субота, 05.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 25.10.2007. у 21:32

Ал мухаџира, прва војвођанска џамија

Ал мухаџира значи џамија расељених – у Суботици има око 3.000 муслимана (Фото Никола Тумбас)

Суботица – На Карађорђевом путу децембра прошле године почела је да се гради џамија, а како објашњава хаџија Фетиш Курдали, председник Одбора Исламске заједнице у Суботици, у последњих 200 година на релацији Будимпешта–Истанбул то је прва џамија која се подиже.
До сада је изграђена готово половина од 16 метара високог минарета и постављена конструкција централне и осам малих купола над џамијом за 250 верника. Имаће и балкон за жене, док се поред џамије граде и помоћне просторије битне за одржавање верске службе, као што су просторија за опремање умрлих, за припрему верника пре молитве, библиотека, учиниоца, две собе за прихват путника и стан за имама. Тренутно је то млади Бајазит Ницевић, из Новог Пазара, који је завршио верске школе у Сирији, а који ће између осталог водити и верску наставу за децу. Џамија се подиже захваљујући финансијској помоћи из Новог Пазара, донацијама из иностранства, али и самих суботичких муслимана. Зваће се Ал мухаџира, што значи џамија расељених.

Подизање џамије један је од највећих подухвата који је предузела обновљена Исламска заједница у Суботици. Фетиш Курдали инсистира на томе да су они имали своју организацију још двадесетих година 20. века, али да је након Другог светског рата после национализације имовине 1948. године и рушењем муслиманског гробља, у народу познатог као турско гробље, њихов рад потпуно замро. Обновљен је 1998. године и то поново због потребе да се људи окупе да би формирали своје гробље. Курдали каже да су имали велико разумевање и подршку општинских власти која је је имала слуха за проблеме са којима се тада ова мала заједница суочавала, те им је додељена посебна парцела на Сенћанском гробљу. Муслимани Суботице, али и околине, сада се ту сахрањују, а Курдали сматра да ће међу муслиманима обухваћеним програмом реадмисије бити и оних који ће одабрати Суботицу управо због тога што овде имају своје гробље.

– У Суботици данас има око 7.000 муслимана, а у Севернобачком округу 9.000 – тврди Курдали. По попису из 1991. било их је свега 317, али Курдали не сматра да је то било стварно стање, те да их је и тада у Суботици било бар 2.500, али да нису смели или нису желели да се изјашњавају као муслимани. Број муслимана у Суботици нагло је порастао након 1999. године када се процењује да је око 4.000 избеглих са Косова дошло у Суботицу, од којих су 80 одсто Роми.

– За њихову децу смо организовали верску и језичку наставу, јер углавном нису знали српски,  унутар наше заједнице и верујем да смо их тако спасили од лошег утицаја улице и да смо васпитали будуће добре грађане – каже Курдали.

Избегли са Косова махом су се населили у крајевима где су куће јефтине, а то је управо у крају око фабрике "Зорка", односно у близини места будуће џамије, али и око бувљака. Међутим, Курдали каже да то није било одлучујуће за локацију џамије већ управо чињеница да је налази на путу међународног значаја, на путу између Истока и Запада.

На подстицај из Исламске заједнице у Суботици је пре четири године формиран и Муслимански културни центар. Ибрахим Худути, председник центра, и Теуфик Исаковић, председник Извршног одбора, најављују да ће вероватно центар мењати име у Бошњачки, јер "муслимански" одређује верску припадност, а "бошњачки" националну, те да они желе да буду признати као национална мањина. Сматрају да у Суботици пријављен боравак има само око 3.000 муслимана, али да их по разним основама борави више.

"Ми желимо кроз наше манифестације да негујемо национални идентитет и да покрећемо питања битна за наше национално одређење", кажу лидери МКЦ-а свесно негујући једну "елитистичку" институцију. Истичу чињеницу да су једини муслимански културни центар у читавој Србији, али и додају: " Ми овде немамо никаквих проблема због наше националне или верске припадности, али нисмо у довољној мери интегрисани".

Сматрају да нема њихових припадника у државним службама, али ни у управним одборима општинских предузећа нити у службама локалне самоуправе.

-----------------------------------------------------------

Велечасни Копиловић: Поштоваћемо муслимане,
очекујемо да и они поштују наше

Фетиш Курдали каже да је седишта римокатоличке и православне цркве у граду посетио још 2005. године, када су добили све дозволе за градњу џамије.

- Отишао сам да их обавестим да намеравамо да градимо џамију и свугде сам наишао на разумевање и подршку - каже Курдали и наставља - уосталом, ми желимо да ова џамија и нашим суграђанима показује основно значење ислама, а то је светлост, милост и добро.

Велечасни Андрија Копиловић, жупник Цркве Марије мајке каже да ће бити "мало чудно навићи се на симбол објекта који је за овај крај неуобичајен".

- Али Суботица је увек била толерантна и она сада очекује да је са том толерантношћу и други прихвате - каже Копиловић.

- Имајући у виду природна права човека у које спада и верска слобода, ни као хришћани, ни као људи, не можемо имати ништа против да свака верска заједница има и свој адекватни молитвени простор. С друге стране, окупљање верника и све оно што храм, богомоља или џамија даје су верске вредности које ми поштујемо, али очекујемо да се и наше поштују. Нова џамија ће бити за вернике исламске заједнице с којима ћемо водити интеррелигијски дијалог, а од њих очекујемо да буду добри верници и добри Суботичани - наводи Копиловић.

У Цркви светог вазнесења Господњег у Суботици свештеник Миодраг Шипка, архијерејски намесник, на ову тему није могао да разговара без сагласности епархије Бачке у Новом Саду, а епископ бачки Иринеј тренутно је на путу у иностранству.

Роберт Сабадош, председник Јеврејске општине у Суботици, каже да је добро што свака верска заједница у Суботици може да искаже своју религијску припадност и што има могућности да своје обреде и традицију упражњава на примерен начин.

А. Исаков

-----------------------------------------------------------

Више од 700 џамија у Србији

Не постоје званични подаци о томе колико у Србији има џамија, јер се посебно на југу Србије и у Санџаку стално граде нове, али се зна да је под заштитом државе 29, као споменици културе.

Највише исламских богомоља има на Космету, око 500, у Санџаку око 150, на југу Србије (Бујановац, Прешево и Медвеђа) их је више од 70, у централној Србији две – по једна у Београду и Нишу, док је у Суботици у изградњи и то ће бити једина џамија у Војводини.

Према евиденцији Завода за заштиту споменика, 29 џамија је под заштитом државе од којих је пет у Санџаку – четири у Новом Пазару и једна у Сјеници, затим џамије у Београду и Нишу и 22 на Космету.

Четири косметске џамије се воде као споменици културе од изузетног значаја, а само београдска Бајракли џамија је споменик од великог значаја за српску културну баштину.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Мали појмовник ислама

Ријасет - председништво, врховни извршни орган Исламске заједнице Србије.

Реис-ул-улема - поглавар Улеме, врховни поглавар ИЗС.

Мешихат - регионално старешинство исламске заједнице, извршни орган ИЗС на једном подручју (слично митрополији или епархији у СПЦ).

Меншура - правни документ (повеља) којим се преносе шеријатска овлашћења на врховног поглавара исламске заједнице.

Муфтија - верски ауторитет муслимана задужен за тумачење исламских прописа, поглавар мешихата или муфтијства (аналогно епископу или митрополиту у СПЦ).

Имам - верско лице (свештеник) задужено за верске обреде у џамијама, верски ауторитет муслимана на ужем подручју;

Главни имам - врховно верско лице на подручју меџлиса исламске заједнице.

Џемат - заједница верника, основна јединица ИЗ коју сачињавају верници окупљени око једне џамије.

Меџлис - скупштина, сабор, виша организациона јединица ИЗ која окупља више џемата као нижих организационих јединица обично на нивоу града.
Коментари0
a8055
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља