петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 02.11.2008. у 22:00 Славиша Сабљић

Како је Србин обарао руке са Хитлером

Липа коју је пре готово седамсто година засадио краљ Милутин (Фото С. Сабљић)

Овогодишња, михољска јесен, приземљила роде и у Калиновик. Ни најстарији се не сећају да их је овде било икада пре.

– Прича се да доносе срећу оном коме слете на кров. Неће ли Бог дати да то буде истина. Јер среће и добра овде одавно није било. Вазда смо били некако запостављени и заборављени од свих. Вазда пасторче и сироче, прича старина Маринко Ђорем

Добра, о коме старина прича, мало је када било и у Јелашцима и Влахољу, и у Божановићима, и Сијерчи, и у Крбљинама и Шивољима, и у Обљу и Боријама и у још тридесетак села која су се угнездила у недрима Загорја.

– Ма куда се пошло, са Загорја се увек иде низбрдо, вели књижевник и хроничар калиновачког краја и Загорја Петар Ашкраба Загорски.

(/slika2)Ко овде дође од Загорја горе нема више. Или можда има, али то ни крш ни камен љутац ни они који су у њему расли и нарасли, то неће да прихвате.

– Неће јер су се вековима борили да буду то што јесу – једни и једини на ветрометини на којој је било места само за оне који су, уз Свевишњег и самог себе, писали историју пркосне и поносне земље. И загорске и хецеговачке и српске, православне истовремено, наставља Петар Ашкраба.

А у том Загорју, у Јелашцима, мало понад Калиновика, остаци и цркве Архангела Михаила али и џамије која је касније подигнута на темељима православне богомоље. У порти некадашње цркве и данас листа и цвета липа коју је, замало па пре седамсто година, засадио Краљ Милутин. У исто време кад је и подизао храм у Јелашцима, још једну своју велики задужбину.

Некада уз обале Вишеве, а данас Неретве, стоји и пркоси недобру насеобина Улог. И она је део калиновачке општине. Стара више од шест векова, била је важна раскрсница на којој је, још 1406. године, Сандаљ Хранић наплаћивао царину, углавном трговцима из Дубровника. Један дукат по товару.

(/slika3)У Улогу на Неретви, некада општинском месту са око осам хиљада становника, данас је једва двадесетак душа, Храм светог Василија Острошког, гроб невесињском јунаку Перу Тунгузу, џамија, католичка црква, две биртије и прегршт успомена.

Пред рат је Улогу било шездесетак муслимана, четрдесетак Срба и ниједан Хрват иако у вароши постоји католичка црква?!

– Хабзбурговци су за своје владавине овим крајевима, замолили нашу митрополију да им дозволи подизање цркве у којој би се, наводно привремено, богу молили њихови официри – граничари. Са том „привременом дозволом” католици су остали до данашњег дана. Недавно су обновили ту цркву тврдећи како је она давно подигнута „на вековној хрватској земљи”. Тако то на просторима Балкана и нашег Загорја вековима раде Латини, подсећа Петар Ашкраба Загорски.

Десетак километара даље, горе код Обља, уз цркву Вазнесења Господњег гробље са крстачама на којима је исписана историја. И људи у том времену. На крсту, од чега другог до од камена уклесано је име Маре Сладоје. Старице која „овђе почива у миру божјем”. Рођена је 1790, а умрла 1909. године. Сто деветнаест година. Три века баке Колакуше, надалеко познате под тим надимком, само су једна од прича загорског, херцеговачког и српског православног краја и дуговечности његових људи.

Никада и нико у Загорју није демантовао, али ни доказао, односно потврдио, причу по којој је у касарни на Кучеву, за време Аустро-Угара, кадровски рок служио нико други до – Адолф Хитлер. Била то истина или не, њоме су се, ако ништа друго, онда бар забављали загорски шерети који и данас тврде да је „вођу Трећег рајха, у натезању руком, победио неки Тепавчевић”. Тако је, кажу, „Србин нанио први пораз великом Адолфу”.

У Загорју, изворно исконском крају, нема, а нити је икада било развода, пљачки, убистава, силовања, богаља...

– Али не и „пјаније”. У овом крају вазда се потезало за мало више малигана и добре капљице. И још нешто. У Загорју смо увек били сложнији у рату него у миру, са поносом ће Загорски.

Загорјем је у петнаестом веку владала крвна освета. Књиге кажу да је „читава мушка својта убијенога или рањеног дужна да освети недело и да се стара за одбрану”. Освета се „није вршила за смрт у рату како се то уврштује у уговорима о миру”, а уз то она се „морала обзнанити”.

Загорани и Калиновичани, свеједно је како их звали, намернику увек на растанку поклоне нешто за срећан пут. Понајчешће приче разбибриге. Оне које умеју да увеселе. Попут оне о Милану Симићу, најстаријем калиновачком шоферу, и пријатељу му Тому Ђуровићу. Када су Милана питали када је најбрже возио на свом педесетогодишњем макадамском путешествију, а он онако шеретски одвали:

„Кад ме шлеп’о Томо!”

Коментари7
1d742
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

radomir elez
Ovu priču mi je pričala moja baba Cmiljana kada sam bio mali.Moja Sijerča su na nadmorskoj visini cca 1200 m i rađali su se zdravi , jaki i inteligentni ljudi.Austr-Ugari nisu dolazili do nas nego su slali izaslanike na pregovore.U vreme austro-ugarske , u mom selu je bili 20 domaćinstava , oko 200 čelljadi,5000 grla sitne stoke, ovaca i koza(oko 350 000 grla sitne stoke na teritoriji opštine kalinovik). Danas iz tog mog sela Sijerača, živi po svetu preko 500 visoko obrazovanih ljudi ( neženjera, doktora, magistara, pravnika, profesora, ekonomista, itd,....)Od mog djeda Jova i babe Cmiljane i njihovih sinova (Rista ,Ratk, Gavra-mog oca i Nikole) iz zaseoka Zagajac živi rasijano po svim kontinentima 86 čeljad , od čega je 28 visoko obrazovanih. Bar 10% BI OBORILO RUKU I JAČEM OD ADOLZA. Radomir Gavra Elez
Aleksandar Cepic
Prijatno me iznenadio ovaj "Politikin" clanak o Kalinoviku, inace moja majka je sa stamenog Zagorja, iz sela Jelasca kao i Petar Askraba Zagorski koji je uz Rajka Petrova Noga najzasluzniji za njegovanje iskonskih vrijednosti, tradicije, istorije, poezije... naseg Zagorja. Ovom prilikom zelim da ga pozdravim kao i Prof. Nikolu Laketu zahvaljujuci kome su mnogi Hercegovci iz "bijelog svijeta" saznali mnogo vise o svom' porijeklu!
Nikola Laketa
G.Urose ne znam gdje Vi sada zivite,vani ili negdje na prostorima bivse YU ? Znam da g. prof. Petar Askrabic Zagorski (VUK GORSKI I ZAGORSKI)zivi i radi u Srbinju (Foca) Republika Srpska. Ako imas koga od rodbine i prijatelja da zivi na prostorima Republike Srpske stupi sa njima u kontakt da ti nabave tu knjigu. Knjiga je nedavno izasla iz stampe i nalazi se slobodnoj prodaji u R.S. Pozdrav tebi i svima onima koji posjecuju ove stranice !
Urosh Skoko
Molio bih gospodina profesora za informaciju kako mogu nabaviti doticnu knjigu. Puno hvala Urosh Skoko
Nikola Laketa
Prvo da pozdravim citaoce ove "EX YU" rubrike u nasem omiljenom i cijenjenom listu "Politika" autora i novinara "lutajuceg reportera" gospodina SLAVISU SABLJICA i njegovog gosta moga kolegu po struci gospodina profesora PETRA ASKRABICA ZAGORSKOG (VUKA GORSKOG I ZAGORSKOG).Ovi clanci u ovoj rubrici su veoma dobri,ja ih sa velikim zadovoljstvom procitam a posebno mi je zadovoljstvo citati clane i priloge sa prostora moje rodne grude Hercegovine.Nas Hercegovaca ima da zivimo sirom svijeta ali se veoma mali broj ljudi javlja sa svojim komentarima na ovim stranicama. Ne znam sta je u pitanju ? Volio bi da nas ima vise na ovim stranicama.Gospodin Zagorski ovih dana izdao je jednu veliku knjigu u koj objasnjava pojavu i nastanak srpskih porodicnih prezimena.Svi Vi koje interesuje ova problematika oko porijekla prezimena, mozete se obratiti g.Zagorskom i dobicete od njega zadovoljavjuci odgovor. Puno pozdrava svima ! Prof. Laketa

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља