недеља, 27.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 20.10.2008. у 22:00 С. С.

Порекло наочара

Ко је изумео наочаре за вид? У енциклопедијама обично наилазимо на штуро објашњење да су наочаре – специјално монтирана оптичка стакла која служе за исправљање мана ока и побољшање вида – највероватније италијанскипроналазак из 13. века и да су почеле да се масовно користе тек у другој половини 19. века. Ово занимљиво и недовољно истражено питање поново постаје актуелно захваљујући новој студији Винсента Илардија, професора италијанске историје на универзитету у Масачусетсу. Након дугогодишњег истраживања и анализе докумената у европским и италијанским архивама, аутор је установио да су наочаре пронађене (изумљене) у Пизи и да је Фиренца, а не Венеција, како се традиционално веровало, била центар за производњу и комерцијализацију наочара још у средњем веку. Илардијева хронолошка прича, сабрана у књизи „Renaissance vision from spectacles to telescopes” („Ренесансна визија, од наочара до телескопа”), обојена анегдотама и разноразним догодовштинама из старих времена, пролази путем легендарног ривалитета између Пизе и Фиренце.

Прегледајући опсежну документацију, професор Иларди је открио да је милански војвода Франческо Сфорца још 1462. наручио од фирентинског амбасадора у Милану 200 пари наочара са конвексним (испупченим) стаклима, која су служила за компензацију далековидости. На тај начин се дошло до сазнања да је Фиренца била средиште производње одличних наочара. Установљено је да је око 80 Фирентинаца било укључено у делатност бујајуће трговине ових корисних направа, почев од 14. па све до краја 16. века. Иларди је такође указао на то да је већ у том периоду постојало сазнање о променама код старачке далековидости (презбиопије) и да се миопија кориговала много раније него што се до сада сматрало. О томе у књизи сведочи тадашња класификација која се користила за наруџбе: „Конвексна стакла за далековиде од 60, 65 и 75 година, или конкавна (издубљена расипна) сочива за младе, то јест кратковиде”.

Није, међутим, утврђено са сигурношћу где су се наочари производиле. Претпоставља се да су се прве радионице и сировине, као што су дрво и силицијумски „песак”, неопходне за сочива, налазиле у тосканској варошици Коле Вал д’Елса (место где је у 13. веку Фиренца однела победу над Сијеном, догађај описан у Дантеовој „Божанственој комедији”– Чистилиште), у којој и данас постоје фабрике стакла и кристала.

Историјски, проналазак наочара се приписује једном доминиканском калуђеру у Пизи 1286. То потврђује и блажени Ђордано од Пизе у својој проповеди изговореној у цркви Санта Марија Нова у Фиренци 1305: „Није прошло ни двадесет година од када је пронађена уметност прављења наочара помоћу којих се добро види... Ја сам видео онога који их је први изумео и направио и говорио сам са њим”.

Међутим, Фирентинци нису желели да прихвате чињеницу да су наочаре поникле у Пизи. Изгледа да политичка хегемонија Фиренце над Пизом (и готово целом Тосканом) није била довољна њеним житељима. (Подсетимо да је Пиза, некад значајна поморска република, изгубила своју моћ и најпре била продата миланском војводи Висконтију, а затим Фирентинцима. Пизанци су се побунили, али након дуге и крваве опсаде, град је био принуђен да се преда Фиренци 1406.)

У 17. веку Фирентинци су коначно успели да отргну примат Пизи и у проналаску наочара. Ослањајући се на неприкосновени ауторитет Франческа Редија, славног научника, писца и песника, омиљеног на двору Медичија (Реди је био и дворски лекар Фердинанда II и Козима III), Фирентинци успевају у науму да се проналазак припише извесном Сандру Пипоцу и тако започиње ера историјског фалсификата. Креирање неистине се наставља: у каснијим записима се наилази и на другог фирентинског „проналазача наочара”, Салвина Арматија, који је наводно изумео наочаре 1317. Дуго се веровало да је ова у ствари измишљена личност прави изумитељ наочара.

Било је неопходно сачекати 20. век, тачније 1920, када Исидоро дел Лунго, познати књижевни критичар и ерудита, коначно раскринкава читаву фирентинску конструкцију уперену против Пизе. Можда је ова закаснела истина утицала на одлуку аутора да књигу, уз учешће познатих италијанских научника и историчара, представи прво у Пизи, у Галилејевој кући, а потом у фирентинском Државном архиву.

Коментари0
8ab20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља