уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:39

Специфична атмосфера Сарајева

Аутор: Војислав Пантићуторак, 11.11.2008. у 22:00
Наступ Дамира Имамовића на манифестацији „Jazz Fest Sarajevo” (Фото З. Гафић)

Специјално за „Политику”
Сарајево – Највећа џез манифестација у Босни и Херцеговини, 12. по реду „Jazz Fest Sarajevo” одржана је од 5. до 9. новембра. Фестивал је настао на згаришту грађанског рата, у јесен 1997. године, у глави и срцу Едина Зубчевића, великог заљубљеника у џез. Стартовао је опрезно, у средини која тек што је почела да се враћа нормалном животу, и у граду који по џезу никад раније није био препознатљив. То је значило да је Зубчевић на себе преузео задатак са веома неизвесним исходом. После доброг пријема уводних издања са познатим ствараоцима са Балкана, програм се појачавао, прво доминантно представљајући европску елиту, а потом и најкреативније америчке џез снаге.

Запажен статус међу европским џез смотрама фестивал је обезбедио на два начина. Прво – истанчани укус Едина Зубчевића, отвореност за различита стремљења и перфектно познавање савремене сцене чине овај фестивал референтним приказом значајних џез феномена овог доба, као и манифестацијом која привлачи публику другачијег укуса уједињавајући је у свеобухватној идеји модерног џеза. Друго – специфична атмосфера коју Сарајево пружа, у првим годинама детерминисана ратним страхотама, а данас обојена старим шмеком Баш-чаршије, доприноси да се гости осете узвишено, пруже максимум, а онда далеко проносе глас о фестивалу и радо му се враћају.

Са четири концертна простора, град током неколико дана новембра заиста живи џез живот. Програми се не преклапају, тако да групе џез афисинадоса шетају са места на место од 18 сати до дубоко у ноћ. Стиче се утисак да већина посетилаца на концерте иде „на слепо”, верујући да ће им организатори понудити интригантан програм.Утолико су и дискусије о оном чему су присуствовали занимљивије.

Овогодишњи фестивал отворила је Дајен Ривс, претварајући промоцију новог албума у славље због тријумфа Барака Обаме на америчким изборима. Цео бенд је био присутан и на пријему у изборној ноћи, на који је Ривсова дошла у мајици са ликом будућег победника, упадљиво одударајући од имиџа других гостију. Пијаниста Бред Мелдау је извео потпуно нов програм, који његов трио усвирава пред снимање следећег албума. Посластица њиховог наступа била је фасцинантна обрада нумере „Something Good”, из филма „Sound of Music”, који се поново показао као непресушна инспирација џезерима (сетимо се „My Favorite Things”, „Climb ev`ry Mountain” или „Edelweiss”). Бред је увео нежну, скоро дечју тему, иза које су басиста Лари Гренадир и бубњар Џеф Балард знали да одговоре адекватним померањима у правцу озбиљног, госпелом обојеног џеза.

Бубњар Ману Каче представио је нови албум „Playground”, тачно на пола пута између амбијенталног џеза (за ову емоцију био је задужен тандем „хладних” Норвежана у фронту – трубач Матијас Ејк и саксофониста Торе Брунборг) и поп музике (Качеова ранија искуства). На главној сцени наступили су још „Omar Sosa Afreecanos Quartet” (комерцијално, ритмично, али штета што није било прилике за плес) и норвешка пијанисткиња и певачица Сузана Валумред (досадно, са сумњивим укусом у погледу избора обрада и несхватљиво једноличним аранжманима).

У оквиру програма „Next Generation” фестивал је представио два млада босанска уметника које занима читање севдалинки речником џеза. Гитариста и певач Дамир Имамовић је успешно стопио два света, проналазећи јасан џез контекст у извођењу традиционалног опуса. Супротно њему, певачица Амира Медуњанин као да је све време била одсечена од пратећег састава. Она има фантастичан глас, али не поседује џез језик.Џез јеу оркестрацији изведен насилно и неаргументовано и зато би јој било пуно боље да се у будућности држи типичних народних оркестара.

Наступ Британца Ђанга Бејтса на „соло сцени” био је прожет хумористичким секвенцама, попут сплета песама инспирисаних водом: за „Singing in the Rain” је у тенор хорну доливао воду из флашице, док она не би адекватно загргутала, а онда би остатак попио наздрављајући. Дан касније у оквиру истог програма, холандски пијаниста Миша Менгелберг је најпре извео интересантан романтични комад, да би потом његов земљак Хан Бенинк растурио бубњеве (и буквално) у врућем свингу, а затим наставио са декорацијом: страдао је пластични фикус, а опале листове је Бенинк покупио да их театрално баци по чинелама, награђен салвама смеха.

Менгелберг и Бенинк су наступили и на „strange fruit” сцени, са трубачем Дејвом Дагласом и контрабасистом Ернстом Гјерумом: био је то звездани моменат фестивала, са луцидним Мегелберговим темама које је Даглас износио са величанственом експресивношћу. Претходно је већ Даглас представио трио са виолинистом Марком Фелдманом и контрабасистом Скотом Колијем – занимљивост овог наступа чинило је сазвучје линија трубе и виолине, у бојењу импровизација на дубоким жицама контрабаса. Најпријатније изненађење фестивала представљао је енергични наступ холандског трубача Ерика Флојменса, инспирисан Мајлсовим седамдесетим, са „old fashioned” вибрацијама „Fender Rhodes” клавира. Највећу буку направио је аустријско/швајцарски трио „Depart”– ина сцени, од жестоког ритма бубњара Џо Џо Мајера, преко разиграног контрабаса Хајрија Кајцига до Колтрејном инспирисаног хармонизованог саксофона Харија Сокала – и у публици, која се трудила да гласним овацијама надјача снагу из звучника. Јодловање за крај остаће нам у ушима до следећег фестивала.


Коментари0
f37a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља