уторак, 29.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 06.11.2008. у 22:00 С. Милетин

Дудићеви супротно од ритма равнице

Раде на себи: Јелена и Исак Дудић (Фото С. Милетин)

Кикинда – Дан супружника Јелене (62) и Исака Дудића (74) започиње гимнастиком. Јелена без проблема уради 40 трбушњака, а њен супруг стој на глави. Она три пута недељно плива у базенима овдашњег спортско-рекреативног центра, док он за то време истрчи пет километара дуж канала Дунав–Тиса–Дунав.

– Руководимо се принципом да човек мора да ради на себи како не би дошао у ситуацију да због болести други морају да брину о њему. Срце је попут зидног сата. Радиће само ако га редовно навијате – започињу Дудићеви своју причу за наш лист.

Јелена и Исак су у браку 41 годину, а јутарње вежбе су од првог заједничког дана саставни део њиховог живота. Временом су томе додали и друге активности, попут недељне бициклистичке туре од тридесетак километара, до Мокрина и назад. За протекле три године на два точка превалили су више од 12.000 километара.

– Када сам био дечак, у дворишту смо имали једну шљиву. Рођак ми је показао како је њена грана идеална за згибове. Тако се у мени родила љубав према спорту. Мада сам се у младости редовно рекреирао, први крос сам истрчао тек 1985. године, у Београду. Био је то крос „Политике”. Сећам се да сам, док сам журио ка циљу, осетио како ми се неко приближава. Дисао је попут парне локомотиве. Оштро и уједначено. Погледао сам га, кад оно Фрањо Михалић, наш прослављени атлетичар! Убрзо ме Фрањо оставио далеко иза себе, мада је био 15 година старији. Одушевљеност његовом снагом навела ме је на то да и ја учиним нешто слично. Пре седам година нађем се поново у Београду, на полумаратону. Киша пада, ја натукао на главу неку француску капу. На старту кренем са четири другара, од којих је један од мене млађи 19 година. Упркос томе, на циљ сам стигао пре њих. Био сам изузетно поносан –препричава нам Исак.

Његова супруга Јелена је родом из Љубљане. Када се преселила код Исака у Кикинду, изненадила ју је пасивност овдашњег света.

– Код нас је обичај да суботом и недељом мајка спреми само сендвиче и дан проведемо у природи. У Банату домаћице за викенд углавном спремају обилне ручкове и остају у кућама – каже Јелена.

Дудићеви већ две и по деценије у исхрани обилно користе рибље месо, док јаја и млечне производе конзумирају у малим количинама. Ужине су им воћне, а за ручак кувају махунарке. Хлеб не купују, већ га месе од црног или интегралног брашна.

– Познаници нас често питају: ма шта бисте ви, да поживите сто година? Није битно колико ћемо дуго живети, него како. Желимо да нам, док смо живи, буде лепо и да под старе дане не будемо терет својим синовима Душану и Марку – закључују Дудићеви.

Коментари2
7b6a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tomislav
Naravoucenije, treba se zeniti slovenkama :).
Citalac
Pametni ljudi. Ostavili se rostilja i ceznje za Mercedesima--nije sve u zivotu biti deblji i imati vise od komsije...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља