субота, 16.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

Слепи аутомеханичар осећа душу мотора

Аутор: Н. Милетићсубота, 22.11.2008. у 22:00
Истанчана чула додира, слуха и мириса: Драган ради и генералне поправке (Фото Н. Милетић)

Деспотовац – Драган Живковић Цина (52) из села Грабовца код Деспотовца, који је пре 25 година доживео саобраћајну несрећу након које је остао потпуно слеп, живи као да није остао без вида. Он још увек вози трактор захваљујући супрузи Мирјани, која управља, моторном тестером сече, а секиром цепа огревно дрво, тимари краве, а најзанимљивије од свега је да се бави аутомеханичарским занатом.

– У почетку сам се мало прибојавала за њега, али сам онда схватила да је толико самоуверен да нема потребе да му помажем. Једино када пожели да оре, ја управљам, а он мења брзине на трактору. Раније је много више орао, а помагала му је наша тада десетогодишња кћерка Јелена – каже нам Мирјана.

Њен супруг, иако живи у свету таме, каже да скоро све може да уради сам и да му је најтеже када мора да затражи нечију помоћ. Сам се брије, облачи, одлази на аутобус за Деспотовац, без пратиоца се креће градом.

– Највише волим да поправљам аутомобиле. Јер, када поправиш машину, она те боље слуша него жена – шали се Драган.

– Пре несреће био сам професионални возач. Аутомеханичарски занат научио сам од оца Драгише и других мајстора. Док нисам остао слеп, повремено сам се тиме бавио, а сада сам главни и једини мајстор у селу – поносно каже Драган и објашњава свој принцип рада:

(/slika2)– Користим чуло мириса, додира и слуха. А непрекидно и вежбам, јер готово свакодневно поправљам понеки ауто. Додуше, када радим веће поправке, алат ми додаје једанаестогодишњи унук Урош. Али, сви имају поверења у мене и уопште нису сумњичави када су моје знање и стручност у питању. Чак и када радим генералку – истиче Драган, поверавајући нам да је у прво време после несреће био у ужасној депресији, чак је помишљао и на самоубиство. Али, захваљујући једном лекару, који му је без устезања рекао да не сме да дозволи да се његова породица пита шта он уопште ради, он не само да је прихватио хендикеп, већ га је и победио.

– Схватио сам да сам, ипак, срећан човек, јер, за разлику од оних који су рођени слепи, знам какве је боје трава, како изгледа сунце. Најтеже ми је што нисам могао да гледам кћерке Јелену и Марију како одрастају. Имам и четворо унучади, а не знам како изгледају. Али, ја сам створио своју визију о њима и они изгледају онако како ја желим – закључује Драган.


Коментари0
48c07
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља