субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 05.12.2008. у 22:00 Марко Крстић

Није све онако како изгледа

Љубомир Симовић (Фото Анђелко Васиљевић)

Није чест случај у српској поезији да се пише о књигама изабраних песама, јер, по увреженом мишљењу, нема ту шта ново и занимљиво да се каже. Може бити а не мора да значи.

Иако је штампано неколико књига изабраних песама (последња у два тома у „Стубовима културе“, 2005), једног од најзначајнијих „живих класика“ српске књижевности, Љубомира Симовића, избор о којем говори овај текст, вероватно, најближи је ауторовом погледу на своје, сопствено песништво. Пре свега, зато што су, за разлику од уобичајених избора, песме и циклуси, по Симовићевим речима, поређани „по тематској сродности, а не по хронолошком реду“, а томе песници у крајњој линији и теже, зар не. Међутим, нека хронологија ипак постоји, јер се књига „отвара” избором из Словенских елегија (Симовићева прва збирка песама), а затвара сепаратом нових песама којима претходи избор из Тачке. То јесте секундарна ствар, иако би прави потез био „мешање карата“ и апсолутно занемаривање хронологије у корист тематске сродности.

И даље чекам песника који би се одлучио на такав корак.

У Госту из облака песник је избором по тематској сродности откључао неке нове видике, и за читаоце и за критичаре, али што је још важније – избор је показао стваралачку виталност песника и потребу да увек буде другачији од претходног Симовића, што није нимало једноставно а о чему сведочи Симовићев, да тако кажем, ренесансно-разнолики опус. Већ сам напоменуо да се Гост из облака „затвара” сепаратом од четири нове песме које доносе и још једну разлику, коју ћемо моћи видети и до краја уочити тек када изађе нова књига. Ипак, ове четири песме наговештавају у ком ће правцу ићи та будућа књига. У овим песмама, убеђен сам, Симовићев тон доста је оштрији, бескомпромиснији, виталнији, независнији, луциднији и непристраснији, у односу на претходне збирке.

У све четири песме („Продавац купуса“, „Мишоловка“, „Трг од оружја“ и „Пред рајским вратима“) Симовић заоштрава свој критички однос према колективним темама допуњујући га бритком отрежњујућом иронијом, па би се тако песма „Продавац купуса“ могла читати у светлу српско-црногорских односа (прочитати интервју са Симовићем „Спавање као стратегија и тактика“, у књизи Обећана земља) у којој продавац купуса стављајући главицу купуса на кантар констатује и „домаћици и поштару каже: /Некад смо били два ока у глави!/ А сада смо два ока у две главе! Или песма „Трг од оружја“ која у форми препознатљивог симовићевског драмског дијалога осликава модерну агору у којој се уместо слободних речи користе и слободно продају калашњикови, а безимени продавац виче: Нема аргумената, брава ни трикова/ испред цеви калашњикова! Ова песма концизним и помало трагикомичним тоном упире прстом и снагом својих речи разоружава колективно лудило (пре свих, наше!) ових простора. Међутим, ова песма може представљати и једну ширу глобалну слику света која безименог продавца са трга претвара у филозофску варијацију „милосрдног анђела“ који проповеда своје јеванђеље: Шта ће ти рај кад немаш калашњиков?

Ипак, песма која сасвим оправдано „затвара” овај избор јесте „Пред рајским вратима“, можда најбоља песма у српској поезији од двехиљадите године. Она сублимира Симовићеву поезију у малом, али и антиципира тај нови и свежи Симовићев тон који, као и увек, функционише на неколико нивоа, да не кажем, видика. Још једном драмска форма, али овог пута много већег и озбиљнијег формата коју би вредело поставити као једну малу позоришну представу. Симовић овом песмом не гледа у прошлост него у будућност, али са намером да ироничним тоном упозори на више пута понављану склоност са погубним резултатима, посебно у последњем делу песме – безрезервно веровање у „догму“, била она националистичко-небеска или европска. За Симовића су и једна и друга батина са два краја.

Јер сваки рај који се нуди иза рајских врата не мора и бити рај, нарочито ако имате погрешну представу и уверења о том рају, чији год он био. У овој песми рај се претвара у бараку изнад које кроз облаке лете анђели с аутоматима!

Да није то онај гост из облака из наслова књиге?! Ваљда није.

Коментари2
8d05b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pronicljiva
Sadasnjost je mnogo gora nego sto na prvi pogled izgleda
tomasevic bosko
Gotovo osam godina od pocetka treceg milenijuma pesnik Ljubomir Simovic napisao je i objavio najbolju pesmu na srpskom jeziku. Marko Krstic u to ne sumnja. Do kraja 2008 godine, srecom,ostalo je jos dvadesetpet dana. Ostali srpski pesnici imaju, dakle, dobrih izgleda da napisu drugu najbolju pesmu od pocetka milenijuma, cak i sâm Ljubomir Simovic.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља