понедељак, 11.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Ал мухаџира, прва војвођанска џамија

четвртак, 25.10.2007. у 21:32
Ал мухаџира значи џамија расељених – у Суботици има око 3.000 муслимана (Фото Никола Тумбас)

Суботица – На Карађорђевом путу децембра прошле године почела је да се гради џамија, а како објашњава хаџија Фетиш Курдали, председник Одбора Исламске заједнице у Суботици, у последњих 200 година на релацији Будимпешта–Истанбул то је прва џамија која се подиже.
До сада је изграђена готово половина од 16 метара високог минарета и постављена конструкција централне и осам малих купола над џамијом за 250 верника. Имаће и балкон за жене, док се поред џамије граде и помоћне просторије битне за одржавање верске службе, као што су просторија за опремање умрлих, за припрему верника пре молитве, библиотека, учиниоца, две собе за прихват путника и стан за имама. Тренутно је то млади Бајазит Ницевић, из Новог Пазара, који је завршио верске школе у Сирији, а који ће између осталог водити и верску наставу за децу. Џамија се подиже захваљујући финансијској помоћи из Новог Пазара, донацијама из иностранства, али и самих суботичких муслимана. Зваће се Ал мухаџира, што значи џамија расељених.

Подизање џамије један је од највећих подухвата који је предузела обновљена Исламска заједница у Суботици. Фетиш Курдали инсистира на томе да су они имали своју организацију још двадесетих година 20. века, али да је након Другог светског рата после национализације имовине 1948. године и рушењем муслиманског гробља, у народу познатог као турско гробље, њихов рад потпуно замро. Обновљен је 1998. године и то поново због потребе да се људи окупе да би формирали своје гробље. Курдали каже да су имали велико разумевање и подршку општинских власти која је је имала слуха за проблеме са којима се тада ова мала заједница суочавала, те им је додељена посебна парцела на Сенћанском гробљу. Муслимани Суботице, али и околине, сада се ту сахрањују, а Курдали сматра да ће међу муслиманима обухваћеним програмом реадмисије бити и оних који ће одабрати Суботицу управо због тога што овде имају своје гробље.

– У Суботици данас има око 7.000 муслимана, а у Севернобачком округу 9.000 – тврди Курдали. По попису из 1991. било их је свега 317, али Курдали не сматра да је то било стварно стање, те да их је и тада у Суботици било бар 2.500, али да нису смели или нису желели да се изјашњавају као муслимани. Број муслимана у Суботици нагло је порастао након 1999. године када се процењује да је око 4.000 избеглих са Косова дошло у Суботицу, од којих су 80 одсто Роми.

– За њихову децу смо организовали верску и језичку наставу, јер углавном нису знали српски,  унутар наше заједнице и верујем да смо их тако спасили од лошег утицаја улице и да смо васпитали будуће добре грађане – каже Курдали.

Избегли са Косова махом су се населили у крајевима где су куће јефтине, а то је управо у крају око фабрике "Зорка", односно у близини места будуће џамије, али и око бувљака. Међутим, Курдали каже да то није било одлучујуће за локацију џамије већ управо чињеница да је налази на путу међународног значаја, на путу између Истока и Запада.

На подстицај из Исламске заједнице у Суботици је пре четири године формиран и Муслимански културни центар. Ибрахим Худути, председник центра, и Теуфик Исаковић, председник Извршног одбора, најављују да ће вероватно центар мењати име у Бошњачки, јер "муслимански" одређује верску припадност, а "бошњачки" националну, те да они желе да буду признати као национална мањина. Сматрају да у Суботици пријављен боравак има само око 3.000 муслимана, али да их по разним основама борави више.

"Ми желимо кроз наше манифестације да негујемо национални идентитет и да покрећемо питања битна за наше национално одређење", кажу лидери МКЦ-а свесно негујући једну "елитистичку" институцију. Истичу чињеницу да су једини муслимански културни центар у читавој Србији, али и додају: " Ми овде немамо никаквих проблема због наше националне или верске припадности, али нисмо у довољној мери интегрисани".

Сматрају да нема њихових припадника у државним службама, али ни у управним одборима општинских предузећа нити у службама локалне самоуправе.

-----------------------------------------------------------

Велечасни Копиловић: Поштоваћемо муслимане,
очекујемо да и они поштују наше

Фетиш Курдали каже да је седишта римокатоличке и православне цркве у граду посетио још 2005. године, када су добили све дозволе за градњу џамије.

- Отишао сам да их обавестим да намеравамо да градимо џамију и свугде сам наишао на разумевање и подршку - каже Курдали и наставља - уосталом, ми желимо да ова џамија и нашим суграђанима показује основно значење ислама, а то је светлост, милост и добро.

Велечасни Андрија Копиловић, жупник Цркве Марије мајке каже да ће бити "мало чудно навићи се на симбол објекта који је за овај крај неуобичајен".

- Али Суботица је увек била толерантна и она сада очекује да је са том толерантношћу и други прихвате - каже Копиловић.

- Имајући у виду природна права човека у које спада и верска слобода, ни као хришћани, ни као људи, не можемо имати ништа против да свака верска заједница има и свој адекватни молитвени простор. С друге стране, окупљање верника и све оно што храм, богомоља или џамија даје су верске вредности које ми поштујемо, али очекујемо да се и наше поштују. Нова џамија ће бити за вернике исламске заједнице с којима ћемо водити интеррелигијски дијалог, а од њих очекујемо да буду добри верници и добри Суботичани - наводи Копиловић.

У Цркви светог вазнесења Господњег у Суботици свештеник Миодраг Шипка, архијерејски намесник, на ову тему није могао да разговара без сагласности епархије Бачке у Новом Саду, а епископ бачки Иринеј тренутно је на путу у иностранству.

Роберт Сабадош, председник Јеврејске општине у Суботици, каже да је добро што свака верска заједница у Суботици може да искаже своју религијску припадност и што има могућности да своје обреде и традицију упражњава на примерен начин.

А. Исаков

-----------------------------------------------------------

Више од 700 џамија у Србији

Не постоје званични подаци о томе колико у Србији има џамија, јер се посебно на југу Србије и у Санџаку стално граде нове, али се зна да је под заштитом државе 29, као споменици културе.

Највише исламских богомоља има на Космету, око 500, у Санџаку око 150, на југу Србије (Бујановац, Прешево и Медвеђа) их је више од 70, у централној Србији две – по једна у Београду и Нишу, док је у Суботици у изградњи и то ће бити једина џамија у Војводини.

Према евиденцији Завода за заштиту споменика, 29 џамија је под заштитом државе од којих је пет у Санџаку – четири у Новом Пазару и једна у Сјеници, затим џамије у Београду и Нишу и 22 на Космету.

Четири косметске џамије се воде као споменици културе од изузетног значаја, а само београдска Бајракли џамија је споменик од великог значаја за српску културну баштину.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Мали појмовник ислама

Ријасет - председништво, врховни извршни орган Исламске заједнице Србије.

Реис-ул-улема - поглавар Улеме, врховни поглавар ИЗС.

Мешихат - регионално старешинство исламске заједнице, извршни орган ИЗС на једном подручју (слично митрополији или епархији у СПЦ).

Меншура - правни документ (повеља) којим се преносе шеријатска овлашћења на врховног поглавара исламске заједнице.

Муфтија - верски ауторитет муслимана задужен за тумачење исламских прописа, поглавар мешихата или муфтијства (аналогно епископу или митрополиту у СПЦ).

Имам - верско лице (свештеник) задужено за верске обреде у џамијама, верски ауторитет муслимана на ужем подручју;

Главни имам - врховно верско лице на подручју меџлиса исламске заједнице.

Џемат - заједница верника, основна јединица ИЗ коју сачињавају верници окупљени око једне џамије.

Меџлис - скупштина, сабор, виша организациона јединица ИЗ која окупља више џемата као нижих организационих јединица обично на нивоу града.

Коментари0
d2fd6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља