srbi krivi onda i danas.Onisu bili glavni MOLERI kojisu farbali Svet Mismo bili samo zid.Nije sve bas tako istoriju pisu pobednici a prava istorija se sahranjuje sa zrtvama.Hvala

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља