понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Удахните Мучањ

Аутор: Милан Мишићуторак, 04.11.2008. у 22:00
(Фото: Милан Мишић)

Сеоски туризам у Србији одавно није новотарија коју тек треба откривати; напротив, постао је стандарни део туристичке понуде и привлачна алтернатива туристичкој „конфекцији” – дестинацијама које јесу атрактивне, али због мноштва посетилаца и подразумевајуће гужве у сезони, не увек и опуштајуће.

Сеоски туризам би могао да се сврста у две категорије: у првој доминира „етно” елеменат: сеоски домаћини део свог животног простора дотерају да буде угодно гостима, кијима се нуди да „уроне” у сеоски амбијент, да на кратко и они постану „сељаци” и осете све благодети (али и муке) руралног живота, од раног устајања, преко изласка на поља, до конзумирања аутентичне домаће хране, чији су сви састојци произведени на лицу места.

У другом случају, домаћини нуде хотелски комфор у сеоском амбијенту, што подразумева комбинацију најбољег из туристичке индустрије и традиционалног сеоског гостопримства, уз могућност да се види и доживи оно чега, по правилу, нема кад се иде утабаним стазама масовног туризма.

Једно од одредишта које је последњих година постаје незаобилазно на туристичкој мапи Србије јесте планина Мучањ и село (које неки предстаљају и као „варошицу”) Катићи. То је крај који је некада био граница између турског и аустроугарског царства, приступачан (двадесетак километара од Ивањице, сасвим солидним путем), са надморском висином и „ружом ветрова” готово истоветним златиборским (1.000 метара), са заталасаним пропланцима који подједнако испуњавају и очи и душу, могућностима за дуге релаксирајуће шетње, разговоре са срдачним људима и суочавање са углавном, заборављеним стилом живота који је у потпуном сагласју са природом, њеним даровима и њеним ћудима.

Катићи су центар овог сазвежђа невеликих села и заселака – Брезове, Равне Горе (не оне Сувоборске), Чепова, Стамболића, Стишовића, Меће, Шареника... Ових дана, поглед на та села и засеоке испод каменог и (само) на први поглед неприступачног врха Мучња (1.434 метра), обасјана благим сунцем „митровског лета”, на њихове њиве, пашњаке и забране са јесењом палетом од жутог до јаркоцрвеног, подсећа на импресионичка платна, али „уживо”.

У Катићима семе туризма посејала је породица Обрадовић, која се, охрабрена дугом породичном традицијом у угоститељству, почетком ове деценије одважила да сагради „пансион”. Ако су Војин и Светлана Обрадовић и син им Небојша, можда и страховали да ће им труд бити узалуд, све то је нестало после првих гостију, који су, препуни лепих утисака, постали актери „герила маркетинга” – пропаганде од уста до уста. Данас су гости Обрадовића у Катићима углавном „повратници”, а са домаћинима – а ту треба поменути и не само подршку, већ и активан допринос, било у кухињи или на пољу, и дедa Тиосава и баке Милене – једна велика породица.

Поред пансиона са удобним двокреветним и трокреветним собама опремљеним купатилима и централним грејањем (на хиљаду метара лети није потребно хлађење), понуда је у међувремену проширена за једну звездицу луксузнијим брвнарама које имају камине, али сопствене кухиње и трпезарије, које су згодне за породице, мање или веће.

Шта радити у Катићима и околини? Пре свега, кретати се: за шетњу пропланцима и буковим или боровим шумама, посебно су обележене „стазе здравља”. Одважнији могу да се попну на Мучањ, где је чувена „Савина вода” са које је, по предању, пио највећи српски светац.

У самом подножју Мучња, сакривена од погледа, је невелика „Бела црква”, светиња од око 600 година, задужбина Стефана Лазаревића, изнутра осликана фантастичним фрескама које су још предмет изучавања.

Са специјалним „возићем”, специјално преуређеном тракторском приколицом, домаћини ће организовати излете и до других знаменитости. Љубитеље природних реткости могу да одведу и до кањона реке Увац, станишту орлова чији распон крила досеже и до три-четири метра.

У сваком случају, Мучањ, с Катићима и околином, нуди нове видике туристичкој понуди Србије, са слоганом „Удахните Мучањ”, придодаје још један оригинал, а Златибору, Тари и Старој планини најављује, ако не баш праву конкуренцију, а оно привлачну новину. Али само по старом принципу, „ко пре девојци...”


Коментари3
d9eb7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nenad radojičić
Postoji i stih iz narodne pesme: Oj Golijo gola li si Oj Mučnju mučan li si Oj Javore jadan li si Teško nama među vama
Nikola Laketa
Stih iz narodne pesme koji govori o lepoti ovog kraja Srbije glasi: "Nema lepsih planina i gora od Golije,Mucnja i Javora".
nenad radojičić
Ime sela koje je navedeno kao Meće su Maće. Nadmorska visina planine Mučanj je 1534 metra nadmorske visine a ne 1434. Područje nije bilo granično između Austrougarske i Turske, već između Srbije i Osmanske imperije koja je pod okupacijom držala područje Raške oblasti. Granica se protezala duž visova Javora.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља