четвртак, 22.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:46

Српски патријарси двадесетог века

Аутор: Бранка Малишуторак, 11.11.2008. у 22:00
Посета оболелом патријарху Герману (Фото З. Адровић)

Од поновног успостављања Патријаршије 1920. године, Српска православна црква имала је шест патријарха. Први поглавар обновљене Патријаршије био је патријарх Димитрије Павловић, устоличен 31. октобра 1920. године у Саборној цркви у Београду. Рођен је у Пожаревцу 1846, а богословију у Београду завршио је 1868. године. У његово време обновљена је стара браничевска и основане три нове епархије: чешко–моравска, америчко–канадска и бихаћка. Од године његовог устоличења, па све до 1930. године, када је умро, припреман је јединствен устав за целу СПЦ који је проглашен после његове смрти. По сопственој жељи сахрањен је у манастиру Раковица.

За другог патријарха обновљене Патријаршије, 12. априла 1930. године, изабран је Варнава Росић, рођен 29. августа 1880. године у Пљевљима. Призренску богословију завршио је 1899. године. У његово време Српска православна црква је доживела своју обнову. Наиме, стварно уједињење српске цркве, раније подељене на шест разних законодавних, административних, финансијских и јерархијских подручја, великим делом је извршено у време док је он био први међу једнакима. Осим тога, подигнути су многи парохијски храмови, данашња зграда Патријаршије и манастир Ваведење у Београду, а започето је и зидање храма Светог Саве на Врачару. Одлучно се успротивио стварању конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије, јер је сматрао да се тим споразумом фаворизује католичка и исламска вероисповест на рачун других верских заједница у Југославији. Преминуо је 1937. године, под неразјашњеним околностима, а привремено је сахрањен у малом храму Светог Саве на Врачару.

Наредни поглавар СПЦ био је патријарх Гаврило Дожић, изабран 8. фебруара 1938. године. Рођен је 17. маја 1881. године у Врујцима. Као државни питомац Србије, 1905. године се уписује на Богословски факултет Атинског универзитета, где је и докторирао. За време Другог светског рата био је заробљен најпре у манастиру Раковица, у Војловици, а потом је, заједно са владиком Николајем, одведен у злогласни логор Дахау. У земљу се вратио 1946. године. Умро је 1950. године, а сахрањен је у Саборној цркви између кнежева Милоша и Михаила Обреновића.

Патријарх Викентије Проданов изабран је 1. јула 1950. године. Рођен је 1890. године у Бачком Петровом Селу. Српску православну богословију у Сремским Карловцима завршио је 1913. године. Као српски патријарх успоставио је везе са осталим православним црквама које су ослабиле услед ратних неприлика. Иако је црквени пензиони фонд после рата укинут одлуком државних власти, успео је да реши питање социјалног и пензионог осигурања свештенства. Био је веома активан у Историјском друштву Војводине. Преминуо је 5. јула 1958. године, а сахрањен је у гробници митрополита Михаила у београдској Саборној цркви.

Патријарх Герман Ђорић, изабран 13. септембра 1958. године, управљао је српском црквом 31 годину. Рођен је 7. августа 1899. године у Јошаничкој бањи. Изучавање деветоразредне богословије започео је у Београду, а завршио у Сремским Карловцима 1921. године. Једна од највећих заслуга патријарха Германа је то што је успео да се избори за наставак изградње храма Светог Саве на Врачару. Интересантна је забелешка да је чак 88 пута слао молбе и разговарао са различитим инстанцама власти, док се, после 26 година службе, није изборио за наставак градње. Залагао се за отварање богословија и издавање црквених листова за верско просвећивање народа. Када се 1989. године разболео и сломио кук, више није био у стању да обавља сложене црквене дужности, па је 1990. године умировљен. Патријарх Герман упокојио се 27. августа 1991. године, а сахрањен је у цркви Светог Марка у Београду.


Коментари0
8ae80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља