Бујановац – По цену и да изгубим главу нећу дозволити да доградњу наше цркве заврши неко ко је дошао на готово, на мућку, ко ће узети велике паре, све захваљујући епископу врањском Пахомију, кога смо тужили и суду и Синоду. Хоћемо да ми завршимо цркву, она је наших руку дело и коштаће нас много мање него са овим извођачем кога је (про)нашао Пахомије. Само нека нам дају та три милиона што им је држава дала и све ћемо довести у ред. А завршену цркву са пратећим објектима и формираним гробљем предаћемо им… – у једном даху изговара седамдесетосмогодишњи пензионер Александар Тасић, председник Режијског одбора села Божињевац у бујановачкој општини, које је последњих година, нажалост, постало познато по необичном судском спору око изградње цркве.
А када је 10. октобра, сада већ далеке 1999. године, у присуству великог броја верника и свештених лица, владика врањски Пахомије благословио почетак изградње храма – посвећеног Сабору свих српских светитеља, нико није могао ни да претпостави да ће данас, девет година касније уместо његовог завршетка, увелико трајати судски процес између Црквеног одбора овог села и епископа врањског Пахомија.
Овлашћени представници села које годинама заступа један од најстаријих житеља, поменути Тасић, идејни творац за изградњу цркве сматрају да треба да је заврши онај који ју је и започео, а касније, наравно, она би служила својој сврси. На досадашњим радовима највише су били ангажовани чланови Александрове породице, предвођене његовим сином Ненадом, који је био главни мајстор. Средствима је располагао овлашћени Александар, који је, како каже, исплаћивао реалне дневнице, које су, као и куповина материјала и опреме „покривене“ рачунима и одобрењем одбора.
– Тачно је да је на досадашњој изградњи главни мајстор био мој син Ненад, али оно што је он урадио „капу му скидају“ најцењеније архитекте са овог подручја, који су обишли будући храм. Када сам разрађивао идеју о изградњи цркве у нашем селу, које, узгред речено, нема ни гробље, ни школу, и много шта друго, свесно сам „заобишао“ некакве тендере и понуде, јер сам у усменим разговорима сазнао да би нас изградња коштала као светог Петра кајгана. Зато смо и кренули „у непознато“, рачунајући да ће нам познати и непознати људи добре воље помоћи. Обишао сам прво оне у мом окружењу. Издејствовао сам да власници парцела на којима се гради црква исте уступе без накнаде. Прошпартао сам Србијом, уздуж и попреко – ишао у цементаре, добио бесплатно цемент, пројекат за цркву, дословце дежурао испред канцеларија председника општине, директора овдашњих предузећа, молио, кумио да помогну. И помагали су, колико су могли. Највише Влада Републике Србије која је на рачун нашег Црквеног одбора уплатила три милиона динара. Са тим парама, средствима разних донатора, пријатеља, радника и сељака, да не заборавим, 300.000 динара из општине, дошли смо довде са радовима на цркви, уз већ завршену одају, купљену столарију и још много тога. Спор је настао само због тога што нам владика Пахомије не даје да са парама, а речје о износу од 3,254.000 динара, које је Министарство вера уплатило Епархији врањској, да ми који смо започели и завршимо цркву. Сматрамо да је уговор који је склопио са извођачем радова – фирмом „Новеко“ из Врања, на износ већи за милион динара од добијене суме – штетан, понавља Александар оно што нам је и пре неколико месеци рекао.
Пре неколико дана Ненад Тасић, Александров син, потписао је правоснажно извршно решење Општинског суда у Бујановцу којим, као дотадашњи главни мајстор, омогућава извођење даљих грађевинских радова ГП „Новеку“ из Врања. Али, одмах по потписивању „активирао“ је улогу председника Месног одбора села, што јесте, прикључивши се осталим мештанима у „акцији“ забране извођачу радова „Новеку“ из Врања да настави радове.
У Општинском суду потврђују да је рампа испред цркве, и на њој Александар били непремостива препрека за судског извршитеља и десетак полицајаца да ГП „Новеко“ из Врања, на основу правоснажног и извршног решења Општинског суда у Бујановцу П. бр. 373/07 од 12.12.2007. године, несметано настави извођење радова, па су се сви заједно вратили необављеног посла. До следеће прилике…
Уз ГП „Новеко“ је судска извршна одлука. Ко ће „победити“ – остаје да се види.
Оно што се већ види и осећа јесте горак укус свега што се дешавало и раније и сада.
