четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Још један рок за Прокоп

Аутор: Марко Лакићпетак, 17.10.2008. у 22:00
Поглед на градилиште будуће београдске железничке станице (Фото Д. Јевремовић)

Прича о изградњи будуће железничке станице „Београд – центар”, познатије као Прокоп, у најкраћем се може сажети – грандиозан пројекат великих могућности, велика очекивања и још већа разочарења. Али, кренимо редом.

Изградња Прокопа почела је 8. октобра 1977. године (пројектовање знатно раније), када је положен камен темељац, а штампа „од Вардара па до Триглава” известила о почетку највеће инвестиције у Србији. Тада је речено да ће бити завршена за 18 месеци. Први воз је кроз станицу требало да прође 1. маја 1979. године.

Како је је замишљено, требало је да у једном часу прими десет хиљада путника и буде „довољно велика за цео 21. век”. Пројекат који није имао узор у тадашњој архитектури од почетка је делио стручњаке, о чему сведочи и податак да је Савет за урбанизам Београда још 1971. године коначно пројектно решење донео након седам и по сати бурног већања.

Будућа железничка станица „Београд – центар” је осмишљена да би се изместила Главна станица из „савског амфитеатра”. Тај циљ ни до данас није изгубио на значају. Постојећа главна станица омета развој Београда, који би њеним измештањем добио 80 хектара најатрактивнијег земљишта. По неким проценама, изградња у „савском амфитеатру” данас би генерисала и до 20 милијарди евра.

Такорећи још на почетку је било јасно да возови кроз Прокоп неће кренути маја 1979. године. Радови су због несташице пара обустављени 1980. године, потом настављени, да би се у мају 1984. појавила дилема – наставити изградњу за тадашње прилике прескупог подухвата или дићи руке.

(/slika2)Због празне републичке касе, железнице и Београда (финансијери по 33,33 одсто), радови током осамдесетих година у више наврата почињу, па стају, а градилиште се конзервира. Ипак, шине су постављене, а станична зграда још није изграђена. Прокоп се ипак укључује у железничке токове не само на територији Београда већ и бивше велике Југославије. Тиме је растерећен стари железнички мост, преко којег је водила до тада једина железничка веза између севера Европе, југа континента и даље ка истоку. Тако главни град са недовршеним Прокопом, као чвориштем „Београдског железничког чвора”, добија приградску железницу – између Панчева, Ресника и Батајнице. Изграђена је и подземна станица „Вуков споменик” у којој ће се метро, као и у Прокопу, укрштати са приградском железницом.

Прокоп поново постаје актуелан почетком деведесетих година. Изградња је настављена, али је уследио распад Југославије, а потом и санкције. Градилиште је поново опустело, до 7. јула (Дан устанка Србије) 1996. године, када га притиском на дугме отвара тадашњи премијер Мирко Марјановић, у пратњи Слободана Милошевића. Радови крећу пуном паром. Изнад колосека је изграђен највећи део плоче за будући пословно-комерцијални центар.

Већ у то време страни инвеститори почињу да се распитују за могућност градње комерцијалног центра. Интересенти стижу из Грчке, Немачке, Француске, па и Кине. Тадашње уредништво нашег листа, прича се на идеју Мирјане Марковић, покреће иницијативу да се у Прокопу изгради кинески центар, што би повећало привредну сарадњу и трговинску размену између две земље и учврстило наше пријатељство.

Поново нас стижу санкције, а потом и бомбардовање. Следи обнова порушених мостова и пруга, због чега Прокоп по ко зна који пут пада у запећак.

Београд, као суинвеститор, има све мање разумевања за улагања која не дају видљиве резултате. Железница не одустаје, и почетком 2005. расписује међународни конкурс за избор инвеститора који ће завршити станицу, а заузврат добити право градње на пространој плочи. На конкурсу побеђује мађарска компанија „Тригранит”. Преговори су ипак пропали, због додатних условљавања те компаније. Овај страни инвеститор је тада указао на капиталну грешку у пројекту Прокопа – није предвиђен простор за паркинг.

„Железнице Србије” након тога посао нуде другопласираном „Енергопројекту”. Све је договорено, али влада Србије није дала сагласност на уговор. Како је недавно за наш лист изјавио Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, не постоји законска основа да се приватницима уступи плоча на којој треба да буде изграђен пословно-комерцијални центар. Према мишљењу Мркоњића, иначе највећег поборника завршетка Прокопа, логичније је да држава самостално финансира комплетирање станице и изградњу пратећих садржаја који ће донети знатан приход. Након тога следи ослобађање „савског амфитеатра”.


Коментари5
4810b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ђура
То што се тзв. Железничка станица Прокоп гради тридесетак година значи да никоме није потребна. Ни онда када је почела да се гради, а ни дан данас. Такву железничку станицу, на таквом месту, могао је да смисли само неко или неки који мрзе и Београд и железницу. У нормалним европским градовима главна железничка станица или више њих смештене су тако близу центра града да и грађанин и путник намерник могу у центар да дођу брзо, чак и без коришћења градског превоза. Каква је комуникација Прокопа са центром града. Или су можда замишљали да центар Београда преселе негде у околину Прокопа. Када би неко у Паризу, Лондону, Будимпешти, Минхену, Берлину предложио да се нека од главних железничких станица пресели у неки њихов Прокоп да би на том месту иѕградили неки Еурополис, послали би га у лудницу. Какав је данас путнички железнички саобраћај у Србији, Београду, а ни многим другим градовима у Србији железничка станица није ни потребна. Многи умни људи писали су о овоме у претходних 30 година. Очигледно је да постоји скривени лоби Прокопа који по сваку цену жели да доврши своје недело, не питајући за цену.
S. Vucetic
Ne treba biti nekakav strucnjak,pa da ne zakljuci kako je najgora gradnja-spora gradnja.Velika je steta,sto novac ulozen od pre tridesetak godina u izgradnju neophodnog objekta za grad,a koji jos nije u funkciji, je postao,"bacen novac".Koliki je samo njegov koeficijent obrtaja?.Jedan od komentatora Prokop po duzini trajanja gradnje usporedjuje sa zidanjem Skadra,sto govori,da su i nasi davni preci,koji nisu ucili ekonomiju,takovu sporu gradnju smatrali stetnom.Jos je gore,da nikom ne pada na pamet,da utvrdi krivce za takovo stanje stvari,i pozove krivce na odgovornost,a ne da ih jos nagradi.Koliko god ovo izgledalo ironicno,krenut ce nastavak gradnje Prokopa,ali ne zbog potrebe gradjana,nego zbog atraktivnog zemljista na kome je sadasnja zelj.stanica za kojim tajkuni ne mogu vise,da cekaju.A kad njima nesto treba,"morat ce da bidne".U ovom slucaju njihovi interesi su se poklopili sa interesma naroda.Isuvise je mnogo objekata po Beogradu,koji dele sudbinu Prokopa i to treba da brine.I jos nesto.Obecao Velja tri nova Beogradska prekodunavska mosta,ali nesta Velje(nije ministar),nesta i mostova.Valja necim zabavljati narod,jer za neispunjena obecanja jos niko nije odgovarao,niti cemo taj film ikad gledati.
goran
Zidanje Skadar na Bojani....
Igor Mihajlovic
Ko ceka, taj doceka! Lepo sto ce se zavrsiti nova zeleznicka stanica - bar nadajmo se. Ali ako samo za jednu zeleznicku stanicu treba vise od 30godina - Koliko tek treba da se obnove zeleznicke spore pruge, vozovi pa i kad vec mastamo privatizacija zeleznice?
Miki
30 godina!!! slovima TRIDESET GODINA i opet nista. Kakav spomenik nesposobnosti i megalomaniji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља