понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Бол рађа нове сокове живота

Аутор: Славко Трошељнедеља, 28.10.2007. у 16:51
Највећа несрећа је духовна смрт у људима: Мерима Исаковић

Мерима Исаковић (48) била је једна од најталентованијих и најлепших југословенских глумица. Незаборавне су њене улоге у филмовима "Љубав и бјес"(1978), "Јована Лукина" (1979), "Нека друга жена"(1980)... Несвакидашњи таленат доказала је и на позоришним даскама. Била је јединствена Офелија...
Примљена је на београдску Академију кад је имала само шеснаест и по година. Професори су јој били Огњенка Милићевић и Миленко Маричић.
А онда, кад је имала 21 годину, на "пеглицу", у којој је била с братом, налетела је "лада". Уз много мука је преживела ову саобраћајну несрећу. Задобила је тешку повреду кичме и остала непокретна!  

Оперисана је на београдској Ортопедској клиници. По њеној процени  "уз лошу организацију тог хирушког захвата"! На терапију је ишла у Русију, па у Украјину и Кину. Вратила се после тога у Србију, а пре десетак година се преселила на Нови Зеланд... Чули смо се...

Чега се сећате из детињства?

Најдражих слика: два јарета која су моја бака Сиба и деда Смајл одгајили усред Земуна, због нас унука. Јарићи су ми трчали у сусрет као да су куце... Сећам се јасно и купања код баке и деде у кориту. Вода се грејала на шпорету на дрва... Потом, на Звездари, у школи "Драгице Правице" обожавала сам учитељицу Јованку Прекић... Тата Халил је био инжењер геодезије. По његовом мерењу, а и ја сам му држала "летву", Калемегдан се, чујем, и сад обнавља...

Како сте дошли на позоришну Академију?

После Фестивала аматерских позоришта, на коме сам учествовала као члан Драмског експерименталног студија из Новог Београда, позвана сам на аудицију. Отишла сам на тај испит потпуно уверена у свој таленат, али нисам била сигурна да ли желим да се упишем ако ме приме. То сам и казала, а професор Миленко Маричић ми је рекао да га је ова моја спонтаност одушевила. И примљена сам на Академију као најмлађи студент.

С ким сте били на сцени?

У глуми је најважнији процес сједињавања с публиком с којом глумац дели лепоту доживљаја. Увек сам живела за тај прелепи "додир" и никад нисам била у грчу. Уживала сам делећи сцену са Жарком Лаушевићем, Лазаром Ристовским, Радетом Шербеџијом, Љиљаном Крстић, Миром Бањац, Ружицом Сокић...

Од кога сте највише научили?

Раде Шербеџија ме свему научио, посебно оном суптилном понашању на сцени. Била сам Офелија, а он Хамлет. Том Шекспировом представом смо отворили ново Хрватско народно казалиште у Сплиту.

Сећате ли се још саобраћајне несреће?

Дан после завршетка снимања филма "Нека друга жена" (1980) на наша кола је, својим аутомобилом, налетео пијани инспектор СУП-а Предраг Милојевић... Превазишла сам сећања на тај дан, не живим у несрећним моментима свог одрастања. Сад знам да је сваки бол део израстања нових коренова којима упијамо нове сокове живота...

Како је протекла операција?

Хирург Петар Симић није дозволио да неурохирург присуствује операцији. Кичмени канал ми није био очишћен, па се појавила циста која је прекинула кичмену мождину...

Како је протекао опоравак?

У бањи Селтерс у Младеновцу наишла сам на диван тим терапеута и др Лазара Никчевића. Кад сам га позвала пре четири године рекоше ми да је умро. Изгубили смо одличног лекара и дивног човека... А у Русији ми је помогао Леонид Дмитријевич Потехин. Подржао ме је да мислим и радим без обзира на ограничења постојећих проналазака и медицинских знања. И он је, на жалост, умро...

Како је било у Кини?

У току лечења на њихов начин упознала сам Владимира Мијушковића, који се бавио трговином. Једне дивне јесени освојио ме је заљубљеношћу. Годину касније, као плод наше велике љубави, добили смо Мида (21), коме сам дала име по надимку мог свекра. Звучи врло лепо, а кратко је и елегантно...    

Где Вас је затекао распад Југославије?

У Београду, али су ми родитељи и рођаци били у Сарајеву. Срце ми крвари од дана кад је прва граната пала на Сарајево. Да нисам била у колицима отишла бих тада тамо... Милошевић и Туђман су лешинари наших народа и срамота за поколење.

Како сте то преживели?

Осећала сам само мук и бол... Све је то увећао и развод с Владимиром. Нисмо се разумели у тој ситуацији...

Да смо знали зашто вероватно бисмо нашли начин да се разумемо. Доживела сам наш развод као цепање и раст у различитим смеровима. Веома смо се волели и у време развода, али нисмо могли да се разумемо... Разумете?

У каквим сте сад односима?

Сачували смо велико поштовање једно за друго. Владица је поштен човек и отац мог сина Миде. Желим да је добро.

Шта Вас је тада подигло?

Моја прва љубав: глума, позориште... Била сам на сцени и у колицима у представи "Стаклена менажерија". Уз мене су били Жарко Лаушевић, Љиљана Крстић, Ирфан Менсур... Прекинули смо играње те представе као акт нашег протеста против рата... Из ове драме посебно памтим "дијалоге" без речи којима смо, Жарко и ја, преносили у публику јасан осећај душе при страдању брата и сестре у Вилијамсовом свету губитника.

Да ли је у Београду било притисака на Вас?

Не на директан начин. Ипак, кад ме је редитељ Љубиша Ристић, на пријему у кинеској амбасади, по трећи пут, питао: "Што се инатиш с тим протестима, што не приступиш Јулу?" постало ми је ледено око срца... А и стужиле су ми се много представе у Београду које су се играле са тамама рата... Једино "Звездара театар" није пао на те гране.

Ко је тада био уз Вас?

Жарко Лаушевић, Лазар Ристовски, Пера Божовић, Мира Бањац, Ружица Сокић... Сви људи чистог срца и образа.

Да ли се чујете?

То не зависи од технологије, зар не, већ од унутрашњег слуха... А ја и моји пријатељи тај слух никад нисмо изгубили...

Колико сте пре, а и сад, били посвећени спорту?

Бавила сам се пливањем и кошарком, а волела сам и клизање, али после пада и ломљења руке нисам више излазила на лед... Сад се у мом послу, у мојој науци, бавим спортом кроз рехабилитацију. У мом докторату инсистирам на природним покретима за сваког појединца. То је као кад желите да добијете спорстког шампиона, па му измерите све вредности мишића и радите на њиховом јачању.

Да ли сте се дружили са спортистима?

У време кад сам са с првим мужем Владицом била у Америци неколико месеци интензивно смо се дружили с Владом Дивцем и Жарком Паспаљем. А једном смо, у кући код Дивца, упознали и покојног Дражена Петровића. Ова дружења су ми била право освежење у сваком смислу те речи. Спортисти су заиста сачували смисао за здраве односе.

Који је био Ваш следећи животни корак?

Циљани одлазак на Нови Зеланд. Хтела сам да одем у лепу, безбедну земљу у којој људи имају право да буду оно што јесу. Мој деда је говорио да постоје само две нације: они који желе добро свима и они који желе добро – само себи.

Којим путем сте кренули?

Учењем, пре свега. Научила сам добро енглески, па сам се посветила психологији и стекла диплому клиничког психолога. После тога сам у том смеру отишла много дубље: доктор сам психолошких наука. Мој докторат су одлично прихватили стручњаци на међународном скупу у Америци. Кажу да је "револуционаран, а истовремено и једноставан приступ рехабилитацији".

Шта сад радите?

Предајем на универзитету, а радим и као клинички психолог на две приватне клинике... На посао идем својим колима која на крову имају специјалну дизалицу. Њоме се моја колица подигну на кров и ту буду док возим. Кад се зауставим спуштам колица... 

Шта сте још стекли у Новом Зеланду?

Моју нову, велику љубав – Новозеланђанина Риса Кокера. Водио је организацију која помаже људима с инвалидитетом. И ја сам тада, као студент, помагала тим људима.

Кад сте осетили да се рађа љубав?

Кад више нисам могла да је игноришем у мом срцу.

Како је то прихватио Ваш син?

Мидо и Рис су велики пријатељи. Рис сјајно игра улогу оца у Мидовом животу.

А колико Вас прати Рис?

Чини то потпуно, дивно, спонтано...

Шта је за Вас највећа људска несрећа?

Духовна смрт у људима.

Чиме Вас је очарао Нови Зеланд?

Срцем које је имала бивша Југа...

Која је Ваша највећа нада?

Да ће нека здрава мећава одувати смеће са улица Србије и оставити чисте градове, окупане сунцем и са добрим људима.

Којом врлином се поносите?

Умећем праштања и очувања љубави и према онима коју су ме повредили и злоупотребили.

Коментари8
cde17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dagmar dragovic
nakon toliko godina procitah ovaj razgovor sa Vama...bilo bi lipo sresti Vas za jedan razgovor Live! zelim Vam da i dalje budte naoruzani borac sa ovim brdom pozitivne energije koja fali svima nama!
rada bajic
...lijepo je citati sve sto stize od Vas i vezano za Vas , Vas zivot, Vasu dogogodisnju borbu! ....kroz vase pisanje...razgovore i odgovore toliko se osjeca jedna pozitivna energija koja citaoca poji ka bistra i hladna voda sa planinskih izvora. Hvala sto ste tu!
rada bajic
...lijepo je citati sve sto stize od Vas i vezano za Vas , Vas zivot, Vasu dogogodisnju borbu! ....kroz vase pisanje...razgovore i odgovore toliko se osjeca jedna pozitivna energija koja citaoca poji ka bistra i hladna voda sa planinskih izvora. Hvala sto ste tu!
milka dačić
pošaljite mi kontakt adresu tj mejl Merime Isaković, unapred zahvalna Dačić Milka inače sam njeno godište razlika samo par dana. Biću vam zahvalna do Neba molim vas, jer sam je obožavala kao glumicu, a posle nesreće je bila veliki borac kao lavica, jednostavno jedno je andjeosko stvorenje , samo reči hvale za nju.
Zorica Bukvic
Da li bi ste mi mogli naci mejl adresu Merime Isakovic? Zelela bih sa njom razmeniti iskustva oko lecenja, posto imao slicnu povredu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља