недеља, 27.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 10.11.2008. у 22:00

„Дирке” за слова

Да ли сте се некад запитали зашто редослед слова на компјутерској тастатури није једнак ономе у азбуци или абецеди? Разлог је једноставан – распоред словних знакова преузет је са машине за куцање, која је током прошлог столећа била међу најпопуларнијим проналасцима, да би последњих деценија, развојем компјутерске технологије, постепено тонула у заборав.

Према неким историјским подацима, прва писаћа машина појавила се 1714. године, када је Енглез Хенри Мил конструисао механичку справу за куцање. Она је била направљена тако да „откуцава” слова једно за другим у кратком периоду. Нажалост, ова направа често се кварила, тако да је било изузетно тешко нешто написати помоћу ње.

На основу Милове машине, у деценијама које су долазиле многобројни проналазачи су усавршавали своје изуме. Највише успеха имао је Италијан Пелегрино Тури, који је за своју слепу пријатељицу конструисао 1808. године посебну писаћу машину. Ова справа показала се прилично ефикасном и често је коришћена у то доба.

У 19. столећу многобројни изумитељи покушавали су да направе уређај за куцање који би се масовније продавао, али им је то тешко полазило за руком. Један од њих, Данац Хансон, 1870. године направио је писаћу машину која је више подсећала на јастуче за игле, него на механичку направу.

Кристофер Латам Шоулс, песник и изумитељ из Милвокија, конструисао је пред крај 19. столећа машину за куцање са тастатуром на којој је распоред слова био онакав какав данас познајемо. Његова машина куцала је само велика слова, а овај проналазач настојао је да направи посебан редослед словних знакова како се слова која се најчешће користе не би налазила једна поред других. Разлог за то био је једноставан – уколико би „дирке” за чешће употребљаване словне знакове биле близу, приликом брзог куцања заглављивале би се у машини. Ипак, овај редослед словних ознака на тастатури касније је постао универзалан.

Писаће машине су током деценија развоја мењале свој изглед, па су од високих и незграпних направа „прерасле” у мањи и елегантнији облик. Временом механичке машине замениле су електричне које су биле знатно ефикасније и омогућавале су већу брзину приликом куцања. 

Крајем 20. века компјутери су преплавили планету и потиснули писаће машине.

Д. И.

Коментари0
43813
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља