Специјално за „Политику”
Москва, 5. децембра – Јутрос рано, у својој подмосковској резиденцији у Переделкину, умро је Алексије Други, патријарх московски и целе Русије. О смрти 15. патријарха РПЦ од увођења патријаршијства у Русији (1589) Московљане је о овоме обавестио звук звона више од 600 храмова руске престонице. У Переделкину, испред патријархове резиденције, окупљају се људи да донесу цвеће и запале свећу, што је слика која се може видети и у свим руским храмовима који ће вечерас служити заупокојну службу. Саучешће Руској цркви изразили су руководиоци свих конфесија у многонационалној Русији, као и из целог света.
Алексије је дошао на чело РПЦ у веома сложеним временима, пред сам распад Совјетског Савеза и остао патријарх пуних 18 година, у преломним деценијама у којима се мењала Русија. Он је био први слободно изабрани патријарх после деценија прогона и понижења којима је била подвргавана Црква за време социјализма и припао му је тежак задатак обнове Цркве.
У време његовог доласка, материјално стање било је катастрофално. Да би обновио цркве и манастире, нови патријарх је почео активно да сарађује са влашћу. Тако је обновљено и изгрђено на хиљаде манастира у Русији, међу којима је и данашњи понос Москве, Храм Христа Спаситеља. Посебан акценат ставио је на морални препород Русије, поправљање демографске ситуације, борбу против наркоманије, екстремизма и тероризма. Црква је захваљујући њему добила могућност да активније учествује у друштвеним процесима, у патриотском васпитању људи, у обнављању традиције. Основане су верске школе, рукоположени млади свештеници, а из иностранства су враћене многе реликвије.
Патријарх Алексије (Алексије Михајлович Ридигер) рођен је 23. фебруара 1929. године у Талину, доживео тешка времена, окупацију и прогоне због вере. За време напада на Бели дом успео је да наговори стране у конфликту да седну за преговарачки сто и тако спасао многе животе.
Једном од његових највећих заслуга сматра се успостављање јединства Руске цркве – помирење Руске православне и Руске цркве у иностранству. Тај историјски догађај ставио је тачку на скоро вековну духовну поделу Руса у држави и оних који су се после револуције нашли изван њених граница. Преговори које су започели патријарх Алексије и митрополит Лавр, уз учешће тадашњег председника Путина, трајали су неколико година да би се 2007. завршили уједињењем.
Патријарх, који је последњих година имао проблема са срцем, вратио се пре четири дана са опоравка из Немачке, а синоћ је служио молебан у главном храму Русије – Успенском сабору московског Кремља.
Сутра ће у Москви бити одржано ванредно заседање Светог синода. Према црквеним правилима, о смрти патријарха званично мора да обавести управо Синод. Чланови Синода одлучиће када ће патријарх бити сахрањен.
На место патријарха претендује неколико истакнутих митрополита. Главни кандидати су митрополит Кирил – шеф одељења за спољне послове Руске православне цркве, и митрополит Кирил, који сада управља пословима Патријаршије.
-----------------------------------------------------------
Избор наследника
У скалду са статутом РПЦ, нови патријарх мора бити изабран најкасније до маја 2009. године – пола године после смрти Алексија Другог. Кандидат за патријарха мора бити архијереј РПЦ, да има више богословско образовање, искуство управљања епархијом, да има добру репутацију и поверење јерарха, клера и народа, да није млађи од 40 година.
-----------------------------------------------------------
Медведев одложио посету Италији
Дмитриј Медведев, кога је патријархова смрт затекла у Индији, враћа се у Москву. Посету Италији, планирану за суботу, одложио је...
-----------------------------------------------------------
Путин: Велики губитак
Алексије Други био је прави патријарх московски и целе Русије. Његова смрт је велики губитак. Он је био не само велики делатник у Руској православној цркви него и велики државник.
Љубинка Милинчић
-----------------------------------------------------------
Саучешће СПЦ
Са благословом патријарха Павла, митрополит црногорско-приморски Амфилохије је у име Светог синода СПЦ упутио телеграм саучешћа Руској православној цркви поводом упокојења првојерарха Московске патријаршије.
„Поводом изненадног и прераног упокојења у Господу Његове светости Алексија Другог, патријарха московског и све Русије, молимо вас да, заједно са свима архијерејима, свештенством, монаштвом и вернима, примите наше искрено саучешће. Молимо се Богу за покој његове племените душе, а свима вама да подари утеху у болу за великим јерархом Цркве Христове“,каже се у поруци Српке цркве РПЦ.
У Српској православној цркви истичу да је Алексије Други био велики пријатељ српског народа. Руски првојерарх је последњи пут у Београду боравио 20. априла 1999. године у току НАТО бомбардовања, када је заједно са патријархом Павлом у Храму Светог Саве предводио молитву за мир. Руска црква је осудила једнострано признање Косова и Метохије, а сам патријарх је стално, кад је то могао, истицао да је ова јужна покрајина у саставу Србије.
Делегација СПЦ, у саставу митрополит Амфилохије, епископ бачки Иринеј и викарни епископ моравички Антоније, последњи пут се сусрела са руским патријархом у Москви 25. септембра и том приликом му предала икону Богородице Млекопитатељнице коју су осликали српски иконописци у Хиландару.
-----------------------------------------------------------
Одлазак четворице
Православни свет је у последње две године остао још без тројице црквених поглавара. Архиепископ атински и целе Грчке Христодул умро је 28. јануара 2008. од рака у 69. години. На трону Грчке цркве наследио га је митрополит Тебе и Леваде Јероним (70).У прошлој години упокојио се 30. јула румунски патријарх Теоктист (92), а потом 21. децембра бивши бивши поглавар Кипарске цркве архиепископ Хризостом (80). Румунска црква је за новог патријарха изабрала архиепископа Јашија и митрополита молдавско-буковинског Данила који је рођен 1951. године. Бивши поглавар Кипарске православне цркве Хризостом Први дуго је боловао од Алцхајмерове болести тако да га је на трону за живота 2006. године наследио Хризостом Други.Наш патријарх српски Павле је најстарији првојерарх у православљу, 11. септембра ове године напунио је 94 године, а нешто млађи је бугарски патријарх Максим који је 29. октобра такође навршио 94 године.
М. Пешић
