уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Лажни свеци туђе благо деле

Аутор: Мухарем Первићпонедељак, 03.11.2008. у 22:00
Сцена из представе „Ожалошћена породица” (Фото Б. Педовић)

Ожалошћена породица, или јато стрвинара, у режији Југа Радивојевића, изведена на сцени „Мадленијанума”, не лута, не тражи закопано благо у кући богатог покојника, већ на гробљу, на месту где почивају свете кости наших прадедова! Докле смо догурали? Шта нам је још свето, забрањено, неприкосновено! За чим, у својој звероликости, и отимачини, нећемо посегнути!

Није сва имовина покојникова завршила у гробу, али је покојниково последње путовање до вечне куће, до једине озбиљније вечности, повод окупљања, раздора, пљачке и отимачине покојникове заоставштине. Настојте да ову заоставштину схватите шире и свестраније, не само као свежњеве златних кашика, или распеване будилнике! Зашто не више покојникова кућа, зашто гробље?

Све су породице биле, јесу, или ће бити, ожалошћене, а има ли моћнијег симбола жалости од гробља. Осим тога, редитељ, какав је Југ Радивојевић, не воли да се понавља, нити да понавља друге. Настоји да буде нов, инвентиван, па у томе уме и да претерује, што, овога пута, није случај. Црно, волим те црно! Црна нам одора жаловања, црно нам се пише, црне нам историје, горак нам, и црн, хлеб, црне нам душе и тела! Када то нисмо у жалости! Где се окренеш, гробља су наших прадедова и савременика! Не газимо само по метафорама, већ и по гробљима! Али овде су гробља и метафоре. Казује нам колико смо далеко догурали, да смо прекорачили границе људскости, да за Бога не знамо!

Гробље је, у мислима и осећањима сваког народа, па и нашег, живо, наглашено присутно, активно место живота! Какве нам све мисли на гробљу не падају на памет! Баш оне гадне, скривене, потиснуте, мрачне, често паклено себичне, гадне, лицемерне. Туђа несрећа и невоља потхрањује нашу бедну срећицу; туђа туга оснажује нашу радост. Док једном не смркне, другом не сване! Сунце зађе, паде тама, свирају трубачи, по избору Југа Радивојевића. Испод жита, усред мрака, свашта се ваља, причињава! У гробљанском мраку у коме живимо, одвија се породична, рођачка пљачка и отимачина. Такви смо, но и гробна тишина и пошта нам нису свете! У се, на се, пода се! Чуваран, можда је покојник све своје са собом у гроб понео, па ето ми, наследници, и по гробовима претурамо, трагамо за скривеним благом! Отуда, ваљда, ожалошћена породица, у виђењу Југа Радивојевића, „оперише” гробљем, а на гробљима је све што нам преци, рођаци, прадедови, остављају! Гробље овој породичној, рођачкој отимачини додаје на суровости, бескрупулозности, бездушности, душевној окорелости, изопачености, користољубивости. Гробље снажно разоткрива варљивост, лаж, неискреност наших емоција, суза, молитви. Гробље је, осим тога сценски „сликовито” (сценографија Дејан Пантелић, костимографија Јелена Стокућа), пуно знакова, вертикала и хоризонтала. И светлости су на гробљу богате, изненадне, необичне, неочекиване као и сусрети и пресретања. И сенке, наравно. Штета је што се тај Саркин будилник не чује дуже и снажније усред ноћне тишине и гробљанског мира! Шта сви ти сребрни послужавници, и друге кућне вредности и дрангулије, значе у сценографији и мизансцену гробља и смрти? Ни смрт, ни гробља, не заустављају, не освешћују ожалошћене, не гасе у њима отровну вољу за богаћењем, поседовањем. Нарастајућа мржња и нагон за стицањем и поседовањем су на овај начин, подвучени, оснажени. Комичка енергија и потенцијал „Ожалошћене породице” Југа Радивојевића, измештањем на тамна поља гробља, као у последњу арену и завршно место обрачуна, добија на тежини и замашности.

Разговори, надгорњавања, инсинуирања, подваљивања, прикривања, замумљивања и закукуљивања, чувено „наше” опипавање противника „издалека”, па вешто навођење воде на своју воденицу, агатоновско надувавање, разметање, освајање и успостављање ауторитета, двосмислености, и нагло „бацање истине у лице”, све су то својства менталитета, стратегије и тактике друштвене мимикрије, али и начини да се комедија разиграва, док лажни свеци туђе благо деле!

Фамилија, рекло би се питомо, ожалошћено гнездо, из сцене у сцену, задобија обележја зверињака, а умилни, жалбени гласови све су сличнији и приближнији режању! Фамилија до јаја(!), узвикује човек иза мојих леђа! Обрлатити, дочепати се каквог замашнијег плена, то је носећа енергија комедије коју глумачки ансамбл, под велом жалости, вешто, комички плодно и ефектно, разоткрива. Не превидите: говорница, место са кога се говори, истина скрива и разоткрива, јесте велики крст над покојниковом главом. Људи, па шта нам је свето и светло, ако је и гробље место на коме наше ујдурме и неподопштине не јењавају!

Око чега се можемо сложити, где престаје грабеж, борба за место вође, за сребрни есцајг, будилник. Колико далеко иду наша бескрупулозност, себичност, лицемерје, хипокризија? Постоји ли заштићено, посвећено место на коме се не бисмо завадили, заратили, за уши чупали? Ожалошћеност је само једна од маски које су историјски и лични живот превукли преко наших лица.

Тако бисмо могли сажети резултат црнохуморне, комичко-циничне игре глумачке екипе која Нушићеву комедију не игра нападно иноваторски, али чини то са жељом да заобиђе шаблоне, и „већ виђено”. У томе су особито успевали Сарка Дубравке Мијатовић, Симка Данице Максимовић, Агатон Милутина Миме Караџића, Прока Драгана Вујића Вујкета, а затим и Калина Ковачевић (Гина), Слободан Ћустић (Танасије), Дубравко Јовановић (Трифун), Милан Калинић (Мића), Виктор Савић (Адвокат), Ивана Поповић (Вида), Борка Томовић (Даница), Бојан Серафимовић (Поп), Дубравка Алексић (Тетка) и остали.

Прошетајте до Земуна, Нушић је поново међу Србима!


Коментари3
a4c04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

radmila joanovic
Divna predstava.potpuno se slazem sa uvazenim Muharemom.Antologijska scena na groblji izmedju gine i sarke.Cestitamo gospodjici Kalini Kovacevic i gospodji dubravki Mijatovic.
posmatrac posmatra
Prikljucujem se predhodnom komentatoru. U kritici nikako da razaznam, dali se tu mozda kritikuje Nusic...ili narod? tesko je shvatiti o cemu to autor pise, sta time hoce u svojoj kritici da istakne? Ako je to trebala da bude kritika na pozorisnu predstavu, onda je autor skroz promasio. Predstava je veoma dobra, glumci takodje a sto je to po Nusicu to je posebno dragoceno.
stojan pejovic
Da li Politika objavljuje strucne kritike ili impresije ljubitelja teatra? ...Prepricavanje i ucitavanje Nusica, bez argumentacije iz same pozorisne predstave. Nedostojno Politike

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Позориштe

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља