петак, 22.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:57

Леди Ники, рибарева кћи

Аутор: Ферид Мујезиновићчетвртак, 13.11.2008. у 22:00
Снимак из архиве избора "Мис света 1966." Никица Мариновић је десно. (Фотодокументација "Политике")

Својевремено најлепша жена бивше Југославије, Никица Мариновић (61), како преносе медији, пре два дана одузела је себи живот у свом стану у центру Београда. Дуже време ова лепотица, која је на избору у Лондону шездесетих година проглашена најлепшом Европљанком и другом пратиљом мис света, живела је скромно и повучено а, како се прича, патила је од депресије. У знак сећања на успешну каријеру Никице Мариновић, која је у „Политикином” листу „Базар” својевремено саветовала читатељке како да сачувају младост и лепоту и изграде сопствени модни стил, преносимо последњи текст написан о њој, објављен у „Политици”.

* * *

Годинама већ осећам да нешто недостаје Београду. Пролазим његовим улицама и видим све је на свом месту. Ничу нове, велелепне палате, тржни центри, пословна здања, промичу лепи и миришљави људи, као да сам у некој светској метрополи. Али, опет, нешто ту фали.

И онда сам схватио. На велеградским улицама годинама не виђам изузетну Београђанку, својевремено званично проглашену најлепшом Европљанком – Никицу Мариновић. Не срећем жену која је, и мушкарцима и женама, одузимала дах. Жену која је самом својом појавом од других измамљивала и последњи грам поштовања и дивљења.

Зашто је наша лепотица, родом Дубровкиња (како би рекао Селимовић), а осећањем припадности Београђанка, резигнирана? Шта ју је то натерало да отуда, из свог стана, не пушта гласа о себи.

(/slika2)С лепотицом ме никада нико није упознао. Ипак, виђао сам је у клубу „Политике” на 15. спрату крајем шездесетих. Мешкољио се, једном, на столици поред ње на концерту Саре Вон у Дому омладине, не знајући шта да чиним са собом. Стицајем околности, снимао сам је као манекенку у Келну, с јесени 1975. године, на модној ревији „Сирогојна”. Био сам њен витез, бар два пута, у експресном возу „Сава” на релацији Београд–Загреб, када сам је дугим разговорима у ходнику вагона спасавао од насртљиваца.

Данас нема Никице Мариновић на београдским улицама да иза себе оставља трагове златасте прашине. Као да жели да бајку о себи, коју су други приповедали, заувек забрави. Иако од своје лепоте никад није правила фетиш.

Ни те 1966. године, када је часопис „Базар” организовао у Дубровнику избор регионалне лепотице, а затим и мис Југославије, када је стицала право да се такмичи у Лондону за титулу најлепше жене на свету, одбијала је да учествује у тој маскаради. Неко од организатора ју је приметио у публици, док су на бини трајале пробе за приредбу. Побегла је у мрачне дубровачке уличице кад је видела да су неки људи пошли к њој. Ипак су је нашли, после дужег трагања, у Ријеци Дубровачкој. И да је хтела није могла никако да се сакрије. Одавала ју је дуга плава коса и невиђена лепота. „Људи, јесте ли видели нешто лепше”, узвикивали су за њом. Нису је могли заштитити ни мајка Перица ни Пепо Мариновић, рибар, њен отац. Дубровачка матуранткиња је већ припадала обожаватељима, иако се томе дуго опирала. Баш због тога што јој је отац био рибар, многи су себе уверавали да чуда постоје и да је за то Никица најбољи пример, јер таква лепотица може да буде створена само од морске пене, па ју је шјор Пепо, малецку, у некој олујној ноћи мрежом извукао из мора.

Кад се настанила у главном граду и ту, у два наврата, покушала да свије породично гнездо, иза ње су се чули коментари: „Наша најлепша жена која је икада корачала Београдом”.

(/slika3)На избору за мис света, крајем те 1966. године, лепотице из других земаља су проверавале да ли је Никица стварна. Вукле су је за косу, загледале јој у нокте, опипавале њено тело. А она није умела ни да се нашминка. Сем тога, повредила је и ногу. Одмах је одбила све уговоре који су јој обезбеђивали високе доларске зараде, а није хтела ни да чује да се појави пред америчким војницима у Вијетнаму. Све је одбила. И догодило се оно што и пијанисти Иви Погорелићу у Варшави. Није победила. Била је прва пратиља Индијки Реити Фарији која је понела титулу најлепше жене на свету. Да, али само титулу. Никица је била прави победник у Лондону. Јер, сви су знали шта се догађало иза сцене. Постала је леди Ники, рибарева кћи.

Дуго нема Никице на београдским улицама. Зато сам се прошлог уторка претворио у Ковачевићевог Илију Чворовића, „балканског шпијуна”, и сазнао где она станује. Али звоно стана број 48 на деветом спрату, у источном делу града, одјекивало је у празно. Распитивао сам се за њу код продаваца у киоску и у оближњој самоуслузи. Неки нису знали за њу, а други су је мало познавали. Али, испред зграде сам налетео на особу орну за разговор. Да ли је Никица још онако лепа, достојанствена, жена за дивљење?

– Никад лепша није била. Како да је не знам, она је била симбол оне велике Југославије. Зашто се повукла? Па, има она своје пријатеље који су јој довољни. Новинари? А њима више ништа не верује и не жели да их види. Јер, све што је говорила, они су извртали онако како је њима одговарало. Зато не жели да буде присутна у јавности. Пустите је да живи свој живот – каже жена којој се, како је рекла, лепотица обраћа са „госпођо Тасић”.


Коментари13
cdf00
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nada Prodanovic
...kao san bio je za mene dan koji sam provela sa Nikicom. Ni sad nisam sigurna ni kad je to bilo ni da se zaista desilo. Moj tadasnji momak je bio prijatelj njenog sina Djordja. Mi smo se smesitli u jednom kampu jako blizu te ribareve kuce i ni sama ne znam kako, ali nasli smo se za stolom pozvani na ribarsku veceru sa Nikicom i njenim roditeljima. Srdele na rostilju, krompir i blitva, ma prste da polizes... a bilo je i vina... sutradan su nas odvezli camcem u jednu kucu izgubljenu u sumi iznad jedne pescane uvale... ma kazem, ne znam da li je istina ili sam samo to sanjala... kad su mi rekli da je ona bila prva pratilja mis sveta, nisam mogla da verujem... jedna tako prijatna i jednostavna zena... prava dama... sasvim slucajno sam saznala da nas je napustila... ali kao andjeo vraca se u moja secanja taj dan i taj susret u Dubrovniku...
olja andrijevic
Mnogo sam uzbudjena i jednostavno sam zaboravila da upisem podatke, sto cinim ovom prilikom (tekst koji nema ime, prezime i e-mail se odnosi na mene)
Djordje Prudnikov
To: Djordje Prudnikoff Sent: Sunday, May 18, 2008 9:44 PM Subject: RE: Nikica M A R I N O V I C ... DEAR DJOKO DA NAPISEMO POTERNICU ZA NIKICOM SLIKAR TRAZI SVOJ MODEL POZDRAV SLOBODAN SLOBODAN From: Djordje Prudnikoff To: Sent: May 18, 2008 Subject: Nikica M A R I N O V I C Ne..........TO me ne interesuje jer sam hteo PRVO da naglasim da sam je slikao....da se pohvalim zbog toga ali OČEKUJEM da se neko upita : "Sta je sa Nikicom Marinovic ?" Ja nju ne jurim vec upozoravam javnost da se NE bavi samo politikom i politicarima vec i OSOBAMA koje doprinose pozitivnom imidzu ove "nam nase" zemlje. E' moj Slobodane ! From: Djordje Prudnikoff Sent: May 21, 2008 Subject: Nikica M A R I N O V I C Neobicno sam srecan da sam je upoznao, i da sam je slikao ! Pitam se.......sta je sa njom ?
Miloš
A renesansni dubrovački pesnik je pevao:"Ubiraj diklice dočim je prolitje/tej lijepe ružice i drago to cvitje/i drži spomene u branju od cvita/da kako cvijet vene svenut će tva lita."
Djordje Prudnikov
Neobično sam zalostan zbog Nikice. Nikica Marinovic izasla je na naslovnoj strani Bazara. Istovremeno kada i moj logo BAZARA ................. Ja sam je fotografisao ! Djordje Prudnikoff

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља