понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:04

ПРОСТО КАО МАТЕМАТИКА

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 01.12.2008. у 22:00

Колико јуче, Народна банка Србије (НБС) објашњавала је неуким економистима да је питање девизног курса „просто као математика“. Курс је одређен понудом и тражњом девиза, па како тржиште одреди, тако мора бити. То је била преовлађујућа теорија када је динар јачао и ишао наруку циљевима НБС. Када је динар почео да пада, теорија се променила. НБС је одлучила да утиче на тржишне процесе – готово из дана у дан, и тако већ два месеца.

Централне банке понекад интервенишу на девизном тржишту како би спречиле раст или пад вредности домаће валуте, зависно од циљева економске политике у одређеном тренутку. Србија је, по обичају, специјалан случај. НБС тврди да интервенише само да би „утицала на побољшање ликвидности међубанкарског девизног тржишта и спречила превелике дневне осцилације курса“.

Ликвидност девизног тржишта значи да свако ко купује или продаје девизе, то може обавити лако, и када год то жели. Тржиште може функционисати и на нижем нивоу ликвидности. Када је цена евра коју су купци спремни да плате нижа од оне коју продавци евра очекују, понуда девиза и обим трансакција на девизном тржишту ће бити мањи, а тиме и ликвидност. И продавци и купци могу накратко одлагати продају, односно куповину девиза, док се не успостави тржишна сагласност у вези са ценом валута. Када се то догоди, ликвидност девизног тржишта се повећава, а са њом и обим трансакција. Нема разлога да НБС интервенише и своје девизе продаје јефтиније него што то би то радили приватни актери, само да би повећала ликвидност тржишта.

Дневне осцилације девизног курса могу бити разлог за интервенцију централне банке. Да курс у Србији заиста осцилира, то би значило да се динар у кратком периоду снажно креће у оба смера, а да у том кретању нема јасног тренда. Ако је тако, НБС би куповала евро када динар јача и продавала га када динар пада. У последња два месеца НБС је искључиво продавала евро, не зато што је динар осцилирао, већ зато што је падао. НБС је тако продала преко 600 милиона евра само да би успорила или зауставила пад динара.

Интервенције на девизном тржишту имају смисла када долази до краткотрајних поремећаја понуде и тражње, изазваних шпекулативним нападима на здраву валуту. Међутим, одбрана нереалног курса узалудно је траћење девизних резерви и спречавање процеса платнобилансног уравнотежења.

Динар је тешко прецењен и платни биланс то јасно показује. Дефицит платног биланса је основни фактор рањивости српске економије и синтеза је свих промашаја економске политике. Интервенцијама од октобра до данас само се успорава нужан и преко потребан процес знатне корекције курса динара. Нејасно је шта НБС заиста жели да постигне оваквим интервенцијама, али су њихови лоши ефекти јасно видљиви.

Интервенцијама на девизном тржишту НБС кажњава извознике – за зарађене девизе они добијају мање него што би добили да НБС не интервенише. То извознике може натерати да девизе у Србију уносе успорено, чекајући бољи тренутак и већи курс. То је лоше за девизно тржиште, а додатно ће погоршати и укупну динарску ликвидност која је већ на ивици пуцања.

Трошењем девизних резерви НБС субвенционише и награђује увознике. Омогућавајући им да евро данас купују јефтиније, НБС повећава њихов профит, али не утиче и на снижавање будућих цена. Када увозници буду продавали робу коју данас купују, калкулација цена ће се базирати на курсу и курсним очекивања у тренутку када роба буде у продавницама. Колико НБС губи продајући девизе јефтиније, толико увозници зарађују.

Погрешном антиинфлационом политиком, Србија је постала магнет за привлачење шпекулативног капитала. Својом каматном политиком и политиком курса динара, НБС упорно наставља да трпа новац у џепове његових власника. До почетка октобра тај капитал је мировао (био стерилисан) у динарским благајничким записима НБС. Имобилисан, и за Србију неупотребљив, убирао је себи фантастичну камату по стопи од ефективних 19,35 одсто годишње (17,75 процената номинално). Како то више није довољно, шпекулативни капитал сада бежи из динарских благајничких записа у евро.

Од почетка октобра до краја новембра, укупна вредност благајничких записа смањена је за 31 одсто – рачунато у еврима, тај пад је 40 одсто. Шпекулативни капитал данас радије купује евро него благајничке записе и овај новац врши притисак на девизно тржиште. НБС му својим интервенцијама предусретљиво омогућава да јефтиније купи евро него што би то био случај да интервенција нема. Колико НБС изгуби продајући девизе јефтиније, толико шпекулативни капитал више заради.

Задуженим грађанима и привреди интервенције НБС неће много помоћи – њихови девизно индексирани кредити су вишегодишњи. Да ли ће се коначна корекција курса догодити данас, коју недељу или месец касније, неће битно променити њихову тешку дужничку позицију.

Субвенционисање увозника и шпекулативног капитала на крају ће платити грађани и буџет Србије. Држава ће морати да се задужи како би попунила девизне резерве и покрила губитке НБС, а сервисирање дуга биће трошак буџета. Србија нема намеру да субвенционише своје грађане, али издашно субвенционише власнике шпекулативног капитала и увознике. То чини данас, на терет буџета сутра.

финансијски консултант


Коментари52
929bb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko-2...,g. Katicu
...mnogo Vam hvala na veoma inspirativnom odgovoru!..
Jasna
Господине Катићу, хвала за Ваш одговор. Било би изузетно добро да напишете чланак о улозу долара без покрића и политике задуживања привреде и грађанства на рапидно богаћење САД после Другог светског рата. Као што претпостављамо, евро је уведен да буде нова светска валута, јер се доста дуго знало да је долар на издисају. Али евро пати од исте бољке јер нема златну подлогу. Хвала!
Драган Николић
Уз уобичајене похвале Аутору, пре свега на јасност његових излагања, молио бих за коментар везан за судбину малих предузећа у оваквим условима привређивања. Данас "велика" предузећа ултимативно уговарају са испоручиоцем услуга или роба, најчешће без аванса, са одложеним плаћањем, чак и са враћањем робе или услуге коју је користио. Претпостављам да ће у оваквом систему опстати велики системи "једући" мале. Шта је ту интерес Заједнице, односно треба ли овај процес да схатим као нормалан или не. Уколико је ова тема нека од будућих колумни Аутора са нестрпљењем ћу је чекати. Поздрав
Небојша Катић
За Јасну – Нерадо се удаљавам од теме чланка. Долар је изузетно комплексна тема за овакву врсту коментара.Улога долара као кључне светске валуте је угрожена, али оглашавити долар мртвим је преурањено. Долар је био инструмент светске ликвидности, и док нека друга валута не преузме то место, са доларом ће се морати живети. САД је најважније извозно тржиште за све земље у развоју и оне морају примати доларе - ако не узимају доларе, нема извоза. Снага долара је проистицала из огромне апсорпционе моћи америчког тржишта. Шта са акумулираним доларима, велика је тема и можда ћу о томе писати у неком од наредних текстова. Хвала на коментару.
Cvorak
Pre neki mesec sam bas u jednom komentaru na tekst Nebojse Katica (da je vise ovakvih tekstova!!!)rekao da ce dinar do nove godine biti presisati 90 dinara za jedan evro. Pozurio sam citavih mesec dana sa prognozom. Evo nove. Dinar ce na prolece vredeti izmedju 120 i 140 dinara i mislim da ce biti blizi ovoj cifri od 140 dinara za evro. Onaj ko uzme milijardu dolara deviznih rezervi da brani kurs koji je jednostavno neodbranjiv najobicniji je ekonomski diletant. Umislio da je Alan Greenspan i da se nalazi na celu federalne banke za rezerve umesto da ujutru kad krene na posao pogleda oko sebe. Mozda da svrati na pijac i ode kod nekog privrednika koji nesto prozivodi, izvozi i ostvaruje profit pa da ga pita sta bi to mogao da ucini sa svojom ekonomskom politikom da mu pomogne da poveca svoju prozivodnju i izvoz. Ovako sticuje kurs gde strane banke i spekulanti za veoma jeftine pare dobijaju gomile evra iz srpskih deviznih rezervi. Srbija ce doci do ekonomskog kraha i veoma brzim koracima ide ka istom. I valjda ce jednom u toj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu neko biti odgovoran za ono sto se desava i za to odgovarati. Meni je citav taj koncept srpske ekonomske i svakakve druge politike totalno nakaradan i nebulozan. A kakava politika takvi i rezulati. Nakaradni i nebulozni. jadni, bedni i nikakvi. Gde god se okrenete oko sebe. A sudeci po medijskim izvestajima kod nas samo sto nije poteklo med i mleko. A pice se case cemera i zuci. Decenijama posle haosa i ludila koje ce za sobom ostaviti "eksperti". Neka nam je Bog u pomoci.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља