четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:49

Предупређивање хипотекарне кризе

недеља, 02.11.2008. у 22:00

Председник Удружења банака Верољуб Дугалић састаће се ових дана са гувернером Радованом Јелашићем како би спречили настанак хипотекарне кризе. Јер, због слабљења динара, постоји ризик да клијентима који имају стамбене кредите месечна рата пређе дозвољених 50 одсто плате. У пракси то значи да је некоме пре месец дана за отплату рате од 400 швајцарских франака требало 19.500, што је половина плате од 39.000 динара. Данас је за исти износ девиза потребно безмало 4.000 више, што значи да је за тачно толико новца клијент ушао у црвену зону и прекорачио дозвољени лимит задуживања.

Ипак, председник Удружења банака напомиње да су разговори са представницима централне банке превентивни и да засад нема разлога за панику.

– Страх би био оправдан да је осцилација курса по 30 до 70 одсто. Та колебања код нас нису драматична. Распон је у последњих месец дана нешто мањи од 10 одсто. То није драматична промена. Очекујемо да ћемо са Народном банком Србије наћи разумно решење. Јер, нису се сада кредитне обавезе грађана повећале због повећања броја кредита, већ због промене курса. Порасле су обавезе по већ постојећим дуговањима – казао је Дугалић.

(/slika2)У Кредитном бироу, каже наш саговорник, не постоји евиденција о томе колико је дужника „пробило” дозвољени кредитни лимит. Дугалић процењује да није реч о драматичном повећању.

– Међутим, теоријски тај проблем може да се појави. На разговорима са гувернером договорићемо превентивне мере. То неће бити реакција на кризу, већ покушај да се нађе одговарајуће решење да се криза предупреди – наводи Дугалић и додаје да неће дозволити да грађани Србије морају да продају куће како би отплатили дугове.

Како каже, ситуација на нашем тржишту не може да се упоређује са оним што се десило у Америци.

– Тамо се дневно активира 25.000 хипотека. Ми укупно немамо толико активираних хипотека. За нас је то још космички појам – каже наш саговорник и додаје да је до поремећаја на тамошњем тржишту дошло јер се одједном нагло повећала понуда.

Активирано је много хипотека, због тога је повећана понуда, а тражње није било, додаје.

Економиста Мирослав Здравковић истиче да у оваквој ситуацији банке неће много водити рачуна о здрављу финансија својих клијената. На грађанима је избор да ли ће наставити да више од пола плате дају на рату за стан или ће посегнути за продајом некретнине. Здравковић подсећа да такво понашање није добро ни за банке, јер тиме угрожавају и сопствену ликвидност и крећу стопама својих америчких колега.

Аница Николић

-----------------------------------------------------------

На различите начине до отплате дугова

„Ма какви кредити, где да се задужујем”, најчешће је реаговање наших суграђана на питање да ли мисле да ће се светска економска криза одразити на српско тржиште кредита. Ипак, они који имају искуства са месечним отплатама, гаје различита мишљења о томе да ли ће лом америчког хипотекарног тржишта утицати и на њихове џепове.

– Стамбени кредит скочио ми је за око 15 одсто, што је неподношљиво за мој буџет. Ипак, успевам да пратим поскупљења, али само захваљујући додатном послу. Не очекујем помоћ државе – каже Маја Исак (48), додајући да је уплашена због могућег додатног пораста.

Душан Смиљанић (40), електроинжењер који је такође подигао стамбени кредит, каже да се „лично нада да ће рата падати, али не зна шта реално може да очекује”.

– Рату су ми дизали неколико пута. Најчудније је то што, кад евро пада, скок се објашњава тим фактором. Али, ситуација је иста и када евро скочи. Срећом, мој новчаник још може да поднесе дугове – каже Смиљанић.

Чини се да наши суграђани ипак не страхују од понављања америчког сценарија у Србији.

– Домаће тржиште кредита није у већој мери развијено, тако да не очекујем велике потресе. Рата за готовински кредит који сам подигао вероватно ће да порасте, јер је везана за евро. Али, срећом, исти случај је и са мојом платом, тако да могу да намирим дуговања – истиче Синиша Шикман (36), запослен као координатор пројеката невладиног сектора. Он сматра да се може очекивати интервенција државе, али само у складу са њеним интересима.

– Мислим да ће држава, као и до сада, више штитити велика предузећа и привреду него грађане – сматра Шикман.

Најоптимистичнија, али и најсажетија саговорница била је Јована Вуловић (26), запослена у банци, која отплаћује стамбени кредит.

– Рата ми није порасла, нити очекујем скок. Такође, не страхујем од последица по тржиште – рекла је Вуловићева.

Д. Буквић


Коментари1
3e1f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

goran
Valuta o kojij pišete ne zove se "švajcarac" već "švajcarski franak"

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља