понедељак, 10.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:37

Слова и речи као препрека

Аутор: Гордана Башовићнедеља, 16.11.2008. у 22:00
Данијела Хелц, логопед и неуропсихолог (Фото: Д. Јелен)

Потешкоће у писању и читању, дислексија и дисграфија, проблем су десет одсто популације широм света. Многи родитељи неретко губе стрпљење читајући и пишући са својим дететом, сматрајући да је дете лењо или још незрело и разиграно. Међутим, у великом порасту је број деце са артикулационим сметњама, које ако се на време не третирају, а могу за последицу имати дислексију и дисграфију.

Недавно су стручњаци Унион хелт центра, који се бави развојним поремећајима код деце, приликом тестирања ученика првих и других разреда, само у једној београдској основној школи дијагностификовали око 25 одсто деце с различитим типовима тешкоћа у читању и писању, проблемима у артикулацији, али и тешкоћама у усвајању језика .

Данијела Хелц, логопед и психолог Унион хелт терапијског центра, каже да је због тога веома важно на време третирати артикулационе проблеме пре поласка у школу.

– Треба нагласити да врло интелигентна деца успевају у првим разредима доста често и дуго да прикривају своје проблеме у читању и писању, тако да се праве тешкоће јављају тек касније, у петом или шестом разреду и то посебно у писању у коме има много правописних и граматичких грешака. Дислексија је једна од неколико специфичних сметњи у учењу, потешкоћа која је везана за читање и писање. Није болест и не лечи се у дословном смислу те речи, али је неопходна помоћ логопеда. Она се јавља и код надарене, креативне и успешне деце, а и није резултат смањене интелигенције или проблема понашања и мотивације – објашњава Данијела Хелц, која је у Америци специјализирала и психолошку неурологију.

Према њеним речима, симптоми дислексије и дисграфије су тешкоће при читању и писању (словкање, неповезивање речи, изостављање слова, замена слова или слогова, неуредан рукопис, тешко проналажење примереног значења речи и отежано разумевање текста).

– Одлике дислексије и дисграфије су такође и отежано изражавање мисли у писаном облику, забуне у оријентацији „горе-доле” или „лево-десно”, непрецизно и погрешно понављање онога што се чује, проблеми у математици с низовима бројева или редоследом математичких операција, проблем у оријентацији „јуче-данас-сутра”... – објашњава Хелцова.

Према њеним речима, на појаву тешкоћа у читању и писању утичу разни органски, психички и социјални чиниоци, као и успорено сазревање детета.

– Док је нормално развијено дете способно да овлада процесом рашчлањивања целине на саставне делове (реченице у речи, речи у гласове) за отприлике шест до седам дана, а средње развијено дете за три до четири месеца, детету с тешкоћама у читању и писању потребне су једна до две године. Код детета с дислексијом можемо приметити језичну слабост, због које ће оно, касније, имати проблема са синтаксом, семантиком и тешко ће моћи да исприча неку причу. Такође, код неке деце присутни су проблеми при рашчлањавању речи на слогове и гласове, а важан чинилац за стицање вештине писања и читања је и спајање гласова и слогова у речи – додаје Хелц.

Већ се у предшколском узрасту, истиче она, може предвидети да ли би дете могло имати потешкоћа у читању и писању, тј. показује ли склоност дислексичним и дисграфичним потешкоћама и то кроз испитивање гласовне и слоговне анализе и синтезе.

– Неперципирањем иницијалног и финалног глас у речима, тј. ако дете не успе да разазна глас од слога и не може да споји одређене гласове у реч, могуће је предвидети потешкоће типа дислексије и дисграфије врло рано, већ у првим разредима основне школе. Тада се јављају грешке у читању и писању типа: омисија (испуштања) гласова, тј. слова, супституција (замена), адиција (уметања) и метатезе (извртања – карактеристична за читање напамет, типична за брзо читање без разумевања) – додаје Хелцова.

Према њеним речима, важно је да родитељи знају да не смеју дете да прогласе лењим ако избегава читање и писање, као и да не захтевају да чита наглас пред групом

– Никако не треба дете упоређивати с другом децом у разреду, нити га критиковати због неуредног рукописа. Треба га охрабрите да ради полако, ако му је лакше и отворено разговарати о стварима које му не иду за руком. Похвалите дете за све што му иде добро, сарађујте с учитељима и објасните им с којим и каквим се тешкоћама дете сусреће. Никако не развијати осећање кривице ни код себе нити код детета јер се тако уништава његово самопоуздање и смањује се могућност напретка. Подстичите га у другим активностима у којима је креативан и маштовит, јавите се логопеду ради тачног дијагностиковања и потребног укључивања детета у третман с вежбама читања и писања. Такође, реците детету да су и многе познате особе, нпр. Том Круз, Ханс Кристијан Андерсен, Черчил, Леонардо да Вичи имале дислексију – саветује Данијела Хелц.


Коментари3
b5136
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maja
Jako malo znamo o dislekciji i na zalost,veoma gresimo u pristupu deci koja imaju problem.Mislim da je potrebno edukovanje ,pre svega ,vaspitaca i ucitelja. Neke greske je kasnije tesko ispraviti.Deca zbog pogresnog pristupa se povlace u sebe i cesto imaju drugih problema zbog ovoga.Veliki je procenat ljudi sa dislekcijom da bi bili ovako neodgovorni.A dokazano je da dislektici cesto imaju nadprosecan nivo intelektualnih,kreativnih sposobnosti.
student
Drugim recima, nepismenost je bolest.
Marina Rainic
Problem je sto ucitelji vise decu ne uce - kosa tanka uspravna debela , ni citanje , vec nastupaju kao da deca to vec znaju (kao da su jos u vrticu naucila i da citaju i da pisu). Onda nastupaju problemi - na scenu stupaju psiholozi - to je disleksija.Strasno! Gde je ranije bila ta disleksija , kad se ucio cak i krasnopis. Da li je neko testirao srednjoskolce - da li znaju i kako citaju? Kojom brzinom pisu! Izvrsite test - u nekoj gimnaziji - pa nam objavite rezultate - smatram da bi bilo interesantno. Setih se jedne nase poznate umetnice koja dete nije htela da upise u srednju skolu - jer za osam godina skolovanja nije naucio da cita.Ali je verovatno naucio koliki je prinos kukuruza u Americi bio 1888.god.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља