четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33
Пером и камером

Најстарија пломба на свету

У Музеју Српског лекарског друштва налазе се експонати каквих је мало у свету, а многи од њих крију непознате прилоге за историју српске, али и светске медицине
Аутор: Димитрије Буквић − Маријан Димитријевићсубота, 15.11.2008. у 22:00
(Снимио: Лука Вулетић)

Пре више од хиљаду година, нашем претку расклимала су се два зуба, па се досетио да подметне комад ружиног дрвета. Неколико векова касније, у околини Ниша, археолози су пронашли лобању са комадом ружиног дрвета у вилици, између „шестице” и „седмице”. Овај артефакт – најстарија пломба за коју се зна, један је од 2.000 експоната из сталне поставке Музеја Српског лекарског друштва у Улици Џорџа Вашингтона број 19 у Београду.

Док шетамо ходником, разгледајући витрине са изложеним предметима, посматрамо поломљени десни лакат кромањонца тик уз медицинске инструменте из 1. века пре нове ере пронађене код Мајданпека, прву зубарску столицу у Србији из 19. века и два најстарија рендген апарата на Балкану, донета из Беча.

− Оснивањем Српског лекарског друштва 1882. године, у оквиру којег се отвара Лекарско читалиште, постављен је задатак да генерације прикупљају предмете и документацију који ће остати у аманет наредним поколењима српских лекара − каже Будимир Павловић, кустос музеја, који својим трудом и ентузијазмом одржава и проширује грађу ове вредне ризнице. Према његовим речима, поред лондонског и париског, ово је једини овакав музеј у свету.

Претеча трансфузије

− У документацији имамо више од 8.500 наслова. Од оснивања Читалишта, српски студенти који су се школовали у иностранству доносили су у Србију уџбенике факултета са потписима својих професора, светских великана медицинске науке − објашњава Павловић, док посматрамо урамљене дипломе првог српског лекара и указе краљева Петра Првог и Александра Карађорђевића о унапређењима професора медицине. Поглед нам застаје на старој књизи трошних корица на којима пише „Макробиотика”.

(/slika2)– У овој књизи доктор Јован Стејић, иначе и аутор првих лекарских прописа у Србији, разматра шта би се десило када би се у тело старца убризгала крв младића. Примерак је из 1856. године, доба када се у Европи ни издалека није размишљало о трансфузији – решава мистерију Павловић.

Прича о Стејићу, кога је из румунског града Арада у Србију довео Милош Обреновић, једно је од непознатих поглавља из историје српске медицине, која крије зграда Српског лекарског друштва. Иначе, у овој згради, према речима кустоса, 1886. године отворено је прво болничко одељење геријатрије у свету, под управом Лазе Лазаревића.

Причајући нам успут о торби чувеног доктора Суботића, која је у Првом светском рату спасла живот власнику, јер је њена брава зауставила непријатељски куршум намењен лекару, Павловић нас упознаје са причом о првој високој медицинској школи у историји.

Српски лекар у Цариграду

– При једном православном манастиру у Цариграду деценијама је радила болница и медицинска школа, која је у 15. веку царским указом проглашена за прву званичну високу медицинску школу у свету и претечу савремених факултета. У овој школи предавао је и један Србин. Реч је о Јовану Аргиропулосу, чији се предмет звао „познавање болести по пипању жиле” – објашњава Павловић, док су у нас упрте Аргиропулосове очи, које нас гледају са слике у углу Музеја.

Највећи број предмета сакупио је Павловић лично, а неке од њих слали су му појединци упознати са радом Музеја. Тако је Нина Кирсанова, прослављена предратна балерина, поклонила своју медицинску униформу, којом је заменила балетску пелерину у јеку Другог светског рата, да би, далеко од кулиса позорнице, помагала српским рањеницима. У писму које је том приликом послала Павловићу замолила га је да јој, у случају избијања неког новог рата, униформу – врати.

(/slika3)Посебан део поставке чине експонати из области војне медицине. Међу мноштвом фотографија, Павловић истиче ону на којој су четири униформисана младића. Један од њих, пореклом Канађанин, био је у Првом светском рату каплар и болничар у српској војсци. Звао се Лестер Пирсон, а после рата постао је премијер Канаде и добитник Нобелове награде за мир.

На растанку, Павловић нас испраћа уз анегдоту о још једном изложеном предмету. Реч је о писму српског војника трећепозивца, послатом из солунске болнице регенту Александру. Војник с фронта, рањен у груди, пише како му је усред љутог боја куршум прошао кроз леви џеп, пробушивши новац који је сакупљао и чувао да после рата плати „порезу”. Стога, иако смртно рањен, моли будућег краља да му каже да ли ће после рата моћи тим парама да измири обавезу према држави.

-----------------------------------------------------------

Помоћ Бугарској

Међу бројним епизодама повести српске медицине посебно је занимљива она која говори о српској помоћи Бугарској. Године 1884. у Европи је започета добротворна акција са циљем пружања материјалне помоћи за оснивање војне болнице у Софији, и Србија је помогла давањима у опреми, храни и лековима. Тај моменат осведочен је такође сликом из Музеја на којој је приказана примопредаја српских дарова бугарским војницима, која се одиграла код Пирота. Павловић нам одаје тајну да је у знак сећања на овај догађај у седишту Црвеног крста у Женеви постављена плоча са натписом „Буди тако хуман као Србија 1884. године”.


Коментари3
ce2bc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Стошић
Бићу трећи да вас моли, али можда не разумете колико је важно за нашу заједницу у Канади, а и за углед Срба уопште као народ, да имамо приступ фотографији Пирсона са Српским војницима и лекарима. Молим аутора текста да нам дозволи приступ овој важној фотографији!
Filip F
Molim autora teksta da se potrudi i onbjavi tu fotografiju Lestera Pirsona. To je najbitnija istorijska licnost Kanade i zaista nije mala stvar.
Srdjan Ruzic
Da li mozete da objavite tu fotografiju bivseg kanadskog premijera Pirsona u uniformi ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља