петак, 24.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:53

Сенка хипотеке и над мостом на Ђетињи

Аутор: Бранко Пејовићсреда, 03.12.2008. у 22:00
Од приближно 80.000 становника Ужица, 16.270 су пензионери, а на евиденцији незапослених је још око 7.000 особа (Фото С. Јовичић)

Ужице – У Ужицу, граду некада развијене индустрије и привредних гиганата, приватизација је углавном завршена: још само две друштвене фирме („24. септембар“ и Ветеринарска станица) и даље траже власника.

Исход приватизације, судећи према подацима Самосталног синдиката Златиборског округа, изгледа овако: од 53 приватизоване фирме, сматра се да их 16 добро ради, девет се како-тако сналази, а 29 стоји доста лоше. Захтевима тржишта најбоље су се прилагодили „Јединство“, „Путеви“, севојничке ваљаонице „Импол Севал“ и Ваљаоница бакра, „Први партизан“ (односно Наменска производња), „Кадињача“, „АБЦ производ“ и још неколико фирми. Међутим, у осетној већини су предузећа којима је приватизација сасвим пресела и где се радници годинама суочавају са нередовним и минималним платама и нестручним и често осионим менаџментом.

Стечаја су допале и такве фабрике као што су „Фротекс“ (својевремено имао 2.200 радника), конфекција „Деса Петронијевић“ (700 радника), „Фасау“ (1.100 радника), „Котроман“(400 радника), „Тврди метал“, „Робне куће Београд“.

Распарчане су и готово растурене фирме попут ГП „Златибор“, које је својевремено имало неколико хиљада запослених, радило на 65 градилишта, а фирме које су настале од овог грађевинског предузећа укупно имају 250 радника, колико је некад било само армирача.

Саобраћајно предузеће „Ракета – путнички саобраћај“ до пре коју годину имало је најбоље аутобусе у држави и више од 700 возача, мајстора и службеника, а данас је остало без возила и свело се на петнаестак запослених.

„Млекара“, која је имала и неколико хиљада коопераната међу сточарима овог краја, као добра фирма, међу првима је приватизована, али је брзо запала у проблеме, а радници сумњају да их је та судбина задесила јер је „Млекару“ неко препознао као потенцијалног тржишног конкурента.  

– Приватизација у Ужицу има још једну специфичност: наиме, Агенција за приватизацију је овде раскинула чак 11 купопродајних уговора, будући да нови власници нису испунили преузете обавезе. Очекивало се да ће држава, после раскида уговора, помоћи тим предузећима чији радници испаштају због неспособности својих газда, али такве наде су се изјаловиле – каже за „Политику“ председник Самосталног синдиката у Златиборском округу Петрашин Друловић, због чега је, како наглашава, девет овдашњих фирми „ни на небу, ни на земљи“, јер је код њих касно дошло до раскида купопродајних уговора, кад су већ биле „дужне и богу и народу“. Оне званично постоје, али нити приходују нити имају перспективу. Некима су, због нагомиланих дугова, искључене струја и вода. Тако је и у „Гами“, којом су неславно газдовали Словенци, затим у Фабрици коже, коју је купио извесни руски бизнисмен, који је једноставно отишао када су дугови почели да притискају фирму. У кожари је, рецимо, због големих дугова, све било пописано и под хипотеком, чак и портирница на улазу у фирму, а радници, имајући у виду да никако не могу да наплате заостале зараде, тражили су да се под хипотеку стави и мост преко Ђетиње, којим су прелазили у фабрику, а некад давно су га сами правили.

И „Златиборка“ је остала без власника још почетком 2006. године, али у њој до данас није именован заступник државног капитала.

– Министарство за економију обезбедило је социјални програм за 671 радника најугроженијих ужичких фирми. Обезбеђене су им отпремнине од по 200 евра за годину стажа. Тако је, после прихватања социјалног програма, у „Ракети – путнички саобраћај“ остало свега 15 радника, у „Гами“ и „Јеловој гори“ само по један, у Фабрици коже – ниједан. „Градина“ је такође имала проблеме са лошом приватизацијом, али је већински пакет њених акција пре неколико месеци купила „Лили дрогерија“, задржала 56 радника и вратила „Градинине“ дугове – објашњава Друловић.

-----------------------------------------------------------

Три пута мање индустријских радника

И у боље стојећим ужичким предузећима дошло је до смањења броја радника, уз битно повећан обим посла за оне који су остали и тек незнатно увећане (или исте) плате. Бројке којима синдикат располаже довољно говоре: током осамдесетих година, Ужице је имало око 80.000 житеља, међу којима 36.000 запослених, од којих 17.000 индустријских радника. Почетком ове године, има сличан број становника, а 24.780 запослених и свега 5.800 радника у индустрији. У грађевини је некада овде било 4.400 запослених, сада око 1.700, у трговини 2.400, а сада за 700 мање, у угоститељству 1.100, а ових дана само 193 радника. Али, као куриозитет, повећање броја запослених бележи здравство: некад 2.400, а сада 2.662 радника раде у здравству Ужица, сваки десети запослени овог града. Пензионера овде сада има 16.270, а незапослених око 7.000.


Коментари1
94aa9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Najbolje bi bilo da se svi preselimo u Beograd!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља