понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Живот саткан од радости и чистих емоција

Аутор: Александра Марковићчетвртак, 23.10.2008. у 22:00
Слободанка Ракић-Шефер (Фото Бранко Пелиновић)

На Бањици, у атељеу Слободанке Ракић-Шефер, једне од водећих српских сликарки, ових дана влада прилична „гужва”. Уметница, чија се дела налазе у престижним музејима и галеријама широм земље и иностранства, на прозору свог атељеа свакодневно храни сенице „плаћајући их сунцокретом да би јој звонко певале” и вредно ради на платнима која ће београдска публика ускоро видети на изложби коју припрема, а која ће се звати „У птици је песма”.

У земунској галерији „107” ова успешна сликарка ће већ почетком децембра представити 30 најновијих радова. Заузета је и стварањем дела које ће лист „Политика” доделити најбољем младом глумцу на позоришном фестивалуу Ужицу.

Слободанка Ракић-Шефер припада кругу уметника који теме проналазе у природном окружењу. Опседају је рајске птице, вредне пчелице, раскошни паунови, има ту и бисера, лицидерских срца, али суштина је да пред њеним платнима човек постаје разоружан и ослобођен сваке врсте агресије. Ова готово увек насмејана жена сматра да је њена главна уметничка мисија да људима који су се на почетку трећег миленијума заплели у вредносну и моралну провалију понуди чистоту радости и лепоту искрених емоција.  

– Свих тридесет платна која спремам за београдску изложбу одише оптимизмом. Људима је доста њихове муке, нема разлога да их и уметност мучи и кињи. Зато, моје слике нису у хаосу, не ремете природну равнотежу. Напротив, у доба када је живи свет око нас болестан, човек мора да престане да граби, јури, отима. Свету хаоса коначно мора да се стане на пут. Мора да му се супротстави свет хармоније. Када људи буду застали и у природи успели да виде птицу у и чују њену мелодију, постаће ослобођени. А уметност ту може да помогне – каже Слободанка Ракић-Шефер за „Политику”.

Какоуметница може да се снађе у таквом свету и колико породица може да јој помогне?

Породица пружа психичку стабилност која је неопходна ујутру када устанеш. Она ти не дозвољава да одеш у депресију, већ те нагони да се организујеш на најбољи начин. Лепо је кад ујутру имаш да попијеш кафу са неким, кад неком можеш да исцедиш природни сок од бундеве са лимуном, прокоментаришеш прве јутарње вести. Самоћа ствара несрећне људе. Мени је свих ових година мој супруг, професор и лекар на ВМА, највише пружао ту потребну сигурност. Статус слободног уметника доноси гомилу неизвесности и криза. Кад ми је било тешко, када сам била у стању очајања, на ивици плача и суза, подршка коју ми је пружао супруг била је непроцењива. С обзиром на то да се он бавио крајње егзактним послом, у мени је успео да развије организацијске способности. Управо то ми је помогло да се одржим. То значи да сам уз стабилног супруга сазревала као жена и емотивно, интелектуално и професионално. Моји родитељи нису имали велико разумевање за уметност коју сам изабрала, док ме је супруг подржавао и онда када су моје идеје биле крајње нереалне.

Да ли сматрате да брак више оснажује или спутава уметницу у раду?

Ту су битне две тачке ослонца. Једна је сама уметница и њена личност,а друга је личност особе са којом живи. Уколико је партнер незаинтересован за њен рад, онда је такав брак мучење. Имала сам срећу да пронађем човека који ми је пружао подршку, али сам га и заинтересовала за своје дело и свој рад. У исто време и ја сам од њега доста учила. Будући да је мој муж старији од мене, од њега сам, пре свега, научила да живим здрав живот и да се строго придржавам правила која су битна за наше здравље.

Шта Вас највише мотивише и даје снагу за стваралаштво?

Барем једанпут недељно одем до Авале, а често за викенд и на Тару. Уз чувеног хирурга Марјана Бервара, заволела сам планинарење и обишла триглавски национални парк у Словенији. Када је дошло до распада земље, преоријентисала сам се на рајско место – Дурмитор. Планине су, у ствари, место мојих најдубљих и најплеменитијих сликарских идеја и тежњи. Тамо срећем – птице, пчеле, лептире, бумбаре, цветне ливаде, бубице и величанствене призоре у односу на сиви и суви београдски бетон и велеградске гужве које нас свакодневно изједају, троше и гуше.

Често сте на путу у Европи, где присуствујете разним медицинским конгресима. Да ли сматрате да је савремена медицина успела да пронађе формулу за одржавање женске снаге и виталности?

Посебно ме интересују конгреси које организује професор Јоханес Хубер, водећи светски стручњак „антиејџинг” медицине која се бави проблемима који муче већину жена: депресија у менопаузи, остеопороза… Дошла сам до закључка да жене саме себи могу, али и морају да помогну.

Како?

Генетски код који смо добили сувише је мали капитал за стресове које данас трпимо и доживљавамо. Жене у Србији треба да знају да је у целој Европи апсолутни хит враћање сировој храни. То конкретно значи да је „куцнуо час” да се ослободимо кухињских рецепата наших бака. Сарма, дуготрајно спремање хране лош су и опасан начин исхране. Печене и замрзнуте паприке су „лешеви” за наш организам, док је, рецимо, бундева здрава и корисна, посебно за женску кожу. Не стидим се да кажем да сам прошле године преко 150 килограма свеже бундеве свакодневно претварала у свежи сок. Није ми било тешко да вредно перем, сецкам, режем, рендам, јер после тога свака жена ће се осећати свежијом, одморнијом, лакше ће дисати и кретати се. 

Шта мислите, како би на ову причу реаговала запослена жена? Да ли је то привилегија слободног уметника или и запосленој жени остаје времена за домаћинство?

Тачно је да све ово одузима пуно времена. Али, свака жена мора да пронађе баланс између приватног и пословног живота.

Колико времена дневно проводите у сликању?

Кад год могу, близу сам штафелаја. Али, то не значи да сам стално поред слике. Уметник се бави и прикупљањем идеја, листањем књига из историје уметности, промишљањем куда иде уметност и коме је данас потребна. Јер уметност је уско повезана и са проблемима целог друштва.

Колико Вас као жену занима мода?

Интересује ме, али не волим диктате, ни у уметности ни у моди. Свака жена треба да осети свој модни тренд и да га усмерава према својој личности, чак и онда када он више није актуелан. Жена треба да буде јача од тренда. Она треба да влада њиме, а не обрнуто. Морам признати да данас нимало није лако бити жена у Србији. Недостатак посла, новца, помоћи, па чак и неорганизован саобраћај на који се потроши пола дана. Темпо живота „нагриза” и од лепих девојака врло брзо настају уморне и увеле лепотице.

Да ли бисте пристали да стечено искуство и зрелост замените за младост?

Не, дубоко сам свесна себе и опет бих пожелела да прођем исти пут.

Колико ред и хармонија у породичном животу могу да допринесу професионалном успеху?

Много. Хармоничан човек брже, лакше и спонтаније проналази мир у себи и успева да дочека свој тренутак или тренутак свог циља. Не треба бити агресиван, хистеричан и журити по сваку цену. Све ствари треба да дођу на своје место, а то треба дочекати. Људи који брже живе од свог живота и хистерично журе угрожавају и себе и друге.

Да треба да напустите уметност, да ли бисте то могли да учините?

Не знам, али никада уметност не бих поставила изнад живота. Човек и уметност су створени од више енергије. Уметност нам је дата да се њоме поиграмо и имитирамо живот.

Које је то стање духа које на Вас као уметника делује покретачки?

Увек могу да стварам. И кад сам тужна и кад сам срећна. Мање кад сам срећна, тада немам времена. Испада да су тужна стања креативнија. Уметност не настаје у срећним тренуцима, него у међувремену.


Коментари3
e60dc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan i Dušica Damjanov
Božanstveno! Njene reči, kao i njene slike, zrače čistom emocijom.
zaga vilotic
SJAJNO ! Gde je ova pametna žena bila do sada, da nas njena blagotvorna reč leči, ali i opominje da smo se "zapleli u moralni vrtlog". sve najlepše za plemenitu umetnicu i njene emocije koje je iskreno podelila sa nama
смиљко ђукић
Свака част Слободанки Ракић Шефер, одавно нисам прочитао овако смислен и промишљен интервју. Уметница је добро приметилада људи који брже живе од живота, угрожавају себе и друге. угрожавају планету, људе, земљу и ваздух. Велико поштовање за њено стваралаштво и мисао коју је поделила са читаоцима "Политике". проф.Ђукић

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља