петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 14.10.2008. у 22:00 Светлана Васовић-Мекина

Ко гради мост на Ади: споро, лоше и скупо

Иван Зидар

Од нашег сталног дописника
Љубљана – Буквално вас зовем у помоћ, буквално! Треба утврдити зашто се у овој држави све чини контра томе да инвестиције завршимо, завапила је словеначка министарка здравља Зофија Мазеј-Кукович пред очима јавности, указавши на неподношљиво стање у градњи више објеката намењених здравству. А заједнички именилац најважнијих државних пројеката који се раде из џепа пореских обвезника је предузеће СЦТ, чије је име настало скраћеницом од иницијалне фирме „Словенија, цесте, техника”. Мост преко Аде у Београду гради управо ова фирма, а уговор о градњи је 9. априла у име СЦТ потписао директор Иван Зидар, човек кога у Словенији терете да је одговоран за споран начин рада СЦТ-а у изградњи државних објеката.

Кап која је превршила чашу стрпљења министарке Кукович је сазнање да је СЦТ, током градње Неуролошке клинике у Љубљани „заборавило” да угради чак 140 противпожарних вентила. „Очито је црвена нит свих СЦТ-ових развучених градњи противпожарна заштита”, упозорава словеначка ПОП ТВ и, попут осталих овдашњих медија, набраја: тунел Шентвид (део љубљанске обилазнице на аутопуту), Педијатријска а сада и Неуролошка клиника (обе у Љубљани)… Грађани Словеније СЦТ-у још нису заборавили ни аферу насталу због полагања неодговарајућег бетона на коловозе тунела дуж тек изграђених аутопутева, па је пролетос у жижи интересовања медија било препуцавање између државе и вођства СЦТ-а на тему ко ће платити санацију, јер је брзина на опасним деловима аутопутева кроз тунеле била преполовљена и ограничена на 60 километара на сат.

Скупље за 36 милиона евра

Вест дана била је када је СЦТ под притиском огорчених пореских обвезника почео радове у Тројанским тунелима, па се пратило из сата у сат шта је урађено. Тренутак када су тунели враћени у промет слављен је као победа над јавашлуком. Том се приликом (прозвани) Зидар нашалио на сопствени рачун, рекавши да га бар возачи више неће псовати.

Али, није испало тако. Прозивку СЦТ-а је наставила управо министарка Кукович, када је 23. априла ненајављена банула на градилиште Педијатријске клинике у Љубљани и открила да радника СЦТ-а на градилишту „нема ни за мустру”. Смркнутог лица је прескакала грађевински материјал и проучавала „на хиљаде каблова који висе са плафона” у објекту чија је градња почела пре 10 година и давно морала да буде окончана. Запрепастила се над чињеницом да „у шпицу грађевинске сезоне на градилишту нема људи”, са изузетком оних које је пребројала на прсте једне руке: „Видим тројицу који крече, и двојицу који мешају малтер!”. Од СЦТ-овог шефа градилишта Марјана Ленарчича тражи списак присутних радника. На њему су имена око 100 људи. Понадала се да су на ужини, а после једносатног чекања схвата да то није случај. Медији њено незадовољство преносе у виду вапаја: „Иване Зидару, где су ти радници?”

(/slika2)„Оваквим темпом градње нова педијатријска клиника неће бити окончана ни за две године. То и није темпо, то је отворено градилиште на које сврате када имају мало времена”, огорчено је прокоментарисала затечено стање. А управо је градња нове педијатријске клинике, што су политичари под паролом бриге за будућност земље (децу), 1998. прогласили приоритетом у осамостаљеној Словенији, темељито начела поверење у прегледно трошење буџетских пара, јавне наруџбе и избор извођача радова. Акција, коју је изнебуха повела министарка здравља, потврдила је да су се радови развукли на невероватних 10 година не само јер је цена градње „скочила” са првобитних 50 на 86 милиона евра, већ и због неодговорног односа извођача према преузетом послу. Стога је министарка документацију о градњи још априла проследила органима гоњења.

Штавише, министарку Кукович је такво вођење градилишта тако наљутило да је јавно позвала шефове СЦТ-а да оду у стару педијатријску клинику међу тешко оболеле малишане и виде у каквим неусловима они тамо таворе, у нади да ће то натерати „личну савест (вођства СЦТ-а) да раде брже”. На питање новинара значи ли тај апел да је држава „талац грађевинаца”, министарка одговара: „Таоци смо као и цело друштво, приморани смо да гледамо шта се дешава на сопственом дворишту, а ако у Словенији немамо изграђену културу да мора бити урађено оно што је уговором договорено, онда имамо проблем.”

Суштину проблема види у чињеници да „тако велике инвестиције воде људи који у прошлости нису имали никакво искуство с тиме, а морали би да имају много разноврсних знања”. Разгоропадила се када је извршни директор СЦТ-а Едо Шкуфца новинарима, а поводом министаркиних тешких речи, казао да очекује потписивање још једног анекса тешког око пет милиона евра како би СЦТ завршио дечју клинику. „Није проблем платити оно што је оправдано, али прво треба утврдити шта је реално урађено и шта је оправдано”, узвратила је министарка Мазеј-Кукович. Из истих стопа, она 23. априла води новинаре и у поменуту Неуролошку клинику коју је СЦТ почео да гради 1998.

„Ово је друга жалост, наизглед је све завршено, а опет ништа. И као да никога није брига”, коментарише док улази у нову, блештаву зграду која већ две године зврји неусељена, док болесници у неусловима старе болнице чекају на дијагнозу годину и по дана, па и више. Министаркина енергичност доноси плодове – пошто је градилиште „на препад” обишла још неколико пута, средином августа свечано пресеца врпцу нове педијатријске клинике.

Анекси као заштитни знак

И таман је изгледало да је све доведено у ред, док министарка Кукович није сад опет сазвала новинаре како би гневом грађана присилила СЦТ да заврши посао. У међувремену је обавила нове „инспекције” и утврдила неправилности у градњи преузетих клиника, због којих неке од њих никако да добију употребну дозволу. Министарка је прстом упрла ка СЦТ-у као фирми „у целости одговорној” за настало стање, пошто СЦТ пребацује кривицу на подизвођаче. Иако јој мандат престаје са скорашњим одласком владе Јанеза Јанше, саопштила је да ни издалека није завршена калварија ни са Педијатријском, још мање са Неуролошком клиником. Да све буде горе, истог дана је процурело да је и нова онколошка клиника у проблему, јер је откривена легионела у инсталацијама, зато је забрањено коришћење воде; само за уградњу посебних филтера треба преко 10.000 евра. СЦТ је под притиском обећао да ће отклонити неправилности о свом трошку, али се проблемима не назире крај.

Љубљанско „Дело” је објавило табелу из које се види да је од седам кључних инвестиција у здравству, које је држава покренула 1996, пет добио СЦТ. „Главни извођач је све време СЦТ”, пише лист, уз закључак да је предузеће склопило уговоре у висини од 161 милион евра, те да је „карактеристика подизања свих клиника изузетно спора градња и склапање бројних анкеса на основни уговор”. Онколошка клиника у Љубљани је, на пример, пуштена у рад лане, после 23 анекса на први уговор, што је драстично поскупело градњу, начело живце свих влада због бројних тешкоћа услед неквалитетне градње која је трајала чак 11 година. „Дело” подсећа да је парламентарни одбор за здравство изразио сумњу у корупцију и покренуо истрагу код органа гоњења. То објашњава зашто је директор СЦТ-а Иван Зидар од фебруара наовамо два пута хапшен, други пут на посебно бруталан начин, усред Љубљане, када су њему и његовом адвокату полицајци везали руке пластичним лисицама; „као да смо терористи”, казао је касније новинарима, кроз јецај, Зидаров правни саветник.

(/slika3)Табела „Дела” указује и да је цена радова у режији СЦТ-а чак више од 10 пута скупља од оне за коју друге, мање грађевинске фирме, успешно приводе градњу других болница. „Иако је СЦТ још 29. септембра 2006. потписао изјаву да је отклонио све грешке – последњи преглед (у Неуролошкој клиници) показује да није тако”, додаје министарка Кукович, љута што се исти проблем са противпожарном заштитом сад појавио и на објекту нове педијатрије.

Слично је недавно искусио и министар саобраћаја Радован Жерјав. „Тунел Шентвид ће ући у историју као један од најспоријих и најскупљих путних пројеката, јер је отварање одлагано читаве две године, а тунел је уместо 48 (по првобитном уговору из 2002) коштао чак 120 милиона евра”, јавља „Дело”. Разлог за описану калварију ове новине виде у „лошем вођењу пројекта и (сталним) изменама планова, чиме је СЦТ најспретније добијао додатан новац”.

Министру Жерјаву је прекипело због сталног пробијања рокова за завршетак тунела Шентвид, па је захтевао да СЦТ заврши радове до почетка туристичке сезоне како би Љубљана коначно била растерећена од саобраћајних чепова. СЦТ је испунио министров налог, а исто вече, када је тунел с помпом пуштен у саобраћај, отпада део плафона. Тунел је брзометно затворен. После неколико дана „санације”, поново је пуштен у промет, на шта део противпожарног малтера пада на ауто немачког туристе. Изузев материјалне, избегнута је већа катастрофа, али брука није. Министар Жерјав нуди оставку, парламентарни одбор за саобраћај одбацује његову одговорност, а недавно је објављено да су криминалисти подигли кривичне пријаве против одговорних лица. Сви уплетени кривицу сваљују на извођача – СЦТ. Да траума по владу буде комплетна, стручњаци најављују да ће крајња инвестиција у вези са градњом Шентвида пробити суму од 244 милиона евра!

Јаншина влада тик пред изборе разматра предлог да СЦТ, фирму која је протеклих деценија била „парадни коњ” за све државне градње, стави на црну листу, чиме би предузећу било онемогућено да учествује и добија послове на јавним тендерима. Премијер Јанша током предизборне кампање истиче борбу против корупције и привредног криминала; медији пишу о „грађевинској мафији”, Зидару као „црвеном барону”… СЦТ све оптужбе одбацује. Аналитичари тврде да су узастопни скандали у изградњи аутопутева и клиника, односно „дежурни кривац за све грађевинске проблеме” (СЦТ) – заслужни, уз остале афере, што је Јаншина странка изгубила на протеклим изборима.

Коментари19
c4fa1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan arsić
Pitam se šta još treba da bude napisano o samoj ideji da se takva konstrukcija gradi preko Ade i Topčidera, o izboru izvođača, o samom izvođaču i o šteti, koja je već napravljena i koja će biti viđestruko povećana daljim "guranjem" mosta sa pilonima, pa da se "digne kuka i motika" i dovede pameti vlast u Beogradu i Srbiji.
S. Vucetic
Nedostatak mostova i plansko-preventivnog neodrzavanja onih koje imamo,sve vise dovodi drzavu u bezizlaznu situaciju.Ova"otvorenost prema svetu",sta ce reci,da nam ih drugi grade vise lici na tezgarenje,nego na ozbiljan posao.U bilo kojem poslu,a narocito u ovom se treba dobro informirati kakove refernce ima izvadjac radova kvalitet,rokovi i cena.Nijedno od ova tri zahteva se ne smeju"probijati".Uvodjenem ovakovih neodgovornih izvodjaca u posao je posve rizicno,jer nuzno menjanje ovakovog izvidjaca radova u pravilu zavrsi na sudu gde jedna i druga advokatska strana imaju "pravo",i to sudovanje traje godinama.Jednostavno postoje izvodacikoji koji nemaju razvijenu tu dimanziju-vreme,i zbog toga nastale uvecane troskove,zele da naplate od invetitora.Nije utesno,ali je ovo vrlo cest slocaj u gradjevinarstvu,pa VTR nekad dostignu i pocetnu vrednost investicije.Ono sto treba posebno da zabrinjava je potreba uvodenja redovnog odzavanja objekata,a narocito mostova.Da bi se izbegle svake diskusije o tome,treba se u to ugledati na ostali svet.Najboli primer je za to sudbina Pancevackog jedinog prekodunavskog Beogradskog mosta.Cetvrta njegova izvedba je pustena u eksplataciju 1962 g.,ali njegovo odrzavanje je katastrofalno i upitno je kako ce to sve zavrsiti,zbog brzog nadiranja korozije.Smesno je narodu obecavati izgradnju jos tri prekodunavska mosta,kada ovaj"jedinac" tako "rdjavo" prolazi.Dovoljno je otici do Budimpeste,pa da se vidui njihova brojnost,starost i njihovo pesprekorno odrzavanje.Mozda mostove treba jednostavno voleti,jer oni mnogo toga lepog simboliziraju,a narocito ulepsavaju izgled grada,pa i"dusu"onih koji zive u njemu.Zato briga o mostovima govori mnogo vise od toga.
zeka peka
Zelimo SCTu dobrodoslicu na domace trziste... posto su ih iz slovenije oterali kao lopove i prevarante kakvi jseu, mi im sirom otvaramo vrata, za dugorocnu i plodnu saradnju
раде-р
Ovo je upravo primer kolika je razlika izmedju Slovenije i Srbije.U Sloveniji je Zidar iskljucenje iz pravila a u Srbiji je sve od malog pa na vise jedan neprekidni lanac Zidara.U Sloveniji se Zidar naziva prevarantom a mi obicno nase Zidare nazivamo menadzer proevropske demokratske orjentacije.Menadzer Srpske svetle buducnosti.
čovek sa severa
Pa bar mi je jasno po kakvim preporukama je izabran izvođač. A to sigurno nije kvalitet, rok, cena...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља