понедељак, 21.05.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:56

Сахрањивање мртворођенчади – болно за родитеље

Аутор: Д. Јокић - Д. Давидов-Кесарсреда, 03.12.2008. у 23:59

Мртворођене бебе, које нико не жели да сахрани, и даље су у замрзивачима породилишта широм Србије, јер многи родитељи тешко прихватају истину да су изгубили дете. Психолози ову појаву правдају објашњавајући да је то велики емотивни ударац због кога је тешко суочити се са реалношћу.

Губитак детета, како каже Александра Јанковић, психолог, носи последице. Жене у том тренутку, што због измењених хормона, што због чињенице да су девет месеци са радошћу ишчекивали рођење бебе, постају депресивне.

Јанковићева сматра да услед великог бола родитељи тада мало размишљају о сахрањивању мртворођенчета, јер пролазе кроз велику тугу која се најпре манифестује негирањем догађаја, затим размишљањима зашто се то догодило. Онда следи фаза беса и очаја, после које долази до суочавања са реалношћу.

– За тај процес је потребно да прође годину дана. Не може се од родитеља очекивати да реагују другачије, као ни од њихове родбине, јер то доживљавају као личну трагедију. У неким примитивним срединама за рађање мртвог детета окривљује се жена, сматра се да је то њена грешка, што додатно лоше делује на њену психу. А када бол попусти, родитељи не желе поново да преживљавају све то, па се зато не појављују са жељом да сахране бебу – рекла је Јанковићева.

Како сазнајемоод извора блиских „Погребним услугама”, мртворођенчад се, према важећим прописима, поистовећују са одстрањеним деловима тела приликом операција, односно патолошким отпадом, тако да се не могу сахранити у гробним местима или у породичним гробницама. Те бебе, каже „Политикин” извор, смештају се у заједничку гробницу на гробљу Орловача и то у пластичним кесама, које је болница дужна да обезбеди.

– Ово правило се не односи на бебе које су рођене живе, па касније преминуле. Досад није било родитељских захтева да мртворођенчад сахране у породичне гробнице, јер то ни закон не дозвољава. Догађало се међутим, да се родитељи који су одбили да виде мртворођену бебу, после 10 година интересују где је она сахрањена – објашњава „Политикин” извор.

Према речима Зорана Марковића, руководиоца Информационог центра „Погребних услуга”, начин на који ће се сахранити зависи од тога да ли се ради о мртворођеним или живорођеним па умрлим бебама.

– Медицинску документацију за сахрану мртворођених и живорођених па умрлих дужне су да обезбеде здравствене установе, а сагласност и остала документа потребна за сахрањивање живорођених беба обезбеђују родитељи, или други законити извршиоци сахране – објаснио је Марковић.

На захтев и уз писмену сагласност родитеља, живорођене па умрле бебе, уз обавезну медицинску документацију, преузимају радници „Погребних услуга” и превозе их у капелу у Делиградској улици, ради припреме за сахрану или кремирање. Дозвољено је сахрањивање живорођене одојчади на посебно гробно место, у породични гроб или гробницу, док се пепео кремираних одојчади расипа по Беби врту, на гробљу Лешће.

– Напомињем без писмене сагласности родитеља, и пратеће документације, наши радници не могу да преузму бебу. Живорођене па умрле бебе, према закону, имају исти третман у сахрањивању као и одрасли – истакао је Марковић.

Протојереј ставрофор др Димитрије Калезић, пензионисани професор Богословског факултета, сматра да закон не треба мењати, јер су и раније некрштена и мртворођена деца сахрањивана ван гробаља, док су се она водила као црквени поседи. Од 1945. године се, према Калезићевим речима, појавио нови проблем – гробља се предају на управљање комуналним предузећима, па се на њима сахрањују и некрштени.

– Уколико доктори нису сигурни да ће беба преживети, могу да је крсте бабице изговарањем речи: „Крштава се тај и тај, у име Оца, амин и Сина амин и Светога духа, амин”. Уколико преживи беба се касније докрсти, ако премине могу је сахранити уз све обреде. Једини услов је да је бабица крштена и православне вере – објаснио је Калезић.

Ових дана у центру медијске пажње било је породилиште Клиничког центра Србије и болница у Нишу, где у замрзивачима има много беба које још нису сахрањене. Питали смо запослене у другим београдским породилиштима да ли се и они суочавају са овим проблемом.

У ГАК „Народни фронт”, објаснили су да све раде по правилима, а др Дејан Малетић, начелник породилишта у Клиничко-болничком центру „Звездара”, каже да гинеколози немају увид у ову причу, јер се све бебе за које је потребно радити обдукцију да би се утврдио узрок смрти, шаљу у Службу патологије.

– Правило је такво да се мртворођена деца из породилишта доводе у капелу, родитељи потписују сагласност за обављање кремације и тај поступак се обавља. Када је реч о живорођеној деци која су преминула, родитељи треба да пријаве да се то догодило да би узели умрлицу од матичара и да би заказали сахрану на гробљу. Колеге које воде евиденцију о овим случајевима, којих има веома мало код нас, кажу да се ретко догађа да родитељи дођу са жељом да сахране бебу. Оне се у међувремену налазе у замрзивачу, свака је обележена око пупка, где пише и име мајке, као у књизи евиденције – истакла је др Светлана Милутиновић, начелница Службе за патологију у КБЦ „Звездара”.

Др Александар Дукић, из Службе за патологију у Земунској болници, каже да се свим родитељима који желе да сахране мртворођенчад то и омогућује. Међутим, он наглашава да немају пуно случајева беба које нема ко да сахрани, јер је реч о малом породилишту.

– Догађа се да један одређени број жена раније није желео да погледа плод. Међутим, сада по закону то морају да ураде. Ако посумњају да то рецимо није њихово дете, могуће је то утврдити ДНК анализом – додао је др Дукић.

--------------------------------------------------------

У јуну обећано да КЦС решава проблем

Новинарима „Политике”, који су о овој теми писали још у јуну, наглашено је пре пет месеци да ће око 30 беба, које су умрле после рођења и чија се тела још од 2003. године налазе у хладњачи Института за гинекологију и акушерство, бити сахрањено и да ће новац за то издвојити Клинички центар Србије. Како сазнајемо, проблем је настао због тога што годинама није могло да се утврди ко треба да сноси трошкове сахрањивања, будући да то нису желели да ураде родитељи иако су деца имала и умрлицу и крштеницу.

У Министарству здравља су нам још у јуну истакли да по члану 14. Закона о сахрањивању, постоји правило да ако лица која су дужна да изврше сахрањивање то одбију, треба то да уради надлежни орган општине.

--------------------------------------------------------

Кремиране 192 бебе

У току 2007. године кремиране су 192 бебе, које су рођене живе, а њихови посмртни остаци расути су у Беби врту на гробљу Лешће, док је на градским гробљима сахрањено 28 новорођенчади. До 2. децембра 2008. године кремирано је 155 беба, а сахрањено њих 17. Трошкови сахране бебе, са сандуком, износе 10.000 динара, а кремације са полагањем пепела у Беби врт, кошта 6.000 динара.


Коментари11
ee08f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sl s
Rodila sam 1994.g mrtvu bebu. Iz bolnice sam izasla bez bebe verujuci da cu nahnadno posle obdukcije biti obavestena o svemu. Nikakvo obavestenje nisam dobila. Otisla sam sama posle pola godine ali dobila sam papir na kome pise da je pukla placenta.Nista o bebi kao da je nije ni bilo! Nikada nisam zapalila svecu! Samo cutim ali crv sumnje mi razdirae dusu. Ovde je rec o porodilistu Narodni Front.
Ljiljana Milovanovic
Sahrane ili kremiranje.??? Dosad ni jedna majka nije videla svoje dete niti dobila neku dokumentaciju a nije ni dala odobrenje za sahranu.. Zato bih volela da znam ko odredjuje koja beba ce se sahraniti u sanduku a koja ce beba biti spaljena. Dali se stvarno umrle bebe sahranjuju a ukradene spaljuju I njihov pepeo posipa tu I tamo. Veoma cudna procedura I zakon za umrle novorodjene bebe.
Svetlana Markovic
gde su sahranjene mrtvorodjene bebe 1991. iz bolnice narodni front beograd
Jasmina Stojanovic
LAZ,LAZ I SAMO LAZ!!!
brankica vicanovic
moja beba je umrala na inst.za majku i dete nakona 25 dana svog mucnog zivota i borbe za zivot., nije izgleda bilo pomoci ni njoj, a ni meni poslije da se pomirim s tim gdje da se sahrani,naime mi smo iz Rep.Srpske tacnije B.Luke dosli tu da se bebi ukaze pomoc ali uzalud, hocu reci da ni dan danas nismo sigurni šta je bilo s njom.potpisali jesmo papire s pogrebnim ali na nagovor doktora navodno je sahranjena ili kremirana u tom Vrtu beba kao sto vi kazete jer nam je tako receno. Meni nakon 10 godina nije preostalo drugo nego da zapalim svijecu i pomolim se dragom Bogu za spasenje njene duše i da počiva u miru Božijem

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља