понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:53
Традиција

Дом за пилоте и удаваче

Зграда Аероклуба подигнута је 1934-35. године према пројекту архитекте и пилота Војина Симеоновића као место где ће се окупљати сви велики пријатељи ваздухопловства
субота, 25.10.2008. у 22:00
Декоративно спирално степениште са оградом од кованог гвожђа

Док су београдске удаваче у свечаној сали на помпезним баловима меркале добру прилику из високог друштва, кнез Павле је за округлим столом у суседној просторији ћаскао уз карте са предратном господом. Дом Аероклуба на углу Узун Миркове и Краља Петра у центру Београда тридесетих година прошлог века биo је стециште престоничке елите која се ту радо састајала, забављала и водила пословне и политичке разговоре.   

Зграда Аероклуба подигнута је 1934-35. године према пројекту архитекте и пилота Војина Симеоновића. У образложењу Завода за заштиту споменика културе, који је овај објекат уврстио прошле године у споменик културе Београда, између осталог се каже:

„Зграда Аероклуба је репрезентативно дело архитекте Војина Симеоновића, као и његов први и једини јавни објекат подигнут у периоду између два светска рата. Објекат изузетне културно-историјске и архитектонске вредности, као национална установа ваздухопловства краљевине Југославије и један од најзначајнијих примера арт декоа у Београду, значајно је допринео европеизацији београдске архитектуре”.

Како је зграда настала? Све до почетка тридесетих година прошлог века Аероклуб није имао своје просторије па се прионуло на посао. Занимљиво је да је новац за куповину земљишта и градњу Дома прикупљан од организовања томболе. Средства су брзо пристизала, па је камен-темељац освећен августа 1932. године. Дом Аероклуба и плоча изгинулим авијатичарима освећена су 20. јануара 1935. године.

Да би био што репрезентативнији, израда бронзаних орлова са фасаде код главног улаза у зграду уступљена је вајару Петру Палавичиниjу. Сликару Васи Поморишцу поверена је израда великог прозора од бојеног стакла у главном степеништу. Композиција представља Икара и Дедала. Сликару Кости Хакману уступљена је израда уљаног портрета краља Александра у природној величини за просторије Аеро серкла, али та слика није сачувана.

(/slika2)У приземљу су биле предвиђене радње са магацинима у сутерену, поред тога и два улаза за станове, а трећи улаз био је намењен само за приступ свечаним просторијама.

У полуспрату су биле радне просторије, као и један број намењен за издавање. Цео први спрат изграђен је и удешен у репрезентативне сврхе, као седиште једног одељка Аероклуба под називом Аеро серкл. На осталим спратовима, другом, трећем и четвртом, налазили су се станови за издавање.

У свечаном делу зграде су хол, сала за играње са двема зимским баштама у стилу Луја XVI, два салона у енглеском стилу, бар и трпезарија у модерном стилу, канцеларија за чиновнике Серкла, гардероба, тоалети, две кухиње ... Настојало се да ове просторије пријатно делују на посетиоце, али без претензија да чине утисак претераног луксуза.

Данас су у овој згради смештени и легат сликара Петра Добровића, као и Ваздухопловни савез Србије. На првом спрату свечана сала је закупљена и ту је сад ресторан, а од другог до четвртог спрата станови су откупљени и приватизовани. 

Било би грех у причи о Дому Аероклуба не поменути Тадију Сондермајера, резервног ваздухопловног пуковника, пилота и једну од кључних личности за подизање ове и данас репрезентативне београдске грађевине. Данас је она место где се организују промоције познатих компанија, приређују коктели за дипломате, деле награде, између осталих и чувена „Нинова награда” за роман године

Д. Стевановић

-----------------------------------------------------

Кнез Павле почасни председник Аероклуба

„Српски Аероклуб” основан је 22. октобра 1921. године у Београду у кафани „Код белог орла”. Његови оснивачи били су српски ваздухопловци са Солунског фронта. Клуб је неколико пута мењао име, 1922. носи назив „Аероклуб Срба, Хрвата и Словенаца”, 1928. Аероклуб Краљевине Југославије „Наша крила”, а 1935. Краљевски Југословенски Аероклуб „Наша крила”. Први председник клуба био је Матија Хођера, а за почасног председника изабран је др Арчибалд Рајс. Марта 1923. године, доживотни почасни председник постао је кнез Павле Карађорђевић. Циљеви ове националне установе цивилног ваздухопловства били су оснивање домаће аеронаутичке индустрије, развијање ваздушних саобраћајних линија, истраживање животињског света из ваздуха, снимање земљишта и градова, организовање спортских манифестација, ангажовање ваздушне полиције.


Коментари0
9eb63
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља