четвртак, 26.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 30.10.2008. у 22:00 Даница Радовић

Песма побеђује пролазност

Насо Вајена

Насо Вајена, велики грчки песник, критичар и есејиста, недавно је својој колекцији књижевних награда додао још једну: у Сремским Карловцима, последњег дана 37. Бранковог кола, уручена му је награда „Бранко Радичевић”, а у издању Бранковог кола из штампе је изашла књига његових изабраних песама. То је Вајенина трећа књига на српском језику, у преводу и препеву Ксеније Марицки Гађански и Ивана Гађанског.

Насо Вајена рођен је пре 63 године у граду Драми у северној Грчкој. Био је син напредног борца у грађанском рату, који је са песницима Јанијем Рицом и Титом Патрикијем, од 1946. до 1950. године, провео по концентрационим логорима на разним грчким острвима. Са дипломом Филозофског факултета у Атини, студира и на универзитетима у Риму, Есексу и Кембриџу, где је и докторирао 1978. године. Дванаест година био је професор неохеленске филологије на Универзитету на Криту, а од 1992. је професор теорије и критике књижевности на Универзитету у Атини. Пише поезију и прозу. Инострани преводиоци Вајенине поезије истичу њене три кључне речи: љубав-време-смрт.

Ових дана је објављена трећа књига Ваших изабраних песама на српском језику. Превођени сте и на друге језике. Какав је осећај држати у рукама своје песме на другом језику и слушати их на страним језицима?

То је, у сваком случају, велико задовољство, пре свега зато што су људи, који су читали моје песме осетили потребу да их преведу на свој језик. У том случају, моје презиме, Вајена, служи као псеудоним преводиоца, јер дубоко верујем да превод једне песме, да би био прави, треба да одбаци своју преводилачку природу и да се стопи са језиком на који се преводи. Мора да звучи као оригинална поезија. Такво дело онда припада преводиоцу. Добар преводилац је поета, чак и ако на свом матерњем језику никада није написао ни једну песму!

Да ли у Грчкој постоје песнички фестивали, слични Бранковом колу, који окупљају песнике и афирмишу поезију?

Има их више на националном и на међународном нивоу. Међународне песничке сусрете најчешће организују градови у унутрашњости Грчке, познати су у Кавали, Каламати. Па ипак, медији им не придају неки већи простор, иако је реч о значајним књижевним манифестацијама. Поезија је стављена на маргину свих збивања. То има и добре и лоше стране по песнике и поезију. Песницима такав третман помаже да се концентришу на свој рад и да се не препусте замкама популарности.

Чувени сте и као теоретичар књижевности. Познати су Ваши ставови о слободном и метричком стиху…

Слободан стих је подједнако легалан као и метрички, а у суштини слободан стих не постоји. Он је у контрадикцији са самим собом. Јер, стих подразумева метричку дисциплину, а слободан стих је лаж, он може да се прихвати само ако поштује нека своја правила и неку своју, другачију метрику. То је заправо некаква индивидуална метрика, карактеристична само за специфичну, конкретну поему. Песник је власник те своје метрике. Значи, слободан стих, заправо, не постоји!

Данас је на делу честа злоупотреба и лоша примена слободног стиха. Чињеница да су многи песници користили и користе тзв. слободан стих без икакве ритмике и песничке дисциплине, довела је поезију у ћорсокак.

Живимо у времену Интернета и дигиталне технологије. Какво место има песник у амбијенту виртуелне стварности?

И песник производи виртуелну стварност, зар не? Разлика је у томе што је виртуелна стварност коју песник ствара чиста, јер изражава суштину стварности. Виртуелна стварност на Интернету је површна, она не изражава дубља осећања човека и људске судбине.

Стара грчка поезија и мисао су основи наше цивилизације. Грчка поезија је дала свету и неколико нобеловаца. Како изгледа савремена грчка песничка сцена?

Двадесети век је једно од најважнијих раздобља грчке поезије у историји. Он је произвео шест великих песника. То су Паламас, Кавафис, Сикељинос, Сеферис, Елитис, Рицус... Сви песници који данас пишу су наследници тих поета. Данас постоји много значајних песника у Грчкој, али би требало да прође још доста времена да би се створила дела равна стваралаштву њихових претходника. У сваком случају, поезија је најважнији књижевни жанр новогрчке књижевности.

Шта је још потребно да би песник опстао у савременом свету...?

Поета је најнесрећнија особа од свих уметника, јер је материјал који употребљава да би писао песме толико трошан зато што се значење речи временом мења. То је разлог што се песме старих времена морају преводити на нове језике и на нове речи. Остале уметности немају тај проблем, да се преводе из једног у друго раздобље. Па ипак, и поред тога поезија је најузвишенији облик уметности. У томе је и њена контрадикција која, у суштини, изражава и моћ поезије.

Какво је место српске поезије у Грчкој?

Новогрчка поезија је доста позната у Србији али, на жалост, не догађа се исто са српском поезијом у Грчкој. Мало је песника преведено, неки су објављивани искључиво у часописима, као Иван Гађански, Иван Лалић, Јован Христић... Ја знам само за две књиге српских песника на грчком. То су Васко Попа и Миливоје Павловић. Штета! Када бисмо боље познавали српске песнике у Грчкој, а то значи и српски народ, били бисмо још дубље повезани. То је важно јер су Срби наша браћа. Грци су своју приврженост исказали и у тешком времену последњег рата и НАТО агресије на српски народ.

-----------------------------------------------------------

Време, највећа тема поезије

О чему ће певати песници будућности?

Певаће о најдубљим темама, онима које одређују људску судбину, о Еросу и Танатосу. И о највећој теми поезије: теми времена! Све песме заправо диктира покушај човека да избегне пролазност времена. Свака добра песма је победа човека, иако привремена, против пролазности и привремене смрти!

Коментари0
8ea96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља