недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 08.10.2008. у 22:00

Успех Србије у УН

Вук Јеремић

Од нашег сталног дописника
Њујорк, 8. октобра – Србија се на велика врата вратила на најширу, глобалну, дипломатску сцену: на њен предлог данас је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се од Међународног суда тражи саветодавно мишљење о питању које је поставио Београд – „Да ли је у складу с међународним правом одлука привремених институција Косова о једностраном проглашењу независности Косова”? Резултат гласања био је 77 „за”, шест „не”, док су 74 чланице биле „уздржане” (што је опредељење које се не урачунава у исход). 

Изјашњавање је показало да убедљива већина света сматра да „косовски случај” није окончан – како су и данас покушали да га представе представници и најмоћнији подржаваоци приштинске декларације о независности, САД и Британија – и да је добро да се чује тумачење с највишег глобалног правничког места.

У Генералној скупштини је у таквој ситуацији, поводом београдске иницијативе, успостављен нови поредак приступа и односа дипломатске уверљивости. Вашингтон се, тако, нашао у друштву још само пет гласача за „не”. Уз њега, то су били, према првом увиду, још само Албанија, Науру, Палау, Маршалска Острва и Микронезија.

Америка је, уједно, остала усамљена међу њеним европским савезницима. Од 27 чланица ЕУ, 22 су биле уздржане (међу њима и Британија и Француска) док су српски предлог подржали Шпанија, Грчка, Кипар, Румунија и Словачка.

Укупни резултат изјашњавања делегација Србије, на челу с министром спољних послова Вуком Јеремићем, који је београдску иницијативу образложио учесницима седнице, поздравила је загрљајима и аплаузима (у чему није остала усамљена). Данашњи догађај Београд сигурно сматра једним од својих највећих дипломатских успеха новијег времена. Добио је уверљиву подршку за свој начин борбе за очување територијалног интегритета – правним и дипломатским путем, без конфронтација. И то – приликом првог свог предлагања резолуције, после распада СФРЈ, у Генералној скупштини.

До позитивног резултата Србија је дошла, примећују посматрачи, једном од досад најширих акција и најмасовнијим „лобирањем” српске дипломатије. Овом приликом она се показала ефикаснијом од много јачих опонентских настојања Вашингтона и Лондона, као и од приштинских покушаја да придобије ширу подршку за себе.

Разлога за еуфорију ипак нема. Саветодавно мишљење суда није обавезујуће тако да ће остати дубоке међународне поделе око Косова.

Мишљење суда, неспорно је такође, има велику моралну снагу. Већ само разматрање у том телу успориће, сматра се, ионако тром процес признавања независности Косова (48 од 192 земље). Србији, уједно, то даје нову прилику да својим приступом, и ставом да једнострано проглашена независност њене јужне покрајине представља кршење међународног права, покуша да процес решавања будућег статуса Косова треба да се врати за преговарачки сто.

Седница Генералне скупштине УН почела је Јеремићевим образлагањем оправданости да се донесе резолуција која од Међународног суда правде тражи одговор, у форми саветодавног мишљења, на питање: „Да ли је у складу с међународним правом одлука привремених институција Косова о једностраном проглашењу независности Косова”?

Министар спољних послова је при том позвао чланице на подршку београдском акту као значајном чину за учвршћивање вредности међународног права и Повеље УН, и нагласио да би упућивање питања, које је предложила Србија „спречило да косовска криза послужи као врло проблематичан преседан у било ком делу света где постоје сепаратистичке амбиције”. Подршка резолуцији, такође би „помогла потврђивању основног права сваке државе чланице УН да постави једноставно, основно питање Међународном суду правде о проблему који сматра витално важним, додао је.

(/slika2)Та и друге препоруке за подстицај владавини закона у међународном праву наишле су, очигледно, на повољан пријем, поготову код чланица које су и саме изложене сецесионизму, али и у групи земаља које су, као већина чланица ЕУ, признале независност Косова, али не желе себи да дозволе да буду означене као противници предлога да се чује реч и међународне правде.

Дебата је почела прилично жестоко – иступима представника Британије, Албаније и САД, који су тврдили да „не виде корист” од београдске иницијативе, да је она само смишљена да успори процес признавања независности Косова, који они сматрају „легалним”. Расправа се потом уравнотежила, а затим и превагнула у прилог предлогу Србије, за који је показано интересовање веће него поводом сличних иницијатива – били су одсутни представници 35 земаља.

Српску дипломатију сада очекују нови, сигурно ништа мање једноставни, а вероватно већи задаци – ширење подршке њеном приступу за њен угрожени територијални интегритет. „Резултат наших досадашњих напора је ова велика победа у Генералној скупштини”, изјавио је Јеремић после седнице, уз напомену „да не треба имати било какву сумњу у то да је најтежи део посла и даље пред нама”.

Данашњи датум ће, утисак је, српска дипломатија уписати као дан њеног ванредног успона. Позиција јој је ојачана, несумњиво. Треба имати у виду, такође, и изразито велику снагу оних земаља који ће наставити да примењују политику према Косову која је супротна ставовима Београда.

Момчило Пантелић 

-----------------------------------------------------------------

Различити акценти у дебати

Од нашег сталног дописника
Њујорк, 8.октобра – На седници Генералне скупштине која је потрајала око два сата изношени су, очекивано, различити ставови о српском предлогу резолуције. Издвајамо акценте из излагања представника појединих земаља.

Велика Британија: „Захтев Србије је политички, а не правно мотивисан и циљ му је да успори даљи развој Косова. Србији се препоручује да прихвати реалност независности Косова.”

САД: „Саветодавно мишљење суда није пожељно и неће много помоћи. Не треба од суда тражити да се изјасни о питањима о којима треба да се изјасне државе чланице. Признавање независности Косова је у складу с међународним правом, а независност је неповратан процес.”

Албанија: „Не слажемо се са иницијативом (Београда) јер је у суштини манипулативан процес за заустављање признавања Косова наношење штете на терену.”

Шпанија: „Поштовање међународног права треба да буде водиља у међународним односима. Придајемо и велику важност функционисању органа УН.”

Грчка: „Свака земља има право да затражи мишљење Међународног суда правде. Захтев Србије заснован је на међународном праву.”

Румунија: „Међународно право је срж наше организације и циљева којима тежимо, као што су мир, безбедност и стабилност у свету. Сигурни смо да ће мишљење Међународног суда правде помоћи у будућимслучајевима угрожености територијалног интегритета и суверенитета.”

Египат: „Верујемо у важност и правне вредности пресуда и мишљења Међународног суда правде јер су донете независно и непристрасно.”

Костарика: „Признали смо независност Косова, али смо убеђени да је саветодавно мишљење веома пожељно да би се разјаснили неспоразуми.”

Мексико: „Иницијатива и текст захтева Србије су у складу са статутом Међународног суда правде и нацрт резолуције испуњава услове из Повеље УН.”

------------------------------------------------------------------

Вера у суд и преговоре

Од нашег сталног дописника
Њујорк, 8. октобра – Данашње гласање представља победу међународног права и правде, као и победу напора Владе Републике Србије да се избори за дипломатски пут ка решавању будућег статуса Косова и Метохије, оцени је Вук Јеремић, после данашње седнице Генералне скупштине. „Путовали смо по целом свету, разговарали са свим земљама, представили им наше аргументе. Учествовали смо и на конференцијама несврстаних, скуповима латиноамеричких земаља, Арапске лиге, Афричке уније”, подсетио је министар и оценио да је као плод таквог ангажмана дошло до данашњег „изванредног резултата” који „показује чврстину вере већине земаља у међународно право, у систем УН”.

„Велики посао је за нама а још већи пред нама”, предочио је Јеремић у разговору са извештачима „Политике” и Фонета. Изразивши уверење да ће Међународни суд правде дати за право ставу Србије да је проглашењем независности Косова прекршено међународно право, додао је да након такве одлуке „очекујемо нове преговоре који ће донети компромисно решење за будући статус Косова и Метохије”.

М. П.

------------------------------------------------------------------

Државни и дипломатски успех

Функционери и представници парламентарних странака у Србији оценили су синоћ да је државни и дипломатски успех усвајање резолуције у Генералној скупштини УН.

Представници опозиционих странака, међутим, сматрају да власти у Београду не би требало да се зауставе на тој дипломатској иницијативи, већ да пред Међународним судом правде туже државе које су признале једнострано проглашену независност Косова.

Прихватање српске резолуције, сматра председница парламента Славица Ђукић-Дејановић, представља позитиван корак дипломатије у настојањима државе да очува територијални интегритет, а посебне заслуге, навела је, припадају Министарству спољних послова које је учинило много како би ова резолуција била прихваћена.

Премијер Мирко Цветковић сматра да Србија после овакве одлуке Генералне скупштине УН може очекивати да се смање политичке тензије и да се ствари убудуће решавају у много мирнијој атмосфери.

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић каже да је усвајање резолуције доказ делотворности владине политике која се заснива на истовременом приближавању Србије Европској унији и одбрани суверенитета и територијалног интегритета.

Заменик премијера и министар унутрашњих послова Ивица Дачић сматра да је гласање у УН показало да је већина земаља у свету опредељена за поштовање међународног права, због чега ће питање Косова и Метохије бити пребачено са политичког на правно поље.

Министар за Косово и Метохију Горан Богдановић је мишљења да већина земаља у свету уважава став Србије да треба преиспитати једнострано проглашену независност Косова и поново преговарати о статусу српске покрајине.

Сличан став дели и председник Координационог центра за Косово и Метохију Звонимир Стевић који верује да је ово потврда исправности политике Србије према јужној покрајини, а потпредседник Скупштине српских општина и насеља Косова и Метохије Марко Јакшић сматра да је одлука Генералне скупштине УН добар знак само уколико то није компензација за признавање Еулекса од стране званичног Београда.

Шеф посланичке групе „За европску Србију” Нада Колунџија верује да ће Међународни суд правде донети мишљење које ће потврдити став Србије и на тај начин отворити простор за наставак тражења компромисног решења.

Њен колега, социјалиста Бранко Ружић, наглашава да ће борба за очување територијалног интегритета Србије трајати дуго, али да постоји међународноправни основ да ту борбу Србија настави.

За Либерално-демократску партију је, како каже њен председник Чедомир Јовановић, најважније да у Србији и у односима са другим државама, посебно ЕУ, буде обезбеђено да поступак пред Међународним судом правде не буде узрок новог успоравања процеса придруживања ЕУ.

Бивши министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић пак верује да је Србија уложила велику енергију да би дошло до усвајања резолуције у УН, а ефекти ће бити слаби и да би требало да држава Међународном суду правде тужи земље које су признале једнострано проглашену независност Косова.

Идеју о неопходности подношења тужбе против држава које су признале независност Косова подржава и шеф посланичке групе Српске радикалне странке Драган Тодоровић.

Функционер Српске напредне странке у оснивању Александар Вучић сматра да је после овакве одлуке Генералне скупштине УН Србији дата могућност да поново седне за преговарачки сто са Албанцима.

Професор међународног права Тибор Варади изјавио је синоћ да уколико саветодавно мишљење Међународног суда правде буде ишло у прилог Србији, она ће „добити подршку међународног права за тврдње да је једнострано проглашење Косова било нелегално”. „Правно питање добиће и правни одговор, а политички ефекти ће се тек видети после давања мишљења суда”, рекао је Варади.

Танјуг

------------------------------------------------------------------

Надлежност Међународног суда правде

Међународни суд правде, који би након одлуке Генералне скупштине УН требало да да мишљење о легалности једнострано проглашене независности Косова, главни је судски орган УН који постоји више од шест деценија.

Установљен је у јуну 1945. године, на основу Повеље УН, а почео је да ради у априлу 1946. године.

Седиште суда је у Холандији, у Палати мира у Хагу. Од шест главних органа УН, једини је који се не налази у Сједињеним Америчким Државама, односно у Њујорку.

Улога суда је да решава – у складу са међународним правом – правне спорове, које пред њега износе државе, као и да пружа саветодавна мишљења на правна питања, која му поставе овлашћени органи УН или специјализоване агенције.

У раду суда учествује 15 судија. Њихов мандат траје девет година, а бира их Генерална скупштина УН и Савет безбедности УН.

Административни орган суда је Регистар, који му асистира, а званични језици су енглески и француски.

Од првог случаја изнетог пред суд, 22. маја 1947. године, до 18. августа 2008. године, у Генералну листу суда уписано је 140 случајева.

Захтев за оцену легалности једнострано проглашене независности Косова и Метохије је 25. случај да светска организација од Међународног суда правде тражи да процени да ли је нешто у складу са међународним правом.

Србија је 15. августа предала у званичну процедуру Генералне скупштине Уједињених нација Предлог резолуције Србије којим се тражи мишљење Међународног суда правде о Косову.

Саветодавно мишљење Међународном суду правде први пут је затражено 1947. године, а захтев се односио на услове за пријем неке државе у чланство УН. Последњи пут мишљење тог суда тражено је 2003. са питањем да ли је израелска изградња зида на окупираним палестинским територијама била легална.

Питања која се односе на територије или спорове разматрана су до сада осам пута. О југозападној Африци (Намибији) Међународни суд правде изјашњавао се у више наврата на различита питања (1949, 1954, 1955, 1970), 1974. године тражено је мишљење о Западној Сахари, а 2003. о израелско-палестинском спору.

Међународни суд правде процењивао је и тумачење мировних споразума са Бугарском, Мађарском и Румунијом (1949), а 1980. бавио се споразумом Египта и Светске трговинске организације.

Остала питања која су суду упућивана са захтевом да оцени легалност односила су се углавном на УН, а два пута је разматрана употреба нуклеарног оружја, 1993. и 1995.

Кад добије захтев, Међународни суд правде сам одлучује о динамици разматрања – по хитном поступку или у редовној процедури. На оцену тог суда може се чекати и више година, а његове одлуке нису обавезујуће.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Јеремић: Спречити проблематични преседан

Њујорк – Министар спољних послова Вук Јеремић позвао је јуче представнике чланица Уједињених нација да подрже Резолуцију Србије којом се тражи саветодавно мишљење Међународног суда правде о легалности једностраног проглашења независности Косова, јер ће се тиме умањити напетости како у региону, тако и у остатку света. „Србија верује да би упућивање овог питања Међународном суду правде спречило да косовска криза послужи као врло проблематичан преседан у било којем делу света у којем постоје сецесионистичке амбиције”, рекао је Јеремић образлажући захтев Србије пред Генералном скупштином светске организације у Њујорку. „Такође верујемо да би саветодавно мишљење суда представљало политички неутралне, али правно ауторитативне смернице многим земљама које још размишљају о томе како да се поставе према једностраном проглашењу независности у складу са међународним правом”, додао је он.

Јеремић је рекао и да Србија верује да би упућивање питања Међународном суду правде „ојачало владавину права у међународним односима и учинило да такав приступ постане симбол одлучности међународне заједнице да Повељу УН користи као своју водиљу”. „Подршка овој резолуцији, такође, би помогла потврђивању основног принципа – права сваке државе чланице УН да постави једноставно, основно питање Међународном суду о проблему који сматра витално важним”, рекао је Јеремић, истичући да би гласање против резолуције представљало негацију таквог права и сада и у будућности. „Гласати против, значило би прихватање става да се ништа не може учинити када сепаратисти у било којем делу света устврде да је њихов циљ јединствен, и затраже изузетак из универзалног међународног правног поретка”, додао је он.

Јеремић је указао да су све државе чланице УН у бројним приликама показале своје поверење у Међународни суд правде као највиши судски орган УН и оценио да се стога мора имати пуно поверење у то да ће суд и овога пута своју дужност урадити на најбољи могући начин. „Питање које се поставља је потпуно јасно и уздржава се од заузимања било каквих политичких позиција о Косову. Одговор који треба да уследи, у форми саветодавног мишљења, биће заснован на међународном праву, у складу са Статутом и Правилником Међународног суда правде”, рекао је он.

Министар је изразио уверење да је Нацрт резолуције у „својој садашњој форми апсолутно неконтроверзан” да нема потребе за било каквим променама и додавањима. „Хајде да га усвојимо и омогућимо суду да делује слободно и непристрасно у оквиру својих надлежности. Ми смо уверени да ће суд знати шта треба да учини и узети у обзир ставове свих заинтересованих држава чланица и међународних организација”, рекао је Јеремић, оценивши да је најбољи начин да резолуција буде усвојена без противљења, као што је сврстана у дневни ред током седнице Генералног комитета УН.

Танјуг

Коментари115
33633
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stanislav Kalenic
Pas laje - vetar nosi.
Неверни Тома
видим да су многи насели на варљиву еуфорију о наводној "победи" српске дипломатије што је по мом мишљењу заправо само послужило као тројански коњ за амортизацију ефекта великог пораза српске дипломатије поводом црногорског признања а боде у очи и тајминг који се "случајно" поклопио и недавно отварање шопинг центра Делте у Подгорици.
george wordy
Evolutivni procesi civilizacije odvijaju se u globalnim , regionalnim i lokalnim ritmovima. Tim procesima vlada univerzalni zakon jedinstva suprotnosti, drustveni sistemi koji se ne prilagodjavaju ili se suprotstavljaju tom zakonu trpece athezione sile, koje vode disperziji sistema.U globalnom informatickom svetu u kojem se informacija prenosi brzinom svetlosti, svaki monopol, totalitarizam, rigidnost,postaje sam sebi pretnja i vodi ka urusavanju sopstvenog poretka.Ko te procese prepozna i prilagodi strukturu svog sistema zakonu jedinstva suprotnosti, ojacace svoj sistem i prilagodice se globalnoj strukturi civilizacije.Prilagoditi se civilizacijskim ritmovima znaci biti deo savremenog sveta pred kojim su mnogi izazovi napretka i razvoja, posebno na poljima ekologije, informatike, komunikacija,bezbednosti. Regionalizacije savremenih drzava sa povecanjem autonomnih prava svojih delova u oblasti ekonomije, politike i kulture upravo su odraz tih procesa. Konzervativizmi mogu samo da uspore ove procese ali ne i da ih zaustave.Ovi evolutivni procesi civilizacije zahtevace promene u svim sverama ljudske delatnosti , a posebno u pravnom regulisanju odnosa delova strukture i njenog centra koji je sve manje autonoman i suveren a sve vise kompatibilan sa regionalnim centrima ekonomske, polticke, kulturne i vojne moci.Svet dobija svoju novu strukturu,koja se prilagodjava nastupajucem postinformatickom dobu, cija ce odlika biti velika dinamicnost, interaktivnost, uzajamna medjuzavisnost i velika konkurencija.Ovi procesi nemaju alternativu, svako suprotstavljanje vodi entropiji sistema.
Marko Matic
@Svetislave Kostiću, umesto sto govorite o lovcima na ljudske glave, evo ja vas pozivam da zajedno posetimo grobove zrtava naseg nacionalnog projekta pa da onda pricamo sta je to fanatizam. Govoriti o evrofanatizmu danas u Srbiji je potpuno deplasirano. Teme kao sto su evrofanatizam i evroskepticizam su na zalost jos uvek decenijama ispred nas. Evropa je daleko od idealne zajednice ali problemi sa kojima se ona suocava su benigni u odnosu na ono sa cime se mi suocavamo unutar naseg drustva. Evropa nije idealno resenje ali nema istorijsku alternativu. I zato je ona vrhunski nacionalni interes Srbije. Ja ne gajim iluzije da se vecem delu naseg mnjenja moze nesto dokazati pozivanjem na moralna nacela. Mi smo i ono malo morala sto smo imali kao kolektivitet odavno procerdali. Zato vas i pozivam da prvo duboko promislite sta je istinski nacionalni interes Srbije, pa da onda date sebi za pravo da sudite o stavovima i motivima drugih. Mislite pri tome o buducim generacijama i njihovoj potrebi a nasoj obavezi da im omogucimo da zive u jednom stabilnom i naprednom drustvu. Vizija koju vi nudite je posledica povredjenog nacionalnog ega. To je slepa ulica koju ozbiljna drzavna politika ne sme sebi da priusti.
canadian
Uz svo duzno uvazavanje argumenata o (ne)realnosti nezavisnosti Kosova,kakva je doslednost CG u politickom miljeu danasnjice,najbolje govori podatak da su juce glasali za rezoluciju Srbije u UN,a manje od 24 casa kasnije okrenuse curak za 360 stepeni i priznase Kosovo kao nezavisnu drzavu.Sto bi rekli Kanadjani "...something is very wrong with that picture!"

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља