четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:36

Бард малих ствари

Аутор: Зоран Радисављевићсубота, 25.10.2008. у 22:00
Слободан Марковић (Фотодокументација Ксеније Шукуљевић-Марковић)

Слободан Марковић, познатији као Либеро Маркони, новинар, песник и сликар, аутор више од шездесет књига, рођен је у Скопљу 26. октобра 1928. Син је Димитрија П. Марковића, официра Војске Краљевине Југославије, на дужности у Скопљу, и мајке Јелене, рођене Протић. Затим је 1929. живео у Љубљани до престанка очеве војне службе. Димитрије П. Марковић (1901-1938) постао је новинар београдског листа „Правда” и први је писац уџбеника из новинарства „Вештина бити новинар” (1938). Писао је песме, приповетке и романе и објавио књигу приповедака „Каплар Тима” (1938). Очевим стопама кренуо је и Слободан Марковић. Да је поживео данас би прославио свој осамдесети рођендан.

Рано детињство и дечаштво, после развода родитеља, провео је у Пећи (1930-1941), код баке Милице Протић, у кући угледне породице Ристе Протића, конзула Краљевине Србије у Цариграду. Растао је између два манастира, Пећке патријаршије и Високих Дечана. У Пећи је завршио основну школу и први разред гимназије, а по уласку албанских фашиста и италијанске окупационе војске 1941. депортован је у логор у Каваји. Побегао је из транспорта и у Пећи се скривао до пребацивања код мајке у Београд. У Београду је похађао Четврту мушку гимназију из које је одведен у логор у Смедеревској Паланци (1943/44). Са свега петнаест година робовао је са српском и београдском омладином која се борила против немачког окупатора. Од 1945. школовање је наставио у Трећој мушкој гимназији. Матурирао је у Другој београдској гимназији 1948. Студирао је на групи за југословенску књижевност Филозофског факултета у Београду. Прве литерарне радове пише још као школарац, а у новинарство је ступио као матурант.

Објавио је више од шездесет књига у којима су заступљене све књижевне форме: поезија (32), препеви (12), проза (9), путописи (3), репортаже (2), драме (4), филмски сценарио (1), ТВ сценарио (2), антологије (2), есеји, предговори, поговори. Прву збирку песама „После снегова”, објавио је 1949, а последњу „Јужни булевар” 1990. Превођен је на многе стране језике. После смрти објављене су три његове књиге: „Изабрана поезија”, у избору Борислава Радовића, у издању Српске књижевне задруге (1996), књига репортажа „Запиши то, Либеро”, у издању листа „Борба”, где је провео новинарски век (1998), у избору Ксеније Шукуљевић-Марковић и „Моји булевари”, у избору Милисава Крсмановића, у издању Завода за уџбенике из Београда (2001).

Био је светски путник. С поносом је говорио да је „опловио четрнаест мора”. Ходочастио је по читавом југословенском простору, највише по Метохији и њеним манастирима. Највећи део живота проживео је на Чубури, делу Београда који је овековечио у својим песмама, репортажама, сликама и цртежима.

Умро је 30. јануара 1990. године. Почива у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, у гробници са Милошем Црњанским. Слободан Марковић и Милош Црњански рођени су истог дана – 26. октобра. Као млад новинар, уредник у недељнику „Наш весник”, Слободан Марковић је објавио, 1954. године, поему Милоша Црњанског „Стражилово”, у то време народног непријатеља број један. Када је Црњански дошао у Београд, живели су у истом крају и повремено се дружили. Сада почивају у истој гробници.

Заоставштина Слободана Марковића проглашена је за „покретно културно добро”. Према записнику Музеја града Београда она садржи: 472 цртежа (заједно са сликама), 59 предмета домаћинства и личних ствари, 103 фасцикле рукописа, 33 фасцикле и кутије архивске грађе, 2754 књиге из личне библиотеке. Заоставштина је смештена у просторијама општине Врачар и Архиву Србије. Иако је више пута покретана иницијатива да се на Чубури подигне Спомен-музеј Слободана Марковића, у коме би се налазила његова вредна и занимљива уметничка заоставштина, још ништа није учињено. Додуше, на Чубури, једна „Просветина” књижара, један сквер, између улица Макензијеве, Соколске и Мачванске, и једна библиотека – носе име великог песника. На кући у Улици патријарха Варнаве 10 (некадашња Филипа Кљајића), постављена је спомен-плоча на којој пише: „У овој кући живео је и радио од 1980. до 1990. српски песник Слободан Марковић (1928-1990)”. И то је све.

Рођени песник, Слободан Марковић, записао је Борислав Радовић, учио је од оних који су му били блиски по схватању поезије, али и по њеној неодвојивости и зависности од живота. На широкој лествици од Вијона, Е. А. Поа, Бодлера и Љермонтова до Блока, Мајаковског и Јесењина, па онда од Диса, Ујевића и Црњанског до Драинца и раног Давича, он је тражио и налазио духовне сроднике својој младости, изоштравао осетљивост, изграђивао поступак, усавршавао израз.

Слободан Марковић је био један од последњих, правих београдских боема. О алкохолу каже: „Ја га познајем. Упознао сам га кад су на гранама Београда, који су бомбардовали савезници, 1944, с пролећа, висила деца, а по крововима Крунске улице лежале раскомадане болничарке, мајке, лекари, техничко особље. Тад је он давио мој страх и моју огромну језу. Био ми је пријатељ. Дружећи се с њим, газио сам по леђима лешева, а кад би ме у свитање остављао, бојао сам се сакривен у мраку и пепелу рушевина... Алкохол је свуда. Одавде до Аљаске. Он је опасност број један! Он је болест коју не може да излечи санаторијум, већ сви ми, људи свих боја, људи света”.

Његова животна сапутница Ксенија Шукуљевић-Марковић нам каже да се Слободан Марковић увек представљао као новинар, никада као песник и сликар. Дража му је била награда „Светозар Марковић” за новинарство од неких важних књижевних награда. Поетска жица, забележио је Љубиша Манојловић, новинара је уздигла до барда малих ствари, а новинар је поети дао око да види читав рељеф и да то забележи, опише, нацрта, наслика.

Марковићева Метохија, говорио је Славко Вукосављевић, то је Метохија његовог детињства. Марковићева Чубура, то је Чубура његовог дечаштва које већ гледа, мисли, памти, жели, то је Чубура вила и уџерица, промукле песме и кафана. Метохија се више одражава у Слободановој поезији, веселој и тужној, мелодичној, а Чубура више у његовом животу, темпераментном, немирном, боемском...

Да ли су се Чубура и Београд одужили свом песнику?


Коментари3
9c3ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tamara Motrenko
Dragi pravi Beogradjani i svi koji zaista vole Beograd i zive sa njim, cuvaju ga, paze, poznaju, gaje i stite na svoj, osoben i pravi nacin, znace i da sacuvaju sve sto je stvorio Slobodan Markovic. Jer kada se kaze Chubura, svako ko zaista poznaje Beograd, mora da pomisli na Markonija, njegov neponovljiv nacin zivota i rada. Slicni ljudi ce, na svojstven i osoben nacin, velikim srcem i ljubavlju prema svom gradu, njegove duhovne tvorce znati da zastite... Bitno je da ga se secamo, preko reci, crteza, shala, kako god. I svako ko zna sta znaci Libero- kada se izgovori ta ili druga slicna rec, setice se njega. Nadam se da ce gosp.Ksenija uspeti da zastiti, sa prijateljima ili ljudima koji ce je nekako podrzati, sve sto se moze fizicki zastititi, i ocuvati, sa nekim novim "slobodnjacima", duh tako posebnog coveka. Verujem da ce i Muzej napraviti. Sve dobre stvari traze pravo vreme i prave ljude. Potrebno je samo poceti, jer sve sto je zapoceto biva i zavseno. Srecno!
Ranko Pavic
Nece se Cubura oduziti Libery, nece i ne "moze" i da oce, ali cemo se mi moci oduziti. Libero i moj ujak Ratko da mu ne spominjem .. jer je i on pokojni su sedeli milion puta u Vltavi, Kalenicu, Trandafilovicu i cu cu i cu... i ja tada skolarac a svi smo ziveli tu okolo . Cubura vlast Beograda po duhu zajebanciji i cuganju. Pojam Beogradski a broj jedan je bio Libero.... boze kad su ova dva ludaka zaustavili trolejbus onako TREZNI ujutro u pola sedam na uglu Marsala Tolbuhina 81. i Sime Milosevica, da da da sada se te ulice zovu drugacije ali mi? znamo kako se one zovu? Ratko i Libero sede i ...locu pisu zaposljavaju crtaju zlostavljaju...sve u jednom dahuuu, mota se tu i Jasa Grobarov sa nekim konzervama neke klope koja se otvara zubima prstima noktima... ja skolarac a oni bardovi ...scene ...svi sijemo odela kod Cinare na Slaviji kod "makedonca" preko puta burek i djevreke, dole se ide na baklave tulumbe i ostalo a gore se ide bogu na ispomoc..ccc Da tu je stanovao gore na 7-8 mozda 6 spratu Gospodin cikica Crnjanski, boze samo smo ga PONEKAD vidjali od kad se vratio iz Romana o Londonu, boze radosti promatranja, i stan Bogdana B. bas ovako ukoso, beli sal i ... Kupovao sam im cigare olovke novine vinjak lozu lutrije "srecke" i bozu, dva grmalja i ja strela medju njima , da li se neko seca kako sam ih sa 15 godina i 68 kila poprecio preko puta ulice da ne poginu od zivota zivoga, oni dvojica po 100 kila, eh Libero eh Ratko, mala Cubura jer je vasa, a ostalima neka uredjuju cenu kvadrata na metar kubni eura, mala "sirotinja" uvek ostaje da zivi duze... nezna ni Cubura sadasnja ni Beograd vazdasnji ni Srbija njihova nezna jer ne voli svoje i ne razume, stidi se neznanja sirine svetskoga a nasega, bolje brate neka ih i ne spominjem VISE. Ranko Pavic, umetnik i Art direktor galerije OUT/AUT u Torontu, eh da ste mi zivi ko da jeste da znate dje nas ocerase, ove sadasnje avetinje. Kaze ova spravica da mi je preostalo 69 karaktera a ja trebam
Slobodni ChooBooRac
Hvala na podsecanju, da nema njegove Ksenije, Libera Markonija bi, izgleda, vec i dekretom ukinuli. Zbog alkohola, nacionalizma, Cubure, i svih ostalih politickih "nekorektnosti". Zaboravljen od sopstvene dece, na razrovanoj Cuburi kojom sevaju novi lumpeni...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља