петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:06

ИСТOЧНА ВЕРЗИЈА КРИЗЕ

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 03.11.2008. у 22:00

Америчка криза на тржишту хипотекарних кредита почела је падом цена некретнина. У источноевропским државама, у којима грађани и привреда претежно користе индексиране кредите, криза настаје у тренутку пада вредности локалне валуте. Суштина је иста – у Америци су дужници ирационалнo веровали у вечити раст цена некретнина, у источној Eвропи су веровали у вечиту стабилност прецењених девизних курсева.

Криза у овом тренутку најтеже погaђa Мађарску и Украјину, али се ту неће зауставити. Од Балтика до Црног мора криза ће се ширити, а државе ће научити важну лекцију. Финансијски системи у којима се привреда и грађани задужују у туђим валутама, а банке су у већинском иностраном власништву, фундаментално су нестабилни.

Инострани власници источноевропских банака повлаче новац или заустављају кредитирање својих банакаћерки, покушавајући да реше проблеме у сопственим земљама. Кошуља је ближа од капута – иностране централе имају обавезу према својим акционарима и према уздрманим финансијским системима својих држава. До јуче је било профитабилно уносити новац у Источну Европу, данас више није. У глобалној оскудици новца, валутни и кредитни ризик су сада већи од добити, сигурност важнија од профита.

Смањивање прилива капитала је критично за државе које, попут Србије, имају велики дефицит платног биланса. Локалне валуте су прва жртва оваквих криза и њихов брз и велики пад је неминован. Депресијација локалне валуте сама по себи не би била трагична, напротив. Слабљење валуте би помогло извозу, дестимулисало увоз, довело до поправљања платног биланса и уравнотежило економски систем. Инфлаторни притисак који иде уз пад валуте је ризик који се не може избећи, али се може контролисати.

Страх од инфлације није најважнија брига источноевропских централних банака. Као и у Србији, основна невоља највећег броја ових држава (с изузетком Чешке) јесу кредити индексирани у еврима, или у швајцарским францима. Пад вредности локалних валута нагло подиже месечне рате индексираних кредита и велики број грађана их више не може отплаћивати. Ово је потенцијална хипотекарна криза на источноевропски начин, али са мањим последицама по глобални финансијски систем.

Суочене са оваквом кризом, државе покушавају да по сваку цену зауставе пад вредности својих валута. Подизање каматних стопа је увек прва мера у одбрани домаће валуте. Високе каматне стопе на пласмане у локалној валути стимулишу иностране банке да новац задрже у земљи. Тиме се покушава спречити одлив капитала и притисак на девизно тржиште. Последње мере Народне банке Србије и подизање референтне каматне стопе на страшних 17,75 одсто је управо таква врста политике и оријентисана је ка јачању динара.

У ситуацији када глобална привреда тоне у рецесију, развијене земље френетично снижавају каматне стопе како би стимулисале привреду и повећале потрошњу грађана. Источноевропске државе чине супротно, и своје каматне стопе повећавају. Привреда која не може избећи рецесију биће додатно погођена растом камата и смањењем кредитне активности. Ликвидност предузећа биће озбиљно угрожена, док ће пад глобалне тражње додатно отежати извоз.

Повећање каматне стопе није довољно да би се валутни пад зауставио, па државе морају тражити финансијску помоћ ММФ-а. Украјина ће тако узети нових 16,5 милијарди долара кредита, а Мађарска, из неколико извора, око 26 милијарди долара. Кредити ММФ-а ће појачати девизни прилив, па ће пад локалних валута бити заустављен – до прве прилике. Задуживање код ММФ-а увек иде уз стандардни, једнодимензионални арсенал условљавања, везан пре свега за смањење јавне потрошње. У тренутку када развијене земље повећавају буџетско трошење како би ублажиле ефекте кризе, земље источне Европе ће чинити супротно. Док ће западне економије покушати да из рецесије изађу стимулисањем свих видова потрошње, источноевропске ће то морати да чине обарањем јавне потрошње.

Источна Европа је данас талац задужених грађана и банкарског система који по опробаном рецепту моралног хазарда себи присваја профит, а на државу преваљује све консеквенце својих лоших одлука. Грађани, били они дужници или штедише, неће отићи до неке од европских централа па тамо тражити помоћ за своје финансијске муке. Много логичније, ближе и делотворније је да се оде пред зграду локалне владе. Морални хазард је већ дуго modus operandi глобалног финансијског система. Он је наглашенији и апсурднији у државама које су свој финансијски систем повериле странцима, верујући да су они гарант његове стабилности.

Развојни модел доброг дела источне Европе, Србије поготово, базира се на експанзији потрошње и вештачком расту стандарда који се финансира великим приливом кредитног капитала. Тај модел најчешће занемарује домаћу индустрију. Раст се остварује, или симулира, преко финансијског и трговинског сектора, и кроз опасан раст цена некретнина. Проблем незапослености је делимично скривен високом емиграцијом. Нова задуживања код ММФ-а или неког другог, неће решити проблем. Последице се привремено санирају, али се узроци не лече, и структурни проблеми остају исти. На крају тог пута и држава и грађани ће бити још задуженији, платни биланс у још горем стању, а привреда ће и даље бити инфериорна у односу на своје конкуренте.

www.nkatic.wordpress.com

финансијски консултант


Коментари52
94633
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maja
Imala sam zadovoljstvo da vas juce gledam i slusam na RTS u emisiji o izborima, opet ste argumentovano i jasno objasnili situaciju. Srdacan pozdrav!
steva mladenović
Tekst je dobar - pogađa pravo u metu, ali šta je rešenje za Srbiju ? Nema te ekokomske politike koja može obezbediti biljitak za sve u Srbiji, pod uslovom se nešto ne promeni. Plate su na 10 puta manje nego u zapadnoj evropi a produktivnosti 20 do 30 puta !!! Kako da povećamo produktivnost rada ? Kako da masa "zaposlenih" zzaista zardi svoju platu ? Rešenje je jednostavno. Pošto smo nevešti za stvaranje novih vrednosti u prometu (meštarenje na berzama, trgovina, bankarstvo, itd.) Treba pokrenuti proizvodnju (poljoprivreda). Ali kako ? Kome prodati robu ? E to je već posao za ljude sa vizijom, kojih trentno u Srbiji na uticajnim položajima nema i dugo ih neće biti.
Димитрије
И шта рећи Г. Катићу него маестрално. Имате стојеће овације од мене, а вјерујем и од многих читалаца. Ви сте још један од ријетких светионика који показују прави пут у овој маглуштини Новог Свјетског Поретка. Ви мени дајете наду и снагу да Србија још има нормалних људи који својој земљи и народу желе добро. Молим вас само наставите да пишете...
Гоца Технолошки вишак
Ааааа господине Катићу зато Ви не одговарате на питања, виђени сте на нашим малим екранима, добро дошли у Београд поздрав Гоца
Јасно
Одлично од г. Катића. @Борко - тако је, ендемска.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља