понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:59

Ригидно против феномена „Шећероски”

четвртак, 06.11.2008. у 22:00
За оснивање Српске напредне странке било је довољно сто потписа, нацрт новог закона тражи 5.000 (Фото Бета)

Нови закон о политичким странкама, чије усвајање министар за државну управу и локалну самоуправу Милан Марковић очекује током наредне године биће, по свему судећи, један од најригиднијих у Европи када је реч о оснивању странака. Србија ће, тако из једне крајности, отићи у другу, с обзиром на то да је важећи Закон о политичким организацијама (усвојен још пре 18 година) један од најлибералнијих на континенту.

Према одредбама важећег закона странку може да оснује 100 пунолетних грађана, док ће нови закон то омогућити онима који успеју да прикупе неколико хиљада потписа (у постојећем нацрту закона наводи се број од 5.000) и овере их у суду. То ће неминовно довести до смањења броја регистрованих странака, којих сада у Регистру политичких организација има 474, од којих је 437 активних. Смањиће се и буџети оснивача нових странака: за судску оверу 5.000 потписа биће им потребно 250.000 динара, односно око 3.000 евра.

Србија, међутим, није једина држава која мучи муку са бројем странака. Италија их, на пример, има око 180, а пажњу привлачи шароликост њихових имена. Тако су, на пример, на овогодишњим априлским општим изборима могли да гласају за странке Не ђубрету, Немој да пливаш узводно или за странку Импотентних егзистенцијалиста др Ћирила.

Као један од главних аргумената за пооштравање услова за регистрацију странака у Србији, људи укључени у рад на изради новог закона, наводе неопходност уозбиљавања политичке сцене и елиминисање „феномена Шећероски”.

Са друге стране поставља се питање да ли је на тај начин угрожено право грађана на политичко деловање и удруживање, односно да ли се фаворизују већ постојеће велике странке. И оне ће, додуше, имати обавезу пререгистрације, али ће оне, у сваком случају, лакше обезбедити 5.000 судски оверених потписа.

– Политика је по природи ствари скупа. Ако не можете да скупите 5.000 оверених потписа, то значи да немате услова да будете озбиљан политички актер и да рачунате на некакав успех на изборима – објашњава за „Политику” Владимир Гоати, председник Транспарентности Србија и један од чланова радне групе која је радила на нацрту новог закона о политичким странкама.

Он, међутим, додаје да још није утврђен тачан број потписа који ће бити неопходни за оснивање странке, те да ће можда бити и 3.000 или 4.500 потписа. Према Гоатијевим речима, повећање броја потписа, уз услов да они буду и оверени, има резона јер су, како каже, странке почетком деведесетих осниване са фиктивним потписима људи из телефонских именика или болничких спискова.

Нова правна регулатива, према мишљењу програмског директора Цесида Ђорђа Вуковића, такође члана радне групе за израду закона о политичким странкама, неће негативно утицати на слободу удруживања грађана и појаву нових политичких опција у српском парламентарном животу, будући да су у питању решења каква постоје у великом броју држава.

– Нови закон ће бити филтер за страначко организовање што ће неминовно довести до уозбиљавања наше политичке сцене. Апсолутна слобода политичког организовања једноставно не постоји, па организације које претендују да буду озбиљне странке морају да задовоље одређену форму – каже Вуковић за „Политику”, илуструјући то примером да ни на „тендер за изградњу неког моста не могу да се пријаве баш све фирме, већ само оне које имају одређене референце”.

– Па, не може неко јавно да се хвали да има подршку 200.000 чланова, а да на изборима освоји мање гласова од тога. Нацрт новог закона предвиђа и електронско вођење чланства политичких странака, јер држава мора да има увид у чланство странака. Чак и многе данашње, практично непостојеће странке, неко мора да контролише, јер оне имају обавезу да подносе редовне годишње финансијске извештаје, што опет представља беспотребан трошак за државу – сматра Вуковић.

Као један од аргумената за смањивање броја странака навођени су и трошкови које држава има приликом избора, када сви подносиоци листа, без обзира на то да ли пређу цензус или не, добију одређену своту из буџета. На констатацију да, ипак, не учествују све регистроване странке на изборима, те да оне које то желе морају да прикупе одређени број оверених потписа (на пример 10.000 за председничке изборе), Владимир Гоати узвраћа да се дешавало и да појединци освоје мање гласова него што су прикупили потписа.

– Неко, на пример, прикупи 10.000 потписа, али освоји 5.000 гласова. Изузетно је неозбиљно парама пореских обвезника финансирати нечију забаву – каже Гоати.

Управо због тих случајева размишља се и о увођењу извесне кауције коју би сви учесници на изборима морали да положе, па ако нека странка или појединац освоји мање гласова него што је прикупио потписа, држава задржава његову кауцију.

– Такво решење постоји у Великој Британији, где странке које учествују на локалним изборима за сваког одборника са листе морају да положе по 500 фунти. Подсетићу да је на последњим изборима за председника Србије учествовало девет кандидата који су за кампању добили по скоро 120.000 евра, а чак три кандидата освојила су мање од једног процента гласова. Према решењу из новог закона, они би новац који су добили од државе морали да врате – каже Ђорђе Вуковић.

М. Албуновић - М. Р. Петровић

------------------------------------------------

Од ГГ до странке

Све нове политичке опције која желе да постану озбиљне странке, према речима Ђорђа Вуковића, програмског директора Цесида, мораће да прођу пут који почиње удруживањем у групу грађана.

– Групе грађана ће најпре морати да се докажу учешћем у локалној власти. Ако се покаже да те нове опције заиста вреде, поверење грађана у њих полако ће нарастати и онда ће лако сакупити 5.000 потписа и постати странка – објашњава Вуковић. Он оцењује да се предлогу новог закона противе политички мешетари и мале регионалне странке.

– Не може баш сваки локални моћник да очекује да ће имати своју странку. После усвајања новог закона, очекујем да у Србији неће остати више од 25 до 30 политичких странака – казао је Вуковић.

--------------------------------------------------

Батић: 5.000 је мало

Владан Батић, председник Демохришћанске странке Србије, једне од партија за коју се сумња да би успела да прикупи 5.000 оверених потписа како би се пререгистровала, што ће све странке морати после доношења новог закона о политичким странкама, уверен је да би демохришћани без проблема прескочили ту препреку.

– Треба бити још ригорознији. Мислим да је и тих 5.000 потписа мало. Да се ја питам, ја бих за регистрацију странке тражио 15.000 или 20.000 оверених потписа – самоуверен је Батић и тврди да ДХСС има око 19.000 чланова.

Батић је, иначе, после мајских избора у парламент ушао са листе Либерално-демократске партије.

--------------------------------------------------

Ковачевић: Скретање са суштине

За разлику од Владана Батића, његов некадашњи коалициони партнер из ДОС-а, Бранислав Ковачевић, лидер Лиге за Шумадију, каже да владајуће странке новим законом желе да скрену пажњу са суштине.

– Поново се бавимо бројем странака, а не бавимо се оним што је суштина, а то је контрола рада постојећих, и то углавном великих странака. Не бавимо се тиме да ли те велике странке испуњавају законске обавезе, да ли редовно достављају финансијске извештаје, да ли имају жиро-рачун, ко их финансира – каже Ковачевић за „Политику”.

Он наводи да би летимични поглед у списак регистрованих политичких организација сваком лаику био довољан да преполови број странака у Србији, с обзиром на то да се у њему налазе и организације попут Коалиције „Заједно” или ДЕПОС-а, које су основане са одређеном намером у датом политичком тренутку.

Ковачевић додаје да би, што се њега тиче, за регистрацију странке било довољно и 10 потписа, а на питање шта ће да ради кад нови закон ипак ступи на снагу, одговара: „Кад ступи на снагу, онда ме питајте.”


Коментари9
65e3b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Никола Тулимировић
Невоља је, као и обично, у томе што нисте изнели истину. Чини ми се да не вреди да вам скрећем пажњу на грешке... Неће морати Батић да ради ту тзв. пререгистрацију. Прочитајте предлог закона... Странке које имају представнике у Скупштини то не морају да раде. Одакле вам податак да је потребно 250.000,00 динара за оверу 5.000 потиса? Још се не зна како ће изгледати обрасци за то и, док се то не зна, не може се знати ни цена. Даље, траже за сваког оснивача и извод из матичне књиге рођених. Знате ли колико то кошта? Зашто лажете?
bami
G. Kovačević je u pravu. Hoće "red na političkoj sceni" a brlog im je u kući. Ne dopuštaju nikome ni da pogleda u njihovo poslovanje. Kao i uvek u pitanju je balon za narod i prikrivanje sopstvene nespremnosti da se transformišu i da rade u skladu sa zakonima i dobrom praksom koja važi u demokratskim društvima.
ilijacaksirlija
Obzirom da je u Srbiji bavljenje politikom iskljucivo motivisano ekonomskim motivima, razumljivo je sto se sada pod parolom potrebe za ukrupnjavanjem partija izbegava krucijalno pitanje kontrole finasiranja partija. Izvin'te ali to nije onakva drzava kakvu zelim i takvi politicari u bilo kom politickom dresu nece dobiti moj glas. Prestao sam da glasam i tako ce biti, kako vidim jos dugo, dugo vremena.
Boban
Uopste ne vidim problem sa predlogom novog zakona. 250 000 din je potrebno za sudsku overu potpisa clanova osnivaca. To je narode bozji 50 din po potpisu. Znate kako, ne vidim u cemu je problem da svako ko pristupa novoj stranci izdvoji tih 50 din za overu. A takodje podrzavam sudsku overu potpisa, jer koliko se secam to znaci da sud proverava da li je potpis upotrebljen na nekom drugom spisku. Tj, eliminisace se oni koji u svakom od dzepova drze po jednu partisku knjizicu i onda se za svaku hvataju u zavisnosti od situacije.
Bianca
Smanjiti ce se broj partija, ali ce se povecati intruzivnost drzavnog aparata nad politickom aktivnoscu gradjana. I najgora vrsta kontrole bi bilo uslovljavanje da nova partije dokaze sebe na lokalnim izborima! To se ne smije dozvoliti. Nova partija moze otpoceti svoj zivot kao nevladina organizacija, privatno financirana, kao i bazirana na radu velikog broja voluntera. Takva organizacija, ako je sigurna u svoju platformu, ima podrsku clanstva, i broj clanova premasuje prag za registraciju partije --- mora biti dozvoljena da se registrira. Nije potrebno da partija pocme svoj zivot kroz klanjanje lokalnim mocnicima. Medjutim, usprkos ogromnom broju partija, Srbija je, vec od oktobarske revolucije, jednopartijska drzava. Ista garnitura koja je dosla na vlast na nedemokratski nacin, jos vlada Srbijom. Iako Vlada uvijek ima u svojim redovima potrebne koalicione partnere, jasno je da ti partneri imaju samo jednu ulogu: da budu dezurni krivci za sve sto je neuspjesno. Kostunica je, neshvatljivo, prihvatio tu ulogu, da bi bio izbacen kada je u stvari postao previse jak. Zakoni o Kosovu, gasna magistrala, i jasni stavovi prema EU, natjerali su DS i njihovu stvarnu vlast u sjenci, G17, na kompromise. To se je razrijesilo kroz uvlacenje socijalista u Vladu --- novih dezurnih krivaca. Sada "nacionalisti" vise nisu potrebni Vladi, koja je u "post-Kosovskom" momentu pronasla uvijenu Kosovsku formulu. Sada su "socijano odgovorni" socijalisti u modi, jer ce uskoro ekonomska situacija pokazati sve slabosti rabidne liberalno-kapitalisticke obmane. Sada ce se povecati penzije, da bi ih famozna MMF oduzela na mala vrata. Cemu sluze sve moguce partije u Srbiji? Do sada, da se opozicija ne okupi oko bitnih ciljeva. Kroz beskonacne svadje i gluposti, opozicija se je nasla na marginama relevantosti. Sada vladajuca garnitura moze sebi dozvoliti luksuz smanjivanja broja partija. Nesto ce time ustediti, bez rizika jacanja opozicije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља