петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:07

Деведесет година од настанка Југославије

Аутор: Светлана Васовић-Мекинасубота, 29.11.2008. у 22:00
Подизање нове заставе Југославије 1992. године

Удруживањем Краљевине Србије и Државе СХС проглашене на рушевинама Аустроугарске, створена је 1. децембра 1918. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. То је био почетак стварања Југославије и прва самостална интеграција јужнословенских народа. Из данашње перспективе није тешко уочити све мане (су)живота под истим кровом, али и деценије заједничких успеха који су били могући захваљујући чињеници да је Србија била главни покретач промена.

„Када је на Балкану пукао први пуцањ, његов одјек се чуо и у нашем последњем, најзабаченијем селу… И искра оне моћи, самопоуздања и снаге живота која је узела маха на југу, букнула је и на словеначком тлу. Слабић је схватио да је брат снажан и почео је да верује у себе и своју будућност”, казао је на предавању у Љубљани 12. маја 1914. велики словеначки писац Иван Цанкар. Одмах је завршио на робији, јер је рекао „добру реч о Србима”.

Прва Југославија је у њеним северозападним крајевима дочекана са нескривеном надом. Посланик из Далмације Јосип Смодлака је током преговора о уједињењу прекоравао сународњаке што Србији намећу нереалне захтеве: „Ви бисте да уђете у ортаклук са једном славном фирмом…,а хтели бисте да постављате услове ви, који нисте ни пропала фирма!?”. Да еуфорија изазвана уједињењем није била кратког даха откривају анали општине Крањ која је 2. августа 1926,са 18 гласова „за” и тригласа „против”, одлучила да цео крај као израз љубави према Србији и Србима, назове – Србија.

Упркос демонстрацији великих очекивања од народног ослобођења и препорода, у држави убрзо избијају међунационална трвења. Словеначки посланик Антон Корошец 8. фебруара 1928. у Народној скупштини изговара реченицу која касније постаје крилатица сецесиониста, а која гласи да у држави „Срби владају, Хрвати дебатирају, а Словенци плаћају”.

Други светски рат доноси Југославији тешка страдања, окупацију и грађански рат, што је окончано победом револуције, стварањем федерације и тоталитарном владавином комунистичке партије. Крах социјализма уводи несврстану Југославију у кризу која опет води у грађански рат.

Парадокс коначног распада заједничке државе,настале 1918, јесте да су догађаји с почетка деведесетих година 20. века закочили и за неколико деценија успорили европске интеграције потоњих ексјугословенских држава. Заборавља се да је Југославија још у пролеће 1989. узета „у најужи избор, била први кандидат” за придружено чланство у Европској заједници (ЕЗ), претечи ЕУ, што је 1990. потврдио тадашњи председник Председништва СФРЈ Јанез Дрновшек: „У разговорима које сам водио са шпанским премијером Гонсалесом и другим личностима из врха Европске заједнице, као и са представницима Европског савета, договорено је да ћемо (СФРЈ) у јануару 1991. постати пуноправан члан Савета уколико се у републикама заврше вишестраначки избори.”

Страни државници су узалуд подстицали „југословенско јединство”, а међу њима је тада био чак и немачки министар спољних послова Ханс Дитрих Геншер, који је децембра 1990. упозоравао да у „Европу може само демократска Југославија, и то само у комаду, а никако у комадима!”.Сличну поруку је Београду, као и представницима сепаратистичких република, пренео и италијански шеф дипломатије Ђани де Микелис који је устрајно опомињао да би била грешка ако би Југословени „сасвим разбили своју државу”.

Упркос изгледима да јединствена Југославија брзо постане члан ЕЗ-а, руководства развијених република СФРЈ одбијају да плаћају у „фонд за неразвијене” и уместо сарадње бирају бој за национални суверенитет. Уследили су сукоби у којима је прокоцкан реноме „славне српске фирме”.

После свега можемо констатовати да се Југославија „у комаду” много више приближила уласку у заједничку творевину европских држава, него што је то до данас успело њеним наследницама, са изузетком Словеније која је „нето платиша” у благајну ЕУ. Наследнице СФРЈ уз то једне другима загорчавају напредовање на путу ка ЕУ, па Загреб каже да од Љубљане не очекује да Хрватској отвори двери Уније, већ да их Словенија, као чланица, не затвара сталним притисцима и блокадама. Ипак, све државе настале на тлу СФРЈ спаја жеља да што пре уђу у ЕУ. А, то доказује да идеја удруживања није била наопака и да вазда има смисла, па модерна Србија, поучена искуством из прошлости, у том друштву може поново да постане „славна фирма”,не само на Балкану него и у ширем, „европском ортаклуку”.


Коментари49
8bd31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

24 iz dijaspore
BRAVO gospodine Nikola Kobac!Istina o kojoj govorite je najvise zataskavana bas od samih "srpskih" politicara sve do dana danasnjeg.Nema naroda u svetu koji manje voli i ceni svoj sopstveni narod kao sto je to u srba.Gde i kada ste culi da se srbi digli na demonstracije da bi svet cuo istinu o unistavanju srpskog naroda?Nikada to nisu radili,nikada od "svojih" politicara to nisu,MASOVNO i JAVNO zahtevali.Sve LAZI koje su srbima servirane,sve te LAZI srbi rado gutaju,bez imalo grize savesti!Zasto bi srbe neko iz bivse YU,ili sveta,vise cenio ili respektovao od njih samih?Srbi su uvek ziveli u lazima dali o svoj hrabrosti,svojoj vernosti svom rodu,a o svemu drugome i da se neprica.Sramota nas je i cesto se pitamo ima li uopste nade,da se taj grozni srpski karakter izmeni!
Ja sam lično na nemačkoj televiziji čula i videla kada je ondašnji ministar inostranih poslova Ditrih Genčer izjavio da nemačka vlada u potpunosti podržava težnju i želju Slovenije da se odvoji od Jugoslavije.
Да ли је4 тако морало бити?
Без обзира на ратни учинак Србије у Првом светском рату наивно је веровати да би 1918. католичко-протестантска Европа дозволила православној Србији да се тек тако прошири у Босни, Херцеговини, Даламацији, Војводини, Славонији, Црној Гори, и остане у Македонији и на Косову и Метохији. Тој Европи (Француској, Британији....) требала је брана будућем продору Германа на Медитеран, али то је могла бити и католичка Италија и то много пре него нека већа православна држава попут оне што неки читаоци називају Великом Србијом. Многи су заборавили да је Винстон Черчил између два рата адвокатисао формирање "Подунавске уније", дакле једне скраћене Аустроугарске монархије. Краљ Александар био је стављен пред дилему "узми (наше католике) или остани (на ономе што си имао и пре рата)". Он се одлучио за прву солуцију која је у оно време била изгледнија, која је чак имала и своје политичко, одбранбено и економско утемељење. Ипак, сви народи који су је формирали - а нова држава формирана је и уз њихов пристанак! - нису прошли исте фазе у свом развитку, нису се ослободили у потпуности утицаја њихових бивших господара и, што се посебно показалао убитачним - били су верски па и културно тако хетерогени. Добро је то Југославија и издржала пуних 75 година!
Midrag Nikolic
@Ono sto ti nazivas velikom Srbijom je prostor na kojem su Srbi ziveli kroz svoju istoriju.Da smo hteli veliku Srbiju nazvali bi je Srbija,a ne KSHS i od 1929. Kraljevina Jugoslavija!Zadrzali bi unitarno uredjenje zemlje u kojoj su 45% naroda bilo Srbi.Ne bi je kasnije delili na republike!Uredjenje Jugoslavije je dogovoreno Krfskim sporazumom sa Hrvatima i Slovencima. Kojim je to aktom,govorom ili akcijom kroz istoriju pominjano stvaranje velike Srbije?
Srbi i Jugoslavija,laznjak -
@Nikolic Miodrag, Srbija 1918 je zelela ne Veliku nego Vecu Srbiju od "Velike Srbije".Jugoslavija je laznjak jer je Srbija 1918 zelela da dobije na vremenu i da ne dozvoli da Italija ,Austrija ili Madjarska zauzmu neke od teritorija Slovenije,Dalmacije ili Vojvodine vec da kroz Jugoslaviju,vekovni san slovenskih naroda,"Veliku Srbiju" napravi mnogo vecom(citava Jugoslavija je trebalo da bude "Velika Srbija".).Srbi su to nedvosmisleno pokazali od prvog dana "zajednicke drzave Jugoslavije",nametnuvsi apsolutnu dominaciju i vlast nad ostalim narodima.Jugoslavija nije imala sanse,Srbi joj nisu dali.Vec 90 godina vecina Srba se pravi naivnim i govori da je bolje bilo napraviti "Veliku Srbiju" umesto Jugoslavije .Kamo te srece da je to uradjeno!Mnogo manje ratova i zla.Srbija na strani pobednika I svetskog rata 1918 nije zelela samo "Veliku Srbiju" vec i mnogo ,mnogo vise-kompletnu teritoriju Jugoslavije za "Veliku Srbiju".Veliki apetiti Srbije nisu niti pomisljali i nekakvoj Jugoslaviji,zajednici ravnopravnih slovenskih naroda.Kao sto je vojnicki okupirala deo Makedonije 1912-13 i prosla nekaznjeno od strane velikih sila (koje su radi "mira na Balkanu" dopustila da Srbija to uradi),Srbija je od prvoga dana Jugoslavije zapocela mirnidopsku okupaciju ostalih naroda Jugoslaviju. Ili da celu pricu skratim:Mogla je Srbija ,kao pobednik,da formira "Veliku Srbiju".Niko to ne bi osporio.Srbija je zelela vise od "Velike Srbije".Kockala se i izgubila.Dobila po nosu!Nemojte Srbi da glumite francuske sobarice. Srbi su narod jednakog kvaliteta kao i svi ostali narodi, no bili su nesrecni da im vodje nisu razmisljale dovoljno dobro.Najbolje za Srbe jeste da se suoce sa istinom pa tek onda krenu napred,u, ja im najiskrenije zelim , lepsu buducnost!```````````````````````````

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Оспоравана земља

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља