среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:03

ММФ КАО СУДБИНА

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 17.11.2008. у 22:00

Креатори домаће економске политике уверавају грађане да је Србија, захваљујући мудрој и визионарској економској политици, острво стабилности у узбурканом финансијском океану. Србија ће зато профитирати из актуелне економске кризе и постати Мека за иностране инвеститоре.

Међународни монетарни фонд (ММФ) не дели то мишљење. Алберт Јегер, шеф мисије ММФ-а за Србију, домаћу економију оцењује као једну од најрањивијих у региону. Србија много више троши него што ствара, има ниску стопу штедње, огроман платнобилансни дефицит и превелик јавни сектор. Споразум са ММФ-ом одраз је такве реалности и таквог виђења српске економије.

Споразум ће важити петнаест месеци. У том периоду Србија ће моћи да користи 516 милиона долара кредита – ако јој буде требало. Држава се обавезала да ће буџетски дефицит у 2009. години смањити на 1,5 одсто бруто домаћег производа (БДП). Раст плата у јавном сектору ће бити ограничен, раст пензија такође. Буџетско трошење требало би да буде прекомпоновано како би се створио простор за инвестиције у инфраструктуру. Већ уобичајено, ММФ се користи као оправдање да би се спровеле мере за које коалиционе и популистичке владе никада немају храбрости.

Аранжман са ММФ-ом може се критиковати, али то је јалов посао – ММФ никога не присиљава на споразум. Србија је тражила помоћ ММФ-а, јер није имала избора. То ће се јасније видети у месецима који долазе.

Буџетска штедња, на којој инсистира ММФ, само je један од чинилаца који ће довести до споријег раста инфлације и смањења платнобилансног дефицита. Важнији стабилизациони фактор у вези је са смањивањем приватизационих прихода, као и са великим успоравањем кредитних прилива. Реална примања грађана ће пасти, кредитна активност банака ће се смањивати. Са мање пара у џепу грађани ће мање куповати, а трговци мање увозити. То ће смањити притисак на цене и финансијски систем ће се стабилизовати, али на нижем нивоу. Стабилизовање на нижем нивоу овде је еуфемизам за трауматично прилагођавање глобалној рецесији и плаћање цене за промашену економску политику последњих година.

Најзанимљивији део аранжмана повезан је са висином одобреног кредита. Кредит од 516 милиона долара једва да може покрити четвртину месечног увоза Србије. Истовремено, то је износ који Народна банка Србије може потрошити у неколико недеља одбране курса динара. Кредит је тако смешно мали, тако неадекватан стварним потребама и дубини економске кризе, да је у њему можда садржана и најјача порука – кроз ову кризу Србија ће морати да прође бруталним стезањем каиша. ММФ не намерава, бар за сада, да већим кредитом олакша овај процес. Вероватно је да ММФ сматра и да је велика корекција курса динара нужна, па не жели да се тај процес успори одобравајући више средстава којима би се динар бранио.

Споразум са ММФ-ом је рестриктиван, и у амбијенту глобалне кризе неминовно мора довести до великог пада БДП-а и запослености. Србија није штедела ни инвестирала када је новац обилато притицао, па ће морати да штеди сада, када новца нема. Смисао аранжмана са ММФ-ом и политика која се предлаже само је покушај контролисаног приземљења српске економије. Нови аранжман треба да помогне да се избегне хаос и финансијски колапс.

Аранжман, наравно, није развојни – аранжмани са ММФ-ом то никада нису. Кључни тест успешности аранжмана неће бити у сфери економске политике, већ у сфери његове социјалне сношљивости. На том терену, пред Владом Србије је тежак задатак и треба га започети саопштавањем истине о периоду који предстоји.

У минут до дванаест ваљане алтернативе споразуму са ММФ-ом није било. Из ове кризе Србија не може изаћи на начин како то чине неке друге државе. Повећавање буџетске и приватне потрошње механизми су које могу применити само  земље развијене привредне структуре или земље које имају платнобилансни суфицит и високу стопу домаће штедње. Привредна структура Србије и њен изузетно низак индустријски ниво нису подобни за овакву врсту стимуланса. Такве мере не би битно помогле слабој домаћој индустрији већ би само повећале инфлацију и дефицит платног биланса.

Једини зрачак наде данас је везан за инвестиције у инфраструктуру. Ако би дошло до озбиљнијих улагања у енергетику, или у путну мрежу, можда ефекат рецесије не би био тако разоран како у овом тренутку изгледа. Нажалост, и за такву врсту инвестиција новац мора доћи споља и сарадња са ММФ-ом ту може помоћи.

Без обзира на заслужено лошу репутацију коју ММФ-а има у земљама у развоју, споразум је био неминован. Реч је само о првом кораку на дугом путу нужне сарадње. Проблеми пред којима ће се Србија врло брзо наћи довешће вероватно до нових преговора са ММФ-ом и нових захтева за помоћ. Тешко је замислити да ће постигнути споразум остати непромењен до 2010. године и да ће се свести на симболичних 516 милиона долара помоћи – Србији ће бити потребно много више. nkatic.wordpress.com


Коментари37
41758
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

james bond
Kako se ne radi o nekoj ujdurmi od strane estradnih ekonomista vec o krizi cije razmjere nisu u stanju da predvide ni americki kongresmeni jerbo ju je smislio neki genijalac, Morgan Junior, Rockefeller jal Warburg jal sva trojca pus jos neko treba pogledat na c-spanu Role of Derivatives in Current Financial Crisis dje se redaju cifre o $60tril posigurno u kreditnim derivatima u US ekonomiji i jos $500-600tril posijanih po ssvijetu.Emisija inace ima toliko dragocijenih podataka da je treba odgledat cijelu.Derivati su proizvod spekulativnog kapitala sa Wall Street i sad ih nije moguce izvuc iz sistema vec se trazi nacin kako da se postepeno dovedu u regulativu i ociste postepeno...itd...itd...
james bond
Nakon sto je izjavila da je nesta naucila iz finansija i da nije dobra vila nije okresala nista iz budzeta vec prvo sto je Dajana uradla osla do MMF-a po pomoc???I to da zlo bude vece po simbolicnu zasta dobar strucnjak sigurno da je mogo nac rjesenje.Tolko o strucnosti.Za razumijevanje svjetske finans. krize koja nije jedina pored krize energije i globalnog zagrijavanja, rata, gladi itd treba poc malo u istoriju i primjetit kako se neka opsta mjesta ponavljaju.Kruger pominje kontraudar demokratskim reformama nakon krize '30-ih iz doba Regana a Naomi Klein podrobnije objasnjava isto u intervjuu Commonweathclub.org od 10/30/08 pod naslovom Disaster Capitalism na primjeru Chicago Economic School i Milton Freedman and boys.Skola je politiku slobodnog trzista bez regulative pocela na isnistiranje Latino vlada koje su svoje studente poslali u Chicago po teoriju koja ce da omoguci kako tako slobodan prostor za spekulaciju kontra opadajuce prosjecne profitne stope kapitala.Akob se isnsistiralo na potpunoj istini ondab jos trebalo dodat da su americki koncerni zakljucili da je uzrok opadajucoj profitnoj stopi preglomazna US administracija narasla demokratskim reformama nakon velke krize '30-ih pored kocenja tehnoloskog napretka od strane finansijskog sektora.Prvo se moze pripisat demokratama sa 50 administracija plus savezna a drugo republikancima sa energetskim, lobijem zdravstva itd.Chicago School of neo-liberal economy kakoje zovu u Latin Amerka je prvo posluzila u US kao sredstvo razbijanja demokratskih institucija a poslije po svijetu za razbijanje nacionalnih ekonomija ravno revoluciji iz 1917 samo za kontra predznakom.Medjunarodne finansijske organizacije kao IMF samo su posluzile u tom smjeru i regioni kao Latino Merka pokusava da oformi svoju Bank deSur u Aziji Japan forsira Azijsku banku.Tacno da je ova kriza vratila je MMF iz mrtvih ali je jos poraznija cinjenica da Srbija nije u stanju da sama rjesava probleme vec joj treba pamet utuvljivat neko mrtvo puvalo..
zasto zatvori nisu za ministre?
A kako se regulise odgovornost politicara? Npr. ako neki vode po nacionalne interese katastrofalne ekonomske poteze mogu li neke sankcije (zatvorske npr.) da ih sustignu? Imamo zakon prema kome ma koji procenat glasaca izadje na glasanje - vlast ce biti izabrana. Znaci vlast moramo da imamo ma kako losi kandidati su na listi. Ili ma koga ti postavili da rukovodi finansijama, jer te funkcije se ne biraju. I onda su oni liseni svake odgovronosti - jer zaboga, narod je sam to hteo i izabrao. A to nije istina, to je obicna demokratska izmisljotina. I nema nikakvih sankcija ako neko ne sprovede obecano. Kazu, ako bi svako za svaku sitnicu mogao da tuzi lekare - ko bi se bavio lecenjem? Istina, ali ovde govorim o direktnom vodjenju drzave stranputicom, a to nije sitnica. Tesko je utvrditi koji je put dobar a koji ne? Da su to relativne kategorije? Ne slazem se, neke stvari su ipak ocigledne. Ekonomija je nauka, ima svoja pravila, poznate i priznate strucnjake i ne verujem da nema jasnih putokaza kuda i kako voditi drzavu kao sto je nasa, pogotovo kao sto je nasa. Ja sam za krivicnu odgovornost onih koji svesno ili svojom nestucnoscu upropastavju drzavu, kao i onih koji ih na toj funkciji odrzavaju. Pa nek' se za posao jave oni koji znaju da rade. Zasto bi se u zatvor islo samo radi malih kradja a za ovakvo nedelo ne? To su pokradene generacije i generacije, prosle i buduce, radi nekih nadobudnih i samozvanih strucnjaka.
Небојша Катић
За Илајџу американца – Најављена реформа Бретон Вудс система је компликован процес и још није ни започет. Ова криза је битно ојачала ММФ и вратила га на сцену. Каква год реформа да буде спроведена, она неће променити основни принцип – ко има и даје новац, диктира услове. Хвала на коментару.
Небојша Катић
За Предрага Лазаревића – Када западну у тешкоће, државе не банкротирају. Дугови се репрограмирају, део дугова се отписује, а терет отплата распоређује се на будуће генерације. У том процесу се води рачуна о реалном отплатном потенцијалу државе. Ту није реч о сентименталности, већ о рационалном рачуну. Отплата репрограмираних кредита иде на терет (будућег) животног стандарда грађана и смањује инвестиције. Хвала на коментару.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља