понедељак, 28.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 12.10.2008. у 22:00 С. Милетин

Бундеве биле мање мажене и пажене

Као и сваке године, најмлађи су учинили да „Дани лудаје” буду што атрактивнији (Фото А. Шалго)

КикиндаБундева је, кажу познаваоци, попут жене: свакодневно је морате мазити, пазити и питати је шта јој треба. Ако осети да јој не пружате довољно пажње и љубави, она се наљути. Зато Кикинђани већ 23. јесен лудаји, мисирачи, тикви или бундеви посвећују тродневну свечаност „Дани лудаје” на којој се Лале надмећу чија је тиква најдужа и најтежа. 

Централни догађај најављују најмлађи: витезови, принцезе, балерине, чаробњаци, пастири и вештице обучени у маштовите одоре од јесењих плодова, дефилују градским тргом на ком се од раног јутра припрема банатски фруштук. За ту прилику, вредне Сосе на својим тезгама поређају традиционална јела и разне ђаконије од лудаје. 

– Бундева се ретко налази на трпези, што је штета, јер она има лековита својства. Од ње се могу спремити најразноврснија јела: пита, савијача, проја, куље и кркљуш, који се попут пекмеза маже на хлеб. Уз печени кромпир, месо и сланину најбоље иду печене кришке лудаје – открива за „Политику” Тереза Ротаров из АДЗНМ „Гусле”.

До ње, Анка Бошков из Етно-грађанског удружења „Сувача” нуди густе соком од лудаје. Препоручује га и младима и старима:

– Припрема се једноставно. Скува се три килограма бундеве, потом се оцеди и пропасира. Дода се три килограма шећера, три паковања лимунтуса, мало конзерванса, а по жељи и арома кајсије или ананаса. Напитак је пун витамина и нарочито је добар за простату и срце – поверава нам Анка.

Да је ова здепаста и незграпна биљка благородна потврђује и њен најбољи познавалац, професор Јанош Берењи са Института за ратарство и повртарство. Каже да једна кришка печене бундеве на дан повећава имунитет боље од било ког лека.

Недалеко од тезги вредних домаћица из Кикинде и других места, поређани су штандови на којима су овдашњи ученици изложили најразличитије фигуре од лудаје.

– Нас двадесетак је четири дана смишљало и израђивало маску и кочију од лудаје. За то смо, поред тикви, користили све плодове који се сада могу наћи на њивама и у парковима: паприку, шаргарепу, кестен, љуску и семе кукуруза, сунцокрет... – прича нам Милица Шербеџија из рускоселске ОШ „Глигорије Попов”.

Да ли због недостатка „мажења и пажења”, или нечег другог, тек, ове године изостали су џиновски плодови. Три најтеже бундеве у Србији произвели су ученици футошке Пољопривредне школе и оне су једва тежиле стотинак килограма, далеко испод рекорда из 2004. када су, такође ђаци ове школе, убрали плод од 253,4 килограма.

– Први пут сам овде и ово ми је и прва победа. Пресрећан сам! Моја бундева има 121,8 килограма. Обилазио сам је дневно неколико пута и заливао. Она воли сунце и воду. Сигурно ћу учествовати и следеће године – најавио је победник у категорији „тешкаша” Милан Десница (17).

За разлику од поменуте, у категорији „дугајлија” рекорд од 234 сантиметра, који држи Институт за ратарство и повртарство, оборен је два пута у истом дану. Најпре је жири измерио тикву дугу 237 сантиметара коју је произвела Драгана Калуђеровић из Ловћенца, да би само неколико минута касније утврдила да је Факултет за биофарминг из Бачке Тополе донео тикву дугу 250 сантиметара!

Коментари2
cef98
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

JM ,Boston
Vi ne znate da je neko (zna se ko) uneo veliko vama kulturno seme slavljenja bundeva, klipova i snopova kukuruzovine. U Americi postoji glupost slavljenja kukuruza, bundeve, odbijanje od kuce zlih duhova, paganski obicaj, Halloween. Deca se obuku u kostime i idu od kuce do kuce i kazu na radost svojih intelektualno zabeszeknutih roditelja -Trick or Treat- da bi cesirali zle duhove neki stavljaju na kapije bele paukove mreze od sivog paperjastog paperja. Pa gle cuda roditelji kupuju kostime i mogu potrositi najmanje 60-100 dolara po detetu da bi ga obukli za Noc. Nisu templari bezposleni ni u Paklu. Cak i prestizne ustanove kao Yale Medical School na glavnom ulazu kod dva visoka stuba anticeke arhitetkture stavljaju dva snopa kukuruzovine i dve zrele narandaste boje bundeve ciji dve tamno zelene drska su tako okrenuta prema ulaznicima kao rogovi Necasivog. Interesantno ako ustanova ima iole dekana hriscanina primecuje se nedostatak dekorativnosti. Na Harvardu su pagansko-hriscanske snage fifti-fifti. Hriscanska proslost Jela je samo uspomena na puritance iz starog sveta. Ja sam iz Vojvodine i za vreme mog detinjstva ovakve bundevarske price i zabave ne bi prosle ni kod nasih na kraju sela cigana, rekli bi donositeljima NVO ,,zabave " -Futuc-. Pitajte Kusturicu ako ne verujete.
micky
Tikve ili ti "bundeve" od 120kg. To sve prave Amerikanci sa promenjenom DNA. To treba da sami jedu jer se jos ne zna koliko je to po zdravlje stetno. Ali za neznalice vazi jos uvek "Evropa nema alternativu" PS: Evropa i Amerika je jedno te isto.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља