петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06

Десанка ни Титу није признала да је бољи

Аутор: Петко Копривицапонедељак, 24.11.2008. у 22:00
Олимпијада у Монтреалу: Десанка на ватреној линији (Лична фотодокументација)

Врбас – Међу највећим спортским легендама некадашње Југославије запажено место свакако припада Десанки Перовић-Пешут, вишеструкој државној, европској и светској шампионки у стрељаштву, која је током шездесетих и у првој половини седамдесетих година прошлог века била без премца у домаћим и међународним размерама. Многи је, уз Јасну Шекарић, сврставају у ред најуспешнијих и најтрофејнијих наших спортиста свих времена. Монографија „Око соколово”, посвећена њеној каријери, чији је аутор Јевто Радовић, ових дана је промовисана у Врбасу, граду у којем је Десанка Перовић-Пешут одрасла и започела спортску каријеру.

А реч је о заиста импресивној нисци успеха: у два наврата је била светски шампион, три пута је понела титулу првакиње Европе, а два пута је обарала светске рекорде. На Светском првенству 1970. у Сједињеним Америчким Државама освојила је две златне и три сребрне медаље. На Олимпијади у Монтреалу 1976. била је на „ватреној линији“ раме уз раме с мушкарцима, пошто се тада резултати „нежнијег пола“ још нису засебно бодовали, и у коначном пласману заузела осмо место. Да су правила била као данас, Десанка Перовић-Пешут нашла би се и на олимпијском постољу као апсолутни шампион у женској конкуренцији. И њен укупни учинак на државним првенствима је задивљујући – освојила је девет златних, 20 сребрних и шест бронзаних медаља. Уз то, понела је и мноштво одличја са неколико балканских и медитеранских игара, као и разних међународних куп такмичења.

(/slika2)– Стрељаштво је спорт у којем до изражаја подједнако долазе и физичка и психичка спремност. Истина, била сам талентована, али да није било упорности, сталног усавршавања, добре сарадње са тренерима и исцрпљујућих тренинга, сумњам да бих постигла све те успехе – каже за „Политику“ Десанка, која је најбоље резултате постизала у гађању малокалибарком и ваздушном пушком.

Десанка Перовић-Пешут се по завршетку такмичарске каријере неколико година успешно бавила и тренерским позивом, била је селектор мушке и женске репрезентације, а како се наводи у књизи „Око соколово“ – остала је узор за многе стрелце и уопште спортисте млађих генерација. Ни држава је није заборавила, па јој је лане додељена национална пензија.

„Златна девојка југословенског стрељаштва“, како су је медији прозвали када је први пут освојила титулу светске првакиње, данас живи у Новом Саду и, како каже, највише времена посвећује унуку Николи. Често се, вели, сретне или телефоном чује са пријатељицама и другарима из спортских дана, пребирају по успоменама, присећају се тешких такмичења, али и величанствених дочека на београдском аеродрому који су им приређивани када су се са такмичењима враћали окићени медаљама.

Испричала нам је и анегдоту са једног од пријема код председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, када му је – на његово питање ко би од њих двоје био бољи када би се такмичили искрено одговорила да би она победила.

– Тито се тада само насмејао и потапшао ме по рамену, ваљда му је било симпатично што сам му то рекла, а да нисам ни трепнула, онако без имало збуњености. Међутим, људи из његове пратње су, учинило ми се, просто занемели од чуда, готово да су били пренеражени мојим одговором – са осмехом се тог догађаја присећа Десанка Перовић-Пешут, прва жена са простора Југославије којој је успело да освоји златну медаљу на неком светском првенству.


Коментари1
e1a67
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

,,zli dusi " Dostojevskog
Iz zadnjeg pasusa se vidi da su Tita drzali na nivou strahopostovanja ili bolje receno bojazni za sopstveni zivot. I to je komunisticko socijalisticka vizija drzavnika ,,bogovoditelja". Svaka cast ovoj zeni koja se bavila sportom u vreme koje je gore od najgoreg. Najgore je ovo danasnje. A proslost sa Titom je gora od najgoreg.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља