среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:55

Коминтерна и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

Аутор: Алекса Ђилассубота, 29.11.2008. у 22:00

Извршни комитет Коминтерне, којим су доминирали Лењин и бољшевичко вођство, у стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, види тек још једно територијално проширење после „империјалистичког” рата: једна од земаља – победница (Србија) припаја неке од територија поражене земље (Аустроугарске). Мада је Лењин на почетку Првог светског рата писао да Србија води праведан рат пошто се брани од аустроугарске војне агресије, Коминтерна је политичке и војне елите Србије сматрала за освајачке и хегемонистичке.

Предратна Краљевина Србија, чији су политичари, генерали и државни чиновници управљали новом државом, била је савезница царске Русије. Председник српске владе Никола Пашић је био човек коме је цар веровао, а он и његова влада су своју спољну политику – пре и за време Првог светског рата –заснивали на тесним односима с Русијом, у којој су видели своју заштитницу пред аустроугарским и немачким војним експанзионизмом. После бољшевичке револуције 1917. и грађанског рата у Русији, многи „бели” контрареволуционари су емигрирали у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Непријатељском ставу Коминтерне према новој држави доприносили су и њени пријатељски односи са „империјалистичким” државама – Великом Британијом и Француском. Те две земље су по мишљењу Москве доминирале „неправедном”, Версајском конференцијом 1919. и имале кључну улогу у стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Коминтерна је сматрала да српска нација има мали револуционарни потенцијал, пошто је и на унутрашњем и на спољном плану била задовољна поратним европским границама, тј. заинтересована за очување статуса кво.

Коминтерна је нову државу сматрала наследницом Аустроугарске, новом „тамницом народа”, која је била творевина британских и француских „империјалиста”, а и сама нека врста српске „мини-империје”. За Коминтерну је, према томе, било природно да потражи „савезнике” у несрпским нацијама које се осећају национално угњетеним, и да подржи њихово тражење националних права, укључујући и право на отцепљење и стварање самосталних држава. Ако би захтев за потпун распад земље допринео јачању утицаја Коминтерне, њен би Извршни комитет без оклевања био за то да комунисти Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца такав захтев истакну. Хрватски национализам је, због своје масовне базе и сепаратистичко-револуционарног потенцијала, био веома важан савезник.

(одломак је преузет из књиге „Оспоравана земља”)


Коментари1
1b2af
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

citac
Neka nevidljiva sila je odredila da citam od dole prema gore, tako da sam poceo od Branke Prpe a zavsio sa ovim zadnjim clankom. Pokusavajuci da se dosetim kako da predstavim ukupni dozivljaj citajuci "Istoriju" u skicama, sve clanke djuture, odnekud mi je iskrnuo u svesti mlinarski dzak napunjen zitom. Valjda kao podsvesni podatak, zbir nekih ranijih zivota, jos pramdeda mi je imao vetrenjacu, dzak u kome je svako zrno zita po neki podatak, dokument, zapis, moje znanje dopire samo do povrsine tog otvoren dzaka, gde samo pojedina zrna raspoznajem kao neko moje znanje, od ukupnog i zaokruzenog od 1900. - 2000. kao ceo dzak, mlinarski od 80 kg zita. Ovaj clancic mi izgleda kao da je neko strucan zamoljen da gurne ruku u taj dzak, zahvati nepunui saku zrnevlja zita, i pole nam isprica sta je procitao iz svakog pojedinog zrna. "Nesvestan", da je slucajno probrao najznacajnija zrna, tek na dnu sake, zrna istorije koja nam je krojila sudbinu, i jos uvek se oseca dejstvo te moci - Komintrena. Ali onaj kljucni, nazovimo ga kilogram zrnevlja zita, najznacajnijih podataka, nikada nece biti procitan. Taj "kljucni kilogram zita" pohranjen je u duboko podrumima Kremlja.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Оспоравана земља

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља