понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:24

НЕМОГУЋЕ ТРОЈСТВО У КРИЗИ КОЈЕ НЕМА

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 20.10.2008. у 22:00

Креатори домаће економске политике углас су се сложили да је банкарски систем ликвидан, солвентан и сигуран. Народна банка Србије је аплаудирала себи због раније донетих рестриктивних мера – пре свега због високе стопе обавезних резерви које су темељ стабилности система. Неколико дана касније НБС се предомислила. Обавезна резерва на инокредите које банке узимају укинута је не би ли систем постао још ликвиднији и, дакако, стабилнији.

Шта год радила, НБС не може побећи од основног проблема домаћег финансијског система који се у економској теорији назива „немогуће тројство”. По тој хипотези, држава не може истовремено либерализовати капиталне токове, одржавати фиксни курс, и водити независну монетарну политику. Искуство Србије ово убедљиво потврђује – у амбијенту евроизиране економије и кредитне валутне индексације, ово тројство је још „немогућије”.

Мале економије (Исланд је последњи тужни пример) не смеју се излагати неконтролисаним капиталним токовима. Када је тржиште капитала либерализовано, капитал може улазити и излазити из земље како му је воља, и у обиму у коме жели. Централне банке су само пасивни посматрачи таквих процеса, и све њихове акције су реактивне, изнуђене и оријентисане ка минимизирању штете.

Обиље девиза на српском тржишту претходних година је резултат огромних динарских камата. Разлика у висини између домаћих динарских и иностраних каматних стопа је магнет за шпекулативни капитал и основни генератор, како вишка девиза, тако и вишка новца у оптицају.

Бесмислена политика истрајавања на прецењеном курсу динара давала је додатни подстицај приливу шпекулативног капитала. Капитал није морао да страхује од депресирања динара или од девалвације, а тиме ни од губитака који би уследили.

У Србију се тако слио вишак капитала који не служи привреди и који је имобилисан у хартијама од вредности НБС. Он изнурује централну банку правећи јој огромне губите због камате која се мора платити. Тај новац је истовремено и стална претња финансијском систему. Када се налази у земљи, инфлаторни притисак је сталан. Када одлучи да напусти земљу, подиже тражњу за девизама и ствара хаос на девизном тржишту. Овај капитал је користан само и једино себи. Закључно са августом, у динарским хартијама од вредности које је емитовала НБС, било је везано преко четири милијарде долара капитала. То је монументаланброј и тај износ је већи од укупне ликвидне новчане масе у Србији (агрегат М1).

Либерализацијом капиталних токова Србија је изгубила контролу над монетарним системом, предала га у руке пословним банкама и учинила га хронично и безнадано нестабилним. Привид стабилности је вештачи одржаван продајом државне имовине и континуираним инозадуживањем. Актуелна светска криза ставља тачку на такву политику.

У амбијенту глобалне финансијске неодговорности, високе камате су биле најважнији разлог финансијских улагања у Србију. Ситуација се променила, и у атмосфери опште панике мења се и перцепција ризика. У првом плану је сигурност пласмана, а не зарада – девизни приливи се смањују, а одливи драстично повећавају.

Капитал сада напушта Србију и врши страховит притисак на девизни курс. Увозници такође подижу тражњу за девизама покушавајући да их купе што јефтиније, док се то може. Последњи квартал је увек и период највећег увоза у календарској години. Понуда девиза је смањена, тражња је огромна и то обара вредност динара.

Последње мере и противречни искази НБС у вези са политиком обавезних резерви сведоче о страху који се увукао у финансијски систем и који је везан за нагли пад динара. Упркос сталним интервенцијама, НБС не може да спречи његов пад. НБС зато жели да заустави одлив капитала из земље и смањи притисак на динар. Укидање обавезне резерве повећава профит банака и има исти ефекат за банку као и раст активних камата. Нада је да ће банке загристи понуђени профитни мамац и оставити новац у Србији.

НБС може наставити да интервенише на девизном тржишту, може трошити девизне резерве, али ће пре или касније, девизно исцрпљена, морати да изврши девалвацију. Ако НБС ипак настави политику одбране курса динара, онда би бар морала увести капиталну контролу и зауставити девизни одлив. У другом, бољем сценарију, НБС може одмах извршити девалвацију и тако бар сачувати део девизних резерви, и истовремено успорити и смањити увоз.

Ако се девалвација спроведе раније, њени трошкови ће бити нижи. Уз то, и терет девалвације ће се праведније расподелити, јер ће га сносити и власници шпекулативног капитала. Ако се закасни са девалвацијом, шпекулативни капитал ће изаћи из Србије са „масним” профитом, а њен цех ће платити само грађани и привреда. Треба се надати да држава неће посегнути и за најгором мером, па ући у нови циклус државног задуживања (код ММФ-а на пример), како би бранила неодрживи девизни курс који уништава економију Србије.

Светска економска криза је још у раној фази. Она се са финансијског сектора преноси на реалну економију и најтежи период тек предстоји. Тренутак је да фарсично самохвалисање престане, и да се Србија суочи са сопственим реалностима и новом економском стварношћу.

Финансијски проблеми Србије нису изазвани последњом кризом, нису ни краткорочни, нити пролазни. Проблем је фундаменталан и неће се решити све док се евроизирана економија не врати на динар, а НБС не почне да води активну и аутономну монетарну политику. Ужасно болна девалвација је први, бојим се нужни корак ка том циљу.

финансијски консултант


Коментари49
6d8f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirko Katic
Drzava moze sve, ali se postavlja pitanje da li hoce. Vi kazete da bi drzava mogla izvrsiti devalvaciju dinara. Ja sam umjesto toga predvidio da drzava stavi van snage devizne klauzule u svim ugovorima o zajmu. Posljedice Vaseg prijedloga su mnogo gore za gradjane Srbije, u odnosu na moj prijedlog. Cak sta vise, nije bitno da li ce ta mjera biti retroakivna. Dovoljno je da vazi za sve nove ugovore.
Porfirije
Odlican tekst g. Katicu. Bila bi interesantna kvantifikacija ovakve monetarne politike NBS, kojom ocevidno pilotira slabovidi pilot (sto bi rekao N.N.Taleb). Kamata od 15%+ na repo pipire pri apresijaciji dinara je minimum EUR500 miliona vise za poreske obveznike. Bilo bi zanimljivo znati koliko je stranih banaka u portfelju. Sto se tice eurizacije, ona sigurno cini (sa indeksacijom plasmana) vise od 90% monetarne mase i kasno je za bilo kakav povratak na dinar, jer bi troskovi bili neizdrzivi. Osim izvoznika, poreskih obveznika za pokrice gubitka NBS, cenu drzanja apresirajuceg dinara pri ovako visokoj eurizaciji placaju svi gradjani kod banaka i menjaca za razliku kupovnog i prodajnog kursa (vise stotina miliona evra godisnje). Sigurno ima i mnogo drigih indirektnih i maje vidljivih troskova. Bas bih voleo da neki monetarista progovori nesto o tome. U svakom slucaju, bravo za tekst g. Katicu, ponavljam da su, po mom misljenju, neke posledice ovakve politike NBS nepovratne i efekti nenadoknadivi.
vlada guda
Postovani g. Katicu, mada ste u potpuno u pravu sto se tice poskupljenja uvoza, mislim da izvoznik dobija manje dinara jer mu cena proizvoda u evrima pada (ne moze se i izvoziti i uvoziti u evrima). To svakako podstice izvoz ali samo ako je zadovoljen Marshall-Lerner uslov. Kako su cene robe "neelasticne", najcesce se dogadja da se spoljnotrgovinski deficit inicijalno pogorsava. Tek na duge staze izvoz postaje konkurentniji zbog nize cene. Hvala jos jednom, na odlicnim i svima razumljivim poukama iz ekonomije!
Небојша Катић
За Зорана – Надам се да ће бити прилике и за писање о темама које би се бавиле моделима развоја. Нажалост ово не може стати у један коментар.________За Мирка Катића – Држава не може ретроактивно мењати уговоре, поготово не оне у којима није уговорна страна. То било ужасно правно насиље, све и када би дало ефекта.___За Ивана К – Термин “кредитна валутна индексација” је рогобатан и могао сам да напишем једноставније. Ради се о кредитима у страној валути, али их дужник отплаћује у динарима по курсу на дан отплате рате. Како се курс стално мења, дужник увек плаћа различит износе._______За Владу Гуду – На девизном тржишту је НСБ интервенише када то жели. У последњих две недеље, НБС је продала 120 милиона евра да би успорила раст курса. За српско тржиште то је велика интервенција. Од 15 октобра не знам да ли НБС интервенише, јер информације нема.___Девалвација не смањује вредност извоза већ га подстиче. Извозника добија више динара за 1 евро, него пре девалвације. Увозник мора да плати више динара за 1 евро него пре девалвације._____Хвала свима на труду.
Jasna
Са уживавољно некретнина да покрију задуживања. Прочитајте одговор Слободана Комазеца Борису Беговићу ”То није Стиглиц”. САД хоће нови Bretton Woods, а претходни су дебело искористили да опљаћкају остатак света. Зашто би сад остатак света требало да покрива америчке дугове? А долари се штампају без прекида и сада смо на вертикалном делу експоненцијалне криве — почеће да штампају милајарде долара на сат а не више на дан. Све се убрзава експоненцијално, те је крах финансијског ситема неизбежан. Наша Влада треба добро да размисли, и да не улеће у нове аражмане са ММФ—ом. Такође не треба журити у ЕУ док се не види куда све ово иде и како ће се разрешити светска финаскијска криза. Не хватати се у нешто за шта не знањем читам анализе г. Катића. Камо среће да то ради и српска влада. Веома ми је драго што већина коментатора јасно и гласно каже да не треба више преговарати са ММФ—ом. Они су нам наметнули деструктивни либерални капитализам и уништили нашу привреду, а отворили границе за страни шпекулативни капитал који одлази у моменту када убере профит. Уништили су домаће банке које нису биле пред банкротством јер су имале домо шта је и шта нам доноси.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља