уторак, 02.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 19.10.2008. у 22:00 Данко Јешић

Поново пронађено благо

„Тарцанета”

Захваљујући једном од највећих домаћих ентузијаста, Здравку Зупану, имамо прилике да се подсетимо сјајних стрипова из периода пре Другог светског рата, када су нашом сценом доминирали аутори пореклом из Русије. Лобачев, Соловјев, Кузњецов и Навојев били су носиоци готово комплетне продукције стрипова објављиваних у Србији од 1935. до 1940. године. Тадашњи стрипови су се кретали у тематском распону од адаптација класичних романа и прича из народне књижевности до радова који су били под јаким утицајем америчког авантуристичког стрипа.

Тарцанета је, како јој име говори, женска верзија Тарзана. Девојка из џунгле је дело ауторског двојца – Никола Навојев (цртеж) и Бранко Видић (сценарио), а њене авантуре које су биле изузетно добро примљене код публике, излазиле су у наставцима у београдском листу „Стрип”. Иако је трагично умро са свега 27 година, пре него што је достигао уметничку и животну зрелост, Никола Навојев је успео да оствари завидну цртачку каријеру и створи неке од легендарних јунака домаћег стрипа као што су Бартуло, Зигомар, Мали морепловац и поменута Тарцанета. С обзиром на то да се ради о класику домаћег стрипа, било би неумесно тражити мане, којих природно има, јер је у питању дело изузетно младог аутора, већ ћемо се концентрисати на оно што је у овом стрипу вредно хвале. Пре свега, идеја да главна јунакиња авантуристичког стрипа буде жена је толико ретка за то време, да се може рећи да су Навојев и Видић били прави визионари. Тарцанета је авангардна и када је у питању физички изглед – њена витка, готово андрогина, а у исто време еротична појава неће имати пандан у светском стрипу све до појаве Модести Блејз, неколико деценија доцније.

(/slika2)Још један од јунака које нам је представио тандем Навојев–Видић је и Зигомар. Овај популарни стрип је након смрти Николе Навојева 1940. године престао да излази, да би се накнадно појавила још једна епизода под насловом „Летећи Зигомар”. Идентитет цртача последње авантуре Зигомара, маскираног правдољупца рађеног по узору на Фантома, дуго је био непознат, да би се касније сазнало да се ради о Душану Богдановићу, који је на репринт издању и потписан као аутор. Богдановић се максимално трудио да остане веран цртачком стилу Николе Навојева, и у томе је у великој мери успео. „Летећи Зигомар” практично означава крај једне етапе у историји српског стрипа и као такав ће увек наћи место у колекцијама правих љубитеља. Надамо се да ће господин Зупан наставити да објављује бисере из историје домаћег стрипа и то у већим тиражима.

Коментари1
a8c6d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

paja patak
Врло похвална иницијатива. Требало би да се и настави по хронолошком принципу. Не знам да ли је и колико стрипова објављивано за време немачке окупације, али после рата -до отприлике 1946/1947.године објављивано је понешто (сећам се, између осталог "Три угурсуза"). Онда су "другови" - вероватно из Агитпропа одлучили да стрипови трују западним духом душе "полетараца" и "пионира". Забрањени су и нестали. Дуго их није било. Могли су се само (они стари) испод руке купити на "црном тржишту" старих књига (јер државне антикварнице их нису примале). У Београду је било и пар приватних - тајних позајамних библиотека (само за познанике и људе од поверења) у којима су се, уз плађање позајмице могли наћи (сећам се једне у Мишарској улици).Тако је било све до обнове издавања "Политикиног Забавника" (чини ми се, пред крај педесетих година). А убрзо после тога су навалили "Мирко и Славко" и сличан неукус.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља