понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 03.11.2008. у 22:00 Биљана Чпајак

ХРВ: Некажњено насиље над Албанцима

Хјуман рајтс воч сматра да власти у Београду нису довољно учиниле да изгреднике изведу пред судове: Београд, 17. фебруара 2008. и Призрен, 17. марта 2004.

Насиље над етничким Албанцима, у фебруару и марту ове године, након проглашења независности Косова (17. фебруара), одиграли су се у Србији некажњено у великој мери – основни је закључак из јуче обелодањеног извештаја „Хјуман рајтс воча”, који за то окривљује овдашњу власт, пре свега полицију.

У извештају који је, након девет месеци од поменутих догађаја, тек сада доступан јавности, под двосмисленим насловом „Таоци тензије” и поднасловом „Застрашивање и узнемиравање етничких Албанаца у Србији после проглашења независности Косова”, ова позната међународна организација, која се бави заштитом људских права, наводи да је забринута „што у већини случајева изгледа да је полиција учинила мало како би идентификовала или енергично гонила починиоце напада”.

Подсећајући на то да је таласа насиља против мањина било и крајем 2003. и 2004. године, што је пренето у њеном извештају из 2005, као и то да је тада констатована слаба реакција власти на ову појаву, ХРВ оцењује да се у међувремену „није пуно тога променило”. Штавише, чини се, како је наведено, да су у гоњењу починилаца напада српске „власти постале попустљивије”.

Како је пренето у овом извештају, према информацијама које је ХРВ, (чији су представници у априлу боравили у Србији) добио од полиције, од 221 званично регистрованих инцидената у вези са Косовом (укључујући и оне без етничких конотација, попут оних са штетом која повлачи кривичну одговорност насталом током протеста у Београду) десет особа је осуђено и новчано кажњено за прекршаје.

Наводећи да, упркос контактима са јавним тужиоцем Србије и тужиоцима широм Војводине, нису успели да добију све статистичке податке о поступцима у кривичним судовима, ХРВ тврди да су, посредством ових званичника, сазнали „само за један текући предмет против именованог починиоца (малолетног лица), као и да је прегршт осталих поступака обустављен због недостатка доказа или су поступци покренути против „непознатих починилаца”.

„Оно што је позитивно јесте да су у многим случајевима полицајци размештени да штите имовину у власништву мањина, након што је дошло до напада, тако да су својим физичким присуством представљали средство одвраћања од напада током неколико дана”, забележено је, али и додато да су, имајући у виду искуство са ултранационалистичком реакцијом на догађаје на Косову у претходним годинама, напади на куће и пословне објекте у власништву мањина, нарочито албанске, били „потпуно предвидљиви”, а да полиција, ипак, није предузела превентивне мере како би заштитила имовину пре него што су се напади догодили.

Они наглашавају да ниједан од случајева, које су документовали у извештају, није резултирао кривичним пријавама или прекршајним поступцима против починилаца, али и то да су информације од српских власти често биле непотпуне.

Иначе, у извештају је речено и да у српском законодавству не постоји одредба која би омогућила изрицање строжих казни за теже облике етнички мотивисаних кривичних дела, коју је ова организација препоручила 2005. године.

Жртвама напада је, како истичу они, често било стало да укажу на то да напади на њихову имовину од стране ултранационалиста не представљају понашање локалног становништва у целини.

Говорећи о понашању наших власти поводом догађаја у Србији који су уследили након 17. фебруара и проглашења независности Косова, и о томе да је националистички гнев због губитка покрајине нашао одушак у јавним демонстрацијама, и у неким случајевима у насиљу, затим о томе да су напади на амбасаде у Београду забележени у домаћим и иностраним медијима, али да су пажњи измакли акти узнемиравања и застрашивања етничких Албанаца широм Србије, нарочито у Војводини, истичу да су председник Борис Тадић, омбудсман Србије и тадашњи директор владине Канцеларије за људска и мањинска права били енергични у својим осудама.

Међутим, поруке других државних органа и владиних лидера су, како кажу, биле двосмислене.

„Чинило се да је министар за инфраструктуру Велимир Илић у почетку оправдавао насилне протесте у Београду и на граничним пунктовима са Косовом да би неколико дана касније затражио хапшење „оних који су обрукали Србију”. Премијер Војислав Коштуница је одржао патриотски и националистички говор пред демонстрантима у Београду, али је касније изјавио да „насиље и деструкција директно шкоде борби за државни и национални интерес” – записано је у овом извештају и објашњено да је нагласак ових лидера био на негативним практичним последицама проглашења независности, „уместо на принципу да је насиље нелегитиман облик протеста”.

Иако је закључено да је одговор Србије на насиље против мањина у фебруару 2008. поново био неадекватан, ХРВ је, за разлику од претходне владе, коју је критиковао, новој влади упутио похвале, наглашавајући да је она успоставила Министарство за људска и мањинска права, као замену за Канцеларију за људска и мањинска права Србије, додајући да од ове владе тек очекује да се суочи са „дугогодишњим слабостима”, изнетим у овом извештају.

– Све док власти не почну адекватно да сарађују, како би спречиле, истражиле и, тамо где је то прикладно, процесуирале нападе на мањине описане у овом извештају, мањине у Србији ће остати таоци друштвених тензија, осећајући се угроженим, застрашеним и непожељним – сматрају у овој организацији.

У извештају који садржи шездесет страница детаљно су описани појединачни случајеви напада почетком ове године, у девет градова, затим, описано реаговање полиције, правосуђа и власти, али и у прилогу одштампана преписка представника „Хјуман рајтс воча” са нашом полицијом.

ХРВ је упутио препоруке на седам адреса. Између осталог, српској влади је поручено да јавно и недвосмислено треба да осуди све случајеве етничког насиља и других напада на мањине, те да „размотри доношење закона који би омогућили изрицање строжих казни за теже облике етнички мотивисаних дела против лица, имовине, јавног реда и слична дела. Полицији је препоручено да предузме све заштитне мере како би се од напада заштитиле особе које припадају мањинским заједницама, те да обнови истрагу о „актима насиља из 2008. године усмереним против мањина”. Истражним и прекршајним судијама и тужиоцима је саветовано да блиско сарађују, како међусобно тако и са полицијом.

Европској унији је препоручено да узме у обзир успехе и неуспехе Владе Србије у спречавању етнички мотивисаних кривичних дела и тамо где је то било могуће, у процесуирању одговорних појединаца „као репер у процесу ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању и у другим процесима приликом приступања Србије ЕУ”.

-----------------------------------------------------------

Основ за извештај

Извештај „Хјуман рајтс воча”, који је јуче обелодањен, састављен је на основу посета представника ове организације Србији, у априлу ове године. Они су били у девет градова (Зрењанину, Новом Бечеју, Новом Саду, Кикинди, Сомбору, Суботици, Крагујевцу и Неготину) и интервјуисали 24 власника нападнутих објеката, које су идентификовали на основу написа у медијима. Већину жртава чинили су Албанци, који у тих девет градова чине мање од један одсто популације. ХРВ је разговарао и са пет владиних званичника, укључујући и начелника Управе полиције Србије.

-----------------------------------------------------------

Мета имовина, не људи

Оцењујући да се већина напада који су уследили после проглашења независности Косова против мањина догодила у Војводини, у извештају се наводи да је 2008. године, за разлику од претходних година, имовина била мета напада пре него људи. У већини инцидената дошло је до оштећења имовине при нападима каменицама и циглама, од којих је 56 регистровано у Новом Саду, 41 у Сомбору, 19 у Зрењанину и 11 у Кикинди. Регистровано је, како је наведено, шест напада где су коришћени Молотовљеви коктели, од којих два у Војводини. Други инциденти су били исписивање графита пуних мржње, анонимне претње и физичке препирке.

Коментари26
84e84
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља