субота, 20.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:23

Мађаризација Старе Моравице

Аутор: Петко Копривицауторак, 18.11.2008. у 22:00
Bacskosssuthlava: име Старе Моравице из времена мађарске окупације

Стара Моравица код Бачке Тополе – Ако би се путник намерник обрео у Старој Моравици, типичном равничарском селу на северозападу Бачке, тешко би у први мах могао да разабере да ли се још налази у Србији или је којим случајем прешао границу и стигао на територију Мађарске. На саобраћајном знаку на улазу у ово место, недалеко од Бачке Тополе, поред имена Стара Моравица, пише и „Bacskosssuthlava“. То име Старе Моравице, из периода мађарске окупације у Другом светском рату, враћено је недавно одлуком већине становника, а озваничила га је и Скупштина АП Војводине.

На противљење таквој одлуци неколико стотина мештана других нација – махом Срба и Буњеваца – нико се није ни осврнуо. Штавише, уследила је и одлука да и 24 сеоске улице добију нова имена, по личностима и догађајима из мађарске националне историје. Иначе, у Старој Моравици ниједан сокак, а камоли нека већа улица или друштвена установа, у свом називу нема ни трага од српске историје. Двојезични натписи, какви су регулисани прописима, истакнути су само у неколико улица, али ускоро ће бити постављене нове табле на којима неће бити места за ћирилицу.

– На основу мишљења већинског становништва, изнетог током јавне расправе, донета је одлука о изменама назива улица и сада чекамо да стигну нове табле исписане на мађарском језику – каже нам секретар Месне заједнице Тибор Дренкович, напомињући да у селу има око 2.200 домаћинстава са укупно 5.700 становника, а Мађари чине нешто више од 84 одсто становништва. Срба има око 200, претежно је реч о избегличким породицама из Хрватске које су се овде скућиле, а ту је још и око 600 припадника других националних заједница.

Дренкович истиче да су међунационални односи веома складни, да никада није било ни најмањих сукоба на верској или етничкој основи, да има доста мешовитих бракова и кумстава и да се „Срби и остали ни по којем основу не могу сматрати запостављеним нити угроженим“.

Међутим, Срби с којима смо разговарали у Старој Моравици, не желећи да коментаришу мишљење секретара Месне заједнице, нити да им се имена наводе у новинама, истичу да се, ипак, осећају подоста изолованим и као највећи проблем наводе језичку баријеру.

(/slika2)– Ретки су овдашњи Мађари који су спремни да с нама говоре српским језиком, мада га углавном разумеју, па смо ми присиљени да учимо мађарски. Лепо је, свакако, знати страни језик, али наша деца би, ипак, радије учила енглески или немачки, него мађарски који нам је у овом случају потребан само да бисмо опстали у овој средини – вели један од наших саговорника, који се у Старој Моравици настанио у августу 1995. године, након што је избегао из Книна.

Чак и у сеоској ОШ „Стари Ковач Ђула“ настава се одвија искључиво на мађарском, па тридесетак малишана српске националности путује у шест километара удаљени Пачир, да би могли да се школују на матерњем језику. Путују аутобусима редовног међумесног саобраћаја, јер месна заједница ни локална самоуправа у Бачкој Тополи нису у могућности да им омогуће наменски превоз. Покушали смо да о томе разговарамо са председником СО Бачка Топола Робертом Фазекашем, који је уједно и председник Савета Месне заједнице Стара Моравица, али ни након десетак телефонских позива нисмо успели да успоставимо контакт јер је, како рече његова секретарица, „председник на неком састанку“.

– Путовање нам тешко пада, посебно зими, понекад и аутобуси не дођу на време, па каснимо на наставу. Често од куће одлазимо пре свитања, када смо прва смена, или се враћамо по мраку, када наставу похађамо после подне. Није нам јасно како у онолико великој школи у Моравици нема места за нас – вајкају се, чекајући аутобус за Пачир, Андреа, Дејана и Тамара, све три рођене у овом селу.

О овом проблему секретар МЗ Тибор Дренкович каже за наш лист да је „настава за мађарску децу у Старој Моравици тако конципирана да је неизводљиво организовати наставу и на српском језику”.

А о томе да би било логичније и рационалније да у село долазе наставници и држе предавања, уместо што тридесетак основаца путује у Пачир, што је устаљена пракса и у најзабитијим крајевима Србије, у „Bacskosssuthlavi“ – осим родитеља те деце и ђака путника – надлежни и даље ћуте.

-----------------------------------------------------------

Опасна самоизолација

Пензионер Стеван Хорват, који је радни век провео у пошти у Старој Моравици, истиче да је све више мађарске младежи која уопште не зна српски језик.

– Готово да не знам никога од својих вршњака који течно не говори, чита и пише на српском језику. У млађим годинама учили смо га или у школи, или од комшија Срба, а многи Мађари су српски савладали као војници некадашње ЈНА. Данас је то, нажалост, све другачије, па ето ни моје три унуке не знају српски, мада је једна већ и на студијама. Штета, јер то води у опасну самоизолацију – закључује Стеван Хорват.


Коментари26
b0a12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tomislav Mačković
Živim u selu Tavankut opština Subotica ,tu sam rođen nisam pripadnik niti jedne od navedenih nacija. Od malih nogu ja ali i mnogi inteligentniji nismo mogli da savladamo Mađarski jezik. Iskreno neću niti da ga učim jer znam gde živim. I za kraj dajem punu podršku ljudima koji nerayumeju Mađarski u nastojanju da im se niko nizašta ne sveti preko dece.Jer nije istina da se nema prostora za toliku decu Srpske nacionalnosti. Pozdrav iz Tavankuta..
nenad zivkovic
Sramota, da deca u sopstvenoj drzavi nemaju skolu na srpskom jeziku. Nista licno nemam protiv Madjara ali ucite njihovu istoriju i sve ce vam biti jasno.Da li se ponovo nazire vreme Kuena Hedervarija? O drugim aspektima da i ne govorim...
izbeglica izbeglica
imam 2 sina izbeglica sam nemam posla ni ja ni supruga radimo sezonske poslove kad ima pa zelim da kazem kako ja da saljem djecu u skolu u drugo selo a manji sin ide u predskolsko ima 5 god pa svaki dan ga vodi i idi pred njega od moje kuce do skole u paciru ima 8 km i tako svaki radni dan a kad ima malo para platim komsiji pa odemo autom zar to nije sramota pored tako velike skole u moravici koja je pola prazna madjari nas terorisu na sve moguce nacine ovo je katastrofa nama su ugrozena sva prava osecam se gore nego u hrvatskoj one smo bar razumeli sta govore a ove ni to hvala vam sto ste objavili ovo
kk mm
Само им још недостаје покрет 64 жупаније па да буду комплетни.
просветни радник
Из овога се види како се може манипулисати људима и нарушавати међусобну толеранцију непотпуним информисањем,пренаглашавањем појединих аспеката приче уз истовремено занемаривање целокупног контекста.Под1.од када постоји школа у Моравици настава се изводи искључиво на мађарском језику и то не због ограничавања права српске деце већ из простог разлога да нису испуњени законом прописани услови за отварање оделења на српском језику(и то није случај само у Моравици)Тачно да око 30 деце путује за Пачир да би похађали наставу,а ако погледате да та деца нису истог узраста(има их од првака до осмака)онда лако ћете израчунати да би их било 3-4 у разреду,што је увелико испод законом одређеног минимума. Под2.путовање јесте незгодно,а ако погледате колика је удаљеност између та 2 села схватићете да нека градска деца путују и више уколико живе мало даље од школе.А да није обезбеђен превоз то није тачно! Под3.сва деца уче срписки,а квалитет и сврсисходност наставног програма је друго питање...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља