петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:30

Краћа расправа за „европске” законе

Аутор: М. Чекеревацсреда, 19.11.2008. у 22:00
Да ли је могућа сарадња посланика власти и опозиције на убрзању евроинтеграција (Фото Бета)

Промена пословника о раду, сама по себи, не може допринети бржем доношењу закона, чије усвајање је неопходно у процесу придруживања наше земље Европској унији, слажу се и власт и опозиција у Народној скупштини Србије. И то је, углавном, једино у чему се апсолутно слажу. Ипак, у овом тренутку ради се на изменама пословника, које би требало да омогуће скраћивање времена за усвајање „европских закона”, па би, између осталог, према једном од решења о којима се разговара, начелна расправа о „европским законима” трајала дупло краће него о „обичним”. За сада постоје само предлози, а од спремности свих зависи које ће решење бити прихваћено.

Бошко Ристић (ДС), председник Радне групе за израду новог пословника, каже да је ситуација у нашем парламенту другачија од оне у парламентима других земаља у време када су радили на евроинтеграцијама, а које су тај процес успешно завршиле пријемом у ЕУ. Према његовим речима, у тим земљама постојао је апсолутни консензусза улазак у ЕУ, а „код нас постоје разлике у ставовима треба ли Србија да иде у ЕУ или не, према томе пословник може само у једном делу да помогне убрзању пута Србије ка Европи”. Ристић каже да би скраћена процедура за доношење „европских закона” подразумевала да се, на пример, „неком декларацијом, или одлуком скупштине претходно наброје сви закони који морају бити донети у догледно време, а влада би имала обавезу да, према утврђеном календару, доставља предлоге тих аката у скупштину, која би их доносила по убрзаној процедури”.

Та убрзана процедура, подразумевала би, каже Ристић, да у начелној расправи шефови посланичких група изнесу став о законима, а о амандманима би се водила „сумарна расправа”, односно шефови посланичких група давали би збирно објашњење амандмана који су поднети. То значи да не би било могуће, као сада, да сваки посланик расправља о сваком амандману, већ би се груписало неколико представника. Ова „сумарна расправа” о амандманима не би била краћа од укупног времена предвиђеног за начелну расправу, каже Ристић.

Бошко Ристић истиче да је у Словенији постојао одбор за евроинтеграције и додаје да су чланови радне групе за пословник „консултовали стручне службе, које ће припремити предлог где би такво тело могло да буде предвиђено, или у закону о скупштини, или о пословнику”. Ристић додаје.„То тело би, рецимо, могли да чине председник парламента и шефови посланичких група, који би се договорили о календару делатности, о прописима које треба да донесемо и о координацији са владом и ресорним министарствима како би се пратиле обавезе владе и парламента, а јавност би пратила да ли неко искаче из предвиђених оквира”. Ристић каже да зна да у Хрватској постоји савет за евроинтеграције, којем председава представник опозиције и додаје да су у тој земљи сви за евроинтеграције: „Код нас је део опозиције против евроинтеграција и није могуће поверити некоме руковођење тим телом некоме чија политика је супротна сврси постојања тог тела”.

Чедомир Јовановић, лидер опозиционог ЛДП-а, чији посланици су гласали за усвајање Споразума о стабилизацији и придруживању, каже да је владајућој коалицији најлакше да за неуспех евроинтеграција оптужи опозицију, а „свакоме ко познаје односе у парламенту, јасно је да то није тако”. Према његовим речима „кад говоримо о организованом процесу евроинтеграција, онда говоримо о постизању политичког договора, који би омогућио парламенту потпуно другачији режим рада на седницама које би биле посвећене искључиво реформи нашег законодавства у складу са европским”. Јовановић каже да ЛДП предлаже хитно формирање одбора за праћење реализације ССП-а, који и иначе, према ССП-у, морамо да формирамо. Он додаје: „Тај одбор би у координацији са свим министарствима у влади усвајао годишње, полугодишње и тромесечне планове активности, које би онда обавезивале посланичке клубове на један другачији однос према седницама на којима би се расправљало о европским законима. Пред тим одбором водила би се дискусија о законима, а пленарна расправа у парламенту била би посвећена само спорним тачкама. Тај стандард такозваног првог и другог читања био је карактеристичан за све земље које су успешно завршиле евроинтеграције. Без тога је немогуће одблокирати тај процес у парламенту. Али ми данас заостајемо у процесу евроинтеграција због неспособности саме владе, која је само петину неопходних закона проследила парламенту, а неке је чак и повукла”. Јовановић каже и да треба раздвојити реформу пословника од ефикасности у процесу евроинтеграција „сужавање пословничких слобода посланицима и лимитирање права неће учинити парламент ефикаснијим, напротив, постаће предмет нових несугласица”.

Мирослав Маркићевић, заменик шефа посланичке групе Нова Србија, чији посланици су гласали против усвајања ССП-а, каже да посланици НС-а ни кад су били власт, ни сада као опозиција не троше време узалуд. Он истиче да је НС спреман за сваки договор у циљу повећања ефикасности парламента, али „не на уштрб опозиције”. Маркићевић додаје да у неким земљама постоји прво и друго читање закона, али „то подразумева много толерантнији однос власти према опозицији, не би им круна пала с главе кад би усвојили 20 смислених опозиционих амандмана, а они су усвојили само један на ребаланс буџета и то с тешком муком”.

Сузана Грубјешић, шеф посланичке групе Г17 плус, каже да су измене пословника неопходне како би било скраћено време за расправу у начелу и о амандманима и додаје „то су радили и други парламенти у процесу евроинтеграција”. Она каже да је у Словенији дневно усвајано и по сто закона, али „сви су претходно прошли владу и савет за европске интеграције и имали изјаву о усклађености, па је парламент малтене без дебате усвајао законе”. Грубјешићева каже да смо ми основали један савет 2005. године, али он никако да заживи и додаје да би требало направити скупштински одбор за ССП, а реално је очекивати да буде формиран идуће године. Она, ипак, истиче да ће бити тешко доћи до договора, јер „нажалост, нема консензуса око пута у ЕУ, не можете очекивати од оних који су гласали против усвајања ССП-а да подрже неки поступак, који убрзава процес интеграција”.


Коментари3
e82cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maja Zec
Ulazimo u totalitarizam i diktaturu Eurabije.
prevedi na srpski
Sta su to "evropski zakoni"? Jel to poduhvata zakone koji se primenjuju u svim demokratskim drzavama? Svaka demokratska zemlja u svetu ima bar minimalan broj zakona koji su neophodni da bi drzava funkcionisala kao takva. Kod nas politicari (zakonodavci) dremaju vec 8 godina. Postavlja se pitanje kako je Srbija uspela da funkcionise toliko dugo bez zakona i sa sudstvom koje je u proseku samo odlagalo sudske procese bez donosenja presuda? Odgovor na pitanje bi bio: Srbija nije funkcionisala, vec je samo postojala, bila je prisutna u zajednici ostalih zemalja sveta. Velika koncentracija manje odgovornih politicara jos uvek se primecuje u zemlji! Velika je sramota da te ljude mora Evropa da prisiljava da menjaju i dopunjavaju zakone! Stvarno jedna velika sramota za nas kao narod! Imamo tim "eksperata" koji se boje rada !
м. -ић
Ово је, по Србију, јако опасан развој политичког стања. Било какво убрзавање законодавне процедуре у скупштини је фарса демократског процеса. Још црње, неће дуго проћи, па ће доћи и до убрзавања судских процедура, а одатле само је корак до диктатуре. А власт је слатка и тешко се испушта, а још горе, власт квари човека, може неко колико хоће да се буса у маљаве груди да је еурозаједничарски настројен и проатлански усмерен. А ако се овако настави, опоганиће се народу и саме речи демократска и демократа. Сад, неко ће се успротивити, наводећи да мора тако, да опозиција блокира рад законодавног тела, итд. Е па, прави демократски системи у свету нуде два истински демократска решења, а не ово диктаторско. Прво, нови избори, на којима влада, ако је у праву, може да умањи опозициони део скупштине и тиме одблокира законодавну штанц-машину. Друго решење је да, уколико се неки закон не усвоји у одређеном року, у скупштини, усвајање сваког таквог закона обаве сами грађани, референдумом. Оба ова решења су у примени, и обично су уграђена у саму аутоматику процеса, тако да расписивање избора или референдума престаје да буде ствар хира тренутне власти. А што се тиче еуропске заједнице, и чланства Србије, то неће скоро, ... Према томе, нема никакве потребе за законодавном журбом. Да не буде после: Ој Шенгене, себе зацрних, тебе не забелих.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља