недеља, 29.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:40

Дивља антрополошка мисао

Аутор: Данијела Велимировић и Гордана Горуновићпетак, 05.12.2008. у 22:00
Леви-Строс на једној од својих експедиција у Бразилу

Сви смо читали, читамо или ћемо читати Леви-Строса, на различите начине, у различита времена и из различитих позиција у свету, зато што његово научноантрополошко и књижевно дело чини део укупне културне историје Запада, рекао је својевремено ЛујАлтисер.

Клод Леви-Строс рођен је 1908. године у Бриселу (Белгија), али је детињство и младост провео у Паризу. Потиче из јеврејске грађанске породице: отац му је био сликар који се специјализовао за израду портрета и пејзажа по наруџбини, а сликарством су се бавила и двојица Леви-Стросових стричева. Од ране младости интересовала су га политичка и друштвена питања, заносио се социјалистичким идејама, и потпао под утицај једног младог белгијског социјалисте. Са шеснаест година он чита дела Маркса и Прудона и упознаје се са Кантовим и Хегеловим идејама које га уводе у један нови духовни свет.

Студирао је упоредо право и филозофију на Париском универзитету (1927-1934), али је то искуство било за њега „разочаравајуће”. У том периоду постао је члан Социјалистичке партије Француске, која је за њега представљала интелектуално и политичко уточиште: „Помисао да пребацим мост између велике филозофске традиције, мислим на Декарта, Лајбница, Канта и политичке мисли као што је Марксова, била је врло привлачна”, писао је.

Дипломирани филозоф постаје млади гимназијски наставник. Али, Леви-Строс већ 1935. добија место професора социологије на Универзитету Сао Пауло. Кренуо је на путовање у Бразил, које ће довести до преокрета у његовој каријери и приватном животу. Био је обузет „етнологијом као побуном против Диркема, који није био човек терена, човек експедиција, док сам ја откривао етнологију преко Енглеза и Американаца”.

Тамо је добио практичну могућност да постане етнограф, да се окуша у теренском раду. У почетку је заједно са студентима вршио мања анкетна испитивања фолклора града Сао Паула и његове околине, да би, након прве године, започео прво право теренско истраживање племена Кадувео и Бороро, у трајању од неколико месеци. У време распуста вратио се у Француску и у Паризу приредио своју прву етнолошку изложбу. Захваљујући тој изложби из 1936. године, добио је кредит од Музеја човека и научног истраживања за нову, амбициозније замишљену експедицију у Мато Гросо, на територији племена Намбиквара. Та друга експедиција, подробно описана у Тужним тропима, трајала је више од годину дана. Њен главни научни резултат представља монографија о Намбикварама – „Породични и друштвени живот Индијанаца Намбиквара”, Париз, 1945, коју ће аутор, по повратку у домовину 1948, поднети као допунску тезу, уз Елементарне структуре сродства као главну докторску дисертацију.

Леви-Строс је напустио Бразил 1939. године и више се тамо није враћао, упркос својим жељама и покушајима, све до 1985, када му се указала прилика за службено путовање заједно са Франсоа Митераном. По повратку у Француску служио је војни рок (1939-1940), да би га напад на Француску затекао као официра за везу између француске и британске армије на линији Мажино. Након капитулације, бива демобилисан и присиљен да спасава голи живот. На срећу, указала се повољна прилика да отпутује у САД, на позив Рокфелерове фондације која је спроводила план спасавања европских научника, филозофа и интелектуалаца.

Добија место предавача на Новој школи за друштвена истраживања у Њујорку а затим и на Слободној школи за високе студије. Тада је упознао Романа Јакобсона, чувеног лингвисту и припадника Прашког круга, школе руских формалиста. Био је то почетак плодне сарадње и дугогодишњег пријатељства. О себи из тог раздобља Леви-Строс је рекао: „Био сам у то време нека врста наивног структуралисте. Обрађивао сам структурализам и не знајући да то чиним. Јакобсон ми је открио постојање једног одсечка науке који већ чини дисциплину: лингвистику, у којој се ја нисам никад опробао. За мене је то било право надахнуће”.

На Јакобсонов подстицај, Леви-Строс је 1943. године започео рад на капиталној студији из ране фазе свог рада Елементарне структуре сродствакоју је завршио 1947. У периоду 1946-1947. обављао је и дужност француског културног аташеа у Сједињеним Државама. Године 1958. Леви-Строс је изабран у Колеж де Франс, где је предавао од 1960. до 1982, тј. до одласка у пензију, а у Француску академију примљен је 1973.

Након књиге о раси и историји (1952), појавили су се Тужни тропи (1955). Ово дело припада првом великом раздобљу његовог рада које је било посвећено проучавању друштвене структуре и система сродства. Друго раздобље, знатно дуже од претходног и посвећено проучавању митолошко-религијских представа и „науци конкретног” или логици мисли у „дивљем стању”, започело је радом на Тотемизму данас и Дивљој мисли (1962). То је био увод у монументално дело Митологике (у периоду 1964-1971. објавио је четири књиге Митологика; рад на њима трајао је пуне две деценије, од 1950. до 1970). Ове текстове Леви-Строс квалификује као „критичке у кантовском смислу” и образлаже своју критичку намеру потребом да се етнологија ослободи „извесних илузија које су отежавале проучавање верских чињеница у друштвима у којима није постојала писменост” (Изблиза и издалека, 83).

Тужни тропи су ремек-дело антрополошког писања, које је постало антрополошки бестселер: интелектуална аутобиографија, путопис и филозофска рефлексија о путовању, етнографска студија и филозофско-реформистички трактат (homage Русоу и тематици „племенитог дивљака”). Други ниво текста чини научноетнографско истраживање на терену, а трећи ниво садржи заметке доцнијег Леви-Стросовог теоријског рада у знаку елабориране дистинкције између „врућих”, „мобилних”, „термодинамичких” друштава и „хладних”, „статичних”, „механичких” друштава.

Леви-Стросова идеја да системи сродства почивају на размени жена између друштвених група, темељно је уздрмала дотадашње теорије које су нагласак стављале на односе између линеарних сродника и категорије крвног сродства. Подједнако револуционарна била су његова истраживања митова. Делећи митове на уже јединице (митеме), Леви Строс је креирао аналитичко средство у разоткривању несвесне структуре митова, која је омогућиладекодирање порука митолошких и других фолклорних садржаја.


Коментари2
af7b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dejan donevski
Zdr, zanima me kako mozemo prisustvovati ovom predavanju sa ucenicima. Ja sam profesor sociologije pa zanima me kako bi nampomogli da prisustvujemo ovom nastanu primer smestaj i sl
spasenija kolček
Klod Levi-Stros, naučnik, čiji su misao i delo ugrađeni u riznicu antropološkog znanja i humanosti, od gimnazijskih dana naših. Kulturni poslenik savremenog doba, istinski prenosilac kulture kao fenomena različitosti o bogatstva, punoće i dinamike, individualne, grupne i planetarne...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља