уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:41

Странке враћају дугове

Аутор: Б. Баковићуторак, 21.10.2008. у 22:00

Нешто више од годину дана од када су обелоданили своје налазе да су парламентарне странке добиле укупно 62 милиона динара из буџета Србије за 2006. годину више него што им следује, јуче су представници Транспарентности Србија саопштили да је враћање „вишкова” почело и да би сав дуг требало да буде исплаћен до краја 2008. Притисак јавности је очигледно уродио плодом и странке су најпре законом обавезане да врате новац који није требало да им припадне, и сада тај закон „слушају”, али ипак остаје чињеница да су нечијом грешком имале могућност да две године располажу са око 750.000 евра – без камате. Странке, наиме, морају да врате новац пореским обвезницима у истом (номиналном) износу који су добиле из државне касе.

У Министарству финансија подсећају да се вишак исплаћеног новца партијама враћа на основу Закона о буџету за 2008. годину и да њиме није предвиђена обавеза да се обрачунава камата.

Председник ТС Владимир Гоати јуче је на конференцији за новинаре саопштио да су партије које су за финансирање редовног рада за 2006. годину добиле вишак новца из буџета почеле да га уредно враћају овог августа. Странке то чине или кроз месечно умањење буџетске уплате за редовно финансирање у овој години, или уплаћивањем једнаких рата на рачун буџета из сопствених средстава.

Подсетимо, њима је исплаћен „бонус” на основу грешке у Закону о буџету за 2006. годину, чиме су добиле 62 милиона динара више него што би требало на основу Закона о финансирању политичких партија.

После почетног негирања проблема, рекао је Гоати, а преноси Танјуг, убрзо је потврђена тачност те констатације и пронађено је решење за враћање више исплаћеног новца.

У првој половини ове године странке нису тај новац уплаћивале буџету, али су у другој половини године то почеле да чине, што, према мишљењу Гоатија, представља знак политичке воље или њихову процену да би уколико то не ураде то могло да се одрази на њихов имиџ који имају код грађана.

Гоати сматра да би, уколико дође до промене буџета, требало променити и проценат који се издваја за странке, а то сада износи 0,15 одсто буџета.

Вишак новца треба да врате и странке које сада нису парламентарне, али су то биле 2006. године – Социјалдемократска партија, Српска либерална странка и Грађански савез Србије. Како је „Политици“ речено у Министарству финансија, овим странкама послат је допис којим се обавештавају да треба да измире обавезе до краја године.

(/slika2)У овом министарству нам нису одговорили колико новца свака задужена странка појединачно треба да врати у буџет, наводећи да је то једноставно израчунати – поделом укупне суме на 250, колико је број народних посланика, па онда множењем тог броја са бројем мандата које су странке имале 2006. године. (Износи које дајемо у табели израчунати су на основу броја мандата које су изборне листе, а не странке појединачно, освојиле на изборима у децембру 2003. године.)

ТС је јуче саопштио податке које је добио од Министарства финансија, према којима је за август странкама уплаћено 43,7 милиона динара, уместо припадајућих 52,7 милиона. Остатак новца је усмерен на враћање дуга.

Странке које саме уплаћују новац у буџет су, са друге стране, добиле пун износ из буџета који им припада. На такав вид враћања дуга определиле су се Демократска странка Србије и Бошњачка демократска странка Санџака.

На питање о потреби израчунавања камате на овај дуг странака, с обзиром на кретање курса динара према евру за ове две године, Ненадић подсећа да то нису биле неке велике промене и да је вероватно та сума приближно иста као онда.

– Може звучати као да није у реду, јер се на сва дуговања враћа камата, али овде није реч о класичном дугу, већ о ситуацији где су партије добиле новац по једном правном основу (на основу Закона о буџету за 2006.), али је проблем што тај закон није био у складу са другим законом (о финансирању партија). Можемо размишљати о томе шта би требало или не би требало, али мислим да не би било правног основа да се од њих потражује камата – каже он.

Ипак, чињеница је да су странке имале могућност да две године користе тај капитал, да га обрћу без „надокнаде”.

Ненадић истиче да је то „потпуно неспорно”, али да је „питање правног основа и да ли би се тужбом могло потраживање наплатити – друга ствар”.

– Једини правни основ за повраћај новца је Закон о буџету за 2008. годину. Да није било то предвиђено тим законом, онда повраћаја не би ни било, осим на добровољној бази – истиче Ненадић за наш лист.

Ипак, по његовим речима, значај овога што се догађа је много већи него што је сама конкретна сума о којој је реч, зато што нам указује на то да праћење буџета и праћење спровођења антикорупцијских закона, па и јавна реч, односно притисак јавности, може да донесе резултате. И у том смислу је овај догађај, како наводи, охрабрење за будућност, за то да се и даље прати спровођење закона и начин трошења новца пореских обвезника.


Коментари0
70961
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља